Policijski glasnik

СТРАНА 338

за лекара среза алексиначког и моравског, округа нишког, Д-р Косту Константиновића, лекара среза подунавског, округа смедеревског, по потреби службе; за лекара среза масуричког и пољаничког, окр. врањског, Д-р Душана Стојимировића, лекара среза сврљишког, окр. нишког, по потреби службе ; за лекара среза заглавског и тимочког, са седиштем у Књажевцу, Д-р Максима Селаковића, лекара среза нишког, округа нишког, по потреби службе; за лекара среза нишког, окр. нишког, Д-р Драгољуба ЂорђевиКа, лекара среза добричког, округа топличког, по молби; за лекара среза добричког, окр. топличког, Д-р Милана СтеФановића, лекара среза масуричког, округа врањског, по потреби службе; за лекара среза власотиначког, округа врањског, Д-р Тодора Миленковића, лекара среза ужичког и златиборског, окр. ужичког, по потреби службе; за лекара среза ужичког и златиборског, окр. ужичког, Др. Станоја ПантовиКа, лекара среза рачанског, окр. ужичког, по молби; за лекара среза гружанског, округа крагујевачког, Д-р Васу Димитријевића, лекара среза јасеничког, окр, крагујевачког, по молби; за лекара среза јасеничког, округа крагујевачког, Д-р Драгомира Николића, лекара среза гружанског, окр. крагујевачког, по потреби службе; за лекара среза рачанског, округа ужичког, Д-р Властимира Пантелића, доктора целокупног лекарства и бив. среског питомца; за лекара среза сврљишког, округа нишког, Д-р Илију Мирчића, доктора целокупног лекарства; за лекара среза расинског, округа крушевачког, Д-р Живка Михаиловића, бив. среског лекара, и за контрактуалног лекара среза пчињског, округа врањског, Д-р Николу Герасимовића, доктора целокупног лекарства. за дејствителног лекара среза лесковачког и јабланичког, округа врањског д-р. Ђорђа Хадију, досадањег контрактуалног лекара истих срезова и округа. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 29, октомбра 1903. године, у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се д-р. Максим Ердељац, Физикус округа смедеревског, на основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 29. октобра 1903. године у Београду.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, решено је: да се село Краљевац, у срезу кључком, округа крајинског, по изјављеној жељи својих становника, од сада назива: Петрово село. Из канпеларије Министарства унутрашњих дела, 18. октобра 1903. године у Београду.

РАЗГРУПИСАВАЊЕ ОПШТИНА

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., од 18. октобра 1903 год., одобрено је решење Народне Скупштине сазване у редован сазив за 1903 год., које гласи: да се село Љубић, у срезу гружанском, округа крагујевачког, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине вучковачке и преда општини грабовачкој, у истом срезу и округу. да се село Причиновић, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине враштанске, у срезу поцерском, округа подринског, и преда општини мишарској у истом срезу и округу. да се село Савковић, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине дрлачке и придода општини ораовичкој, у срезу азбуковачком, округа подринског. да се села: Доњи Љубеш, Витковац, Срезовац и Горњи Љубеш, у срезу моравском, округа нишког, одвоје од општнне корманске и образују засебну општину под називом: општина доњо љубешка: да се село Миросаљац, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине барошевачке, у срезу колубарском, округа београдског, и образује за себе општину под називом: општина миросаљачка. да се села: Крива-Река и Мачковац, у срезу копаоничком, округа крушевачког, одвоје од општине расинске и образују засебну општину под називом: општина криворечка. да се село Дугопоље, у срезу бањском, округа нишког, по изјављеној жељи својих грађана, одвоји од општине блендијске, у срезу бањском, округа нишког, па да образује за себе општину под називом: општина девичка. да се села : Трућевац и Балајинац, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од општине велико-поповићске, у срезу деспотовачком, округа моравског, и образују за себе општину под иазивом: општина трућевачка. да се село Бапско Поље, по изјављеној жељи његових грађана, одвоји од општине лазачке, у срезу трнавском, и прида општини самаилској, у срезу жичком, округа чачанског. да се села: Горње Коњувце, Доње Коњувце и Црквица, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од општине бојничке, у срезу јабланичком, округа врањског, а ссла: Речица, Славник и Брестовица, такође по изјављеној жељи својих грађана, да се одвоје од општине орањске, у истом срезу

БРОЈ 44

и округу, па сва ова села да образују засебну општину под називом: општина доњокоњувска. да се општина мало-пожаревачка, у срезу грочанском, округа (Јеоградског, коју сачињавају села: М. Пожаревац, М. Иванча, Шепшин и Сенаја разгрупише па свако село образује за себе општину под именом свога назива. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 18. октобра 1903. године у Београду.

УБЛАЖЕНА УРАЧУНЉИВОСТ (Немачка хроника од Р. 1_ас1ате-а) (Свршетак) После пуних 12 год. немачки психијатери на своме скупу у Халу 21 и 22 априла 1899 год. узели су понова у претрес ово нитање инцијативом Воленберга који је у својој студији в О границама кривичне одговорности с( изнео, да је за судску медецинску анализу најважније утврдити: да постоје патолошки Фактори, који су толико моћни да утичу на вољу окривљеног. Апсолутна граница кривичне одговорпости по Воленбергу не постоји, али постоји једна средина између урачунљивости и неурачунљивости, у којој се налази ваздан степена ублажене одговорности. Ово мишљење Воленбергово изазвало живу дискусију, у току које је Шефер истакао, да је израз „ слободна вољ а"једна од најглавнијих нрепрека решењу овог питања, и предложио: да се овај израз у кривичном закону замени са изразом ,, урачунљивост.« Хициг је истицао, да не треба мешати две са сма различне ствари: ублажену и делимичну урачунљивост. Ова последња и не постоји, пошто нема психачких, делимичних поремећаја, па с тога није ни потребно доказивати психолошке односе између идеја једног душевно оболелог и радње, коју је као такав извршио. У осталом, нико није толико моћан ни способан да продре у душу окривљеног и на тај начин сазна колико је неодољиви утицај једне болесне идеје на образоване осгалих идеја. У своме раду Воленберг је војевао и против мишљења Цијановог који је захтевао као и Гросеј у 1888 години, да лекар, вештак доказује непосредну везу изме^у преступа и психозе. У место овога закон, по Воленбергу, тражи само доказ о томе, да је радња извршена у моменту душевног поремећаја. У конкретним случајевима, као нпр. у случају паренеје, апсолутно је немогуће доказати, да патолошки узроци нису имали никаквог утицаја на радњу оптуженог. Да би се спречило стално увећавање броја рецедивиста, Вебер је захтевао специјалне азиле за све личности са ублаженом урачунљивошћу. По предлогу Симерлинга и Бинсвангера, скуп је, најзад, и овога пута решио, да се понова учини апел на све остаче психијатере ради прикупљања што више Факата, који ће ићи у прилог уношења у закон ублажене урачунљивости.