Policijski glasnik

БРОЈ 44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 339

У кратко, вели Шренн, немачки психијатери дошли су до ових закључака: 1. Да аостоји једна средина између иотауног душевног здравља и болести, кој а доаушта иримену ублажене урачунљивости. 2. Да немачки кривични закон не води довољно рачуна о овој средини. Друштво ничим није заштићено од неизбежних поврата, који потичу од личности чије душевно стање допушта ублажену урачунљивост. Кривична осуда, која ова лица постиже, не води ни у колико своме циљу, и 3. Да је, са ових разлога, потребно што пре створити за ова лица нарочите азиле, којима ће управљати лекари. Пошто је изложио све дискусије, које су вођене на скуповима немачких психијатера поводом питања о урачунљивости, Шренк у кратко претреса и мишљења осталих немачких научњака: лекара и правника о овом питању, па вели: РЈ ј — Још у 1840 год. Шницер је скренуо пажњу на тешкоће које су проистицале услед нових израза у законском тексту, који су гласили: „степен урачунљивости цени се ао стеиену слободне воље онога који је дело извршио." Шницер не допушта да може бити ступњева у психичкој вољи; она постоји или не, али средине никако не може бити. Мало доцније и Бреслер је, исто тако, порицао постојање ублажене урачунљивости. Допуштајући је, вели он, законодавац се излаже опасности да у неким случајевима и праве душевне болеснике сматра као урачунљиве. Сомер, проФесор психијатрије у Гисену, ставио се у овоме питању на гледиште чистог детерминисма, као што чини и школа италијанска са Ломброзовом на челу, па и сам Форел. По Сомеру, све доктрине Ломброзове споредне су, изузев оне која тврди: да су код извесних личности унутрашњи узроци злочина јачи од спољне средине, о чему су најбољи доказ рецедивисти. Помињући природне диспозиције које су узрок појединим љуским радњама у даним приликама, Сомер из тога изводи да су кривичне радње резултат унутрашљих диспориција и спољних узрока, који утичу на индивиду-у. Осећаји морални и свест, само су прости елементи у овом рачуну, чији је резултат већ унапред одређен свима унутрашњим и спољним узроцима. Приликом сваког злочина или преступа треба свагда утврдити: да ли је казнима радн.а нре резултат унутрашњих но спољашњих узрока? Ако се овом приликом констатује да су узроци потпуно унутрашњи, могу се слободно очекивати нове казниме радње и с тога, у интересу друштва, окривљеног треба учинити безоиасним. Сомер оставља законодавцу избор пута и начина за постигнуће овог цил,а — Општа теорија о детерминисму бави се увек, као што се зна, нерешљивим практичним питањима и с тога је треба сматрати као утопију у друштвеним наукама. Хипотеза о слободној вољи и одређивање стуињева у казнама, апсолутно су потребни за заштиту индивиду-е против самовоље. — Непотпуност кривич. закона довољно је доказана редовним увећавањем циФара

криминалитета. Све се јаче и јаче осећа потреба за предузимањем што интензивнијих средстава против унутрашњих злочинаца. — Карактеристика казниме радње у томе је, да пружа сатисФакцију извесној индивидуи против интереса и воље целог друштва, као што је то Ескирол давно и давно казао. Осуство моралне свести Сомер никако не сматра као патолошки случај. Психички деФицит, по њему, може се сматрати као патолошки појав само у оном случају, кад је доиста штетан по индивиду-у која га притежава. Злочинци никако нису болесни, те с тога и њихово место није у апсу већ у казненим заводима. При свем овом, мере које се предузимају према једном преступнику (казнени завод, затвор, азил итд.) морају бити послелице његовог душевног стања. То је, у главиоме, злочинчева психологија, која има да послужи за основу рационалном кривичном иравосуђу. — По Форелу, душа и мозак јадно су исто. Као и свака жива супстанција, тако је и мозак способан да прими нове утиске, да их задржи, уреди и у даним приликама по њима поступи. То је аластичка активност душе, коју Форел ставља на супрот њеној аутоматској, механичкој и инстиктивној радњи. Мозак ради делом механички а делом слободно помоћу своје пластичке моћи. Инстикти су урођени, махинални покрети. Појам о слободној вољи синоним је са пластичком способношћу прилагођавања. Оно што ми осећамо као » слободу, а није у ствари апсолутна слобода већ слобода релативна, што ће рећи слобода да радимо, осећамо и мислимо према нашим урутрашњим диспозицијама и спољним приликама средине у којој живимо. Бескрајне компликације и крајње Финесе психичкопластичних комбинација појављују нам се као слободне у односу према инстиктивним и за нужност грубо везаним радњама. Ето, зашто је урачунљивост такође један релативан појам. У колико је душа једног човека пластичнија, у толико је и он урачунљивији. Једно дете од 10 година, или један човек коме је довољно неколико чаша вина па да изгуби памет, мање су одговорни од обичних, нормалних људи. У мери, у којој се пластичност смањује, и одговорност је блажа.. То с тога, што код нормалног човека сви могући ступњи урачунљивости могу варирати према развићу инстикта, недовољности свести, слабости воље, а нарочито према урођеном недостатку моралних, етичких и симпатичких осећаја. У колико се социјални инстикт више развија, у толнко су егоистички утицаји све слабији. Релативно одређивање слободне воље која повлачи урачунљивост, иије у ствари ништа друго до фино прилагођавање индивиду-е друштвеним иотребама. Онај, који је окован многобројним ланцима, приближује се душевно оболелом, дсгенерисаном или детету непотпуно развијеном. Пошто је изнео сва гледишта психијатера у питању о ублаженој урачунљивости, Шренк прелази на мишљења нравника у истом питању, па вели: — Гертнер, проФесор права на универзитету у Бону, третирао је је опширно »урачунљивост као аитање ваконодавца« пово-

дом новог пројекта швајцарског кривичног законика. Зна се, да је Швајцарска била прва која је усвојила принцип ублажење урачунљивости у законодавству. — Ио мишљењу Гертнеровом, ублажена урачунљивост није никако средина између урачунљивости и неурачунљивости, јер на питање о урачунљивости може се само одговорити са да или не. Ступњи одговорности, дакле, не постоје. Пројект швајцарски, међутим, обухвата неограничено смањивање казне за дегенерисање, или азил за одређено време. — ПроФесор Лист долази до истих закључка у свом извешћу — саопштењу трећем интернационалном , психолошком конгресу, који је држан у Минхену године 1896. Он налази, такође, да је веома опасно идентиФиковати изразе: ^одређивање слободне воле" са изразом „ урачунљивост «, као што то чини § 51 кривич. зак. немачког. По његовом мишљењу, кривични закон мора са свим стајати изван нерешеног питања о слободној вољи, те према томе и речи о њој, у закон унешене, морају се укинути. Урачунљивост, но Лисгу, јесте: „ морално одређивање ао мотивима" — израз који у кривичном закону треба да замени речи о одређивању слободне вол.е. Данашња деФиниција непотпуна је са гледишта заштите друштва против злочинаца из навике, који се могу казнити у случају прокламовања њихове урачунљивости. Једина могућа мера против њихових будућих злочина, то је: учинити их благовремено безопасним. — Лист, најзад, предлаже ову измену §51: — Не м ожесе казнити радња, чији је извршилац, у моменту извршења, био у стању несвесном, или иатолошком, или душевно иоремећеном. — Што се тиче нитања о ублаженој урачунљивости, Лист предлаже да се усвоји швајцарски пројект у коме је, по његовом мишлЈвњу, најправилније расправљено ово питање. „Које су главне исихичке\аномалије, које захтевају ублажену урачунљивост /< наслов је треће, чисто психијатријске главе, Шренковог дела, које се поглавито занима публикацијама Воленберга. Воленберг убраја у ову средњу групу све могуће дегенерисане личности: енилептичаре, хистеричне, алкохоличаре, морФономане, тренутке лудаке итд. — Шго се тиче утицаја наслеђа, треба разликовати по Воленбергу, диспозиције латентне од очигледних спол,них знака. Већину личности са болесним наслеђем треба сматрати као урачунљиве, али патолошко наслеђе смањује степен ове урачунљивости. Код ових последњих индивиду-а, страсти, понекад, могу достићи толики степен интезивности, да њихова урачунљивост моментално буде са- свим потиснута. Овој групи припадају још и сви развратници. Хомосексуалност је, по Воленбергу, увек знак патолошког наслеђа и с тога има право на ублажену урачунљивост. — Највеће тешкоће у практици норађају се приликом оценивања многобројних стунњева умне ослабљености. Често је, готово немогуће, ухватитн гачну разлику