Policijski glasnik

СТРАНА 340

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 44

између унутрашњег наслеђа и последица небрежења, немара и оскудице васпитања, којима се одликују већина младих преступника. —■ У сваком случају, епилепсија треба да служи као разлог за ублажену урачунљивост. Полумрачна стања душе и психички еквиваленти, имају нарочито врло велику судско-медецинску вредност. Радња ових болесника могу се појављивати као потпуно разумне и смишљене. Заборавност није више апсолутна као што се некад веровало. Опажено је, на против, да се памћење свршених Факата може појављивати у свим могућним ступњима. Хистерија нуди, такође, озбиљних тешкоћа. Сугестија у будном сгању и хипнотизам утичу у истој мери на ослабљем.е, или потпуно уништење слободне воље. Сугестије криминалне, у осталом, врло се ретко могу применити на личности здраве и нормалнс; у овим случајевима готово је увек реч о личностима дегенерисаним, психопатичним, хистеричним и умно ослабљеним, које постају често жртве злочинаца само с тога што су врло лако подложне криминалној сугестији, — Грамер развија у својој расправи слична мишљења. Главни узроци који гурају у злочин личностијесу: јаке страсти, алкохол, полна раздражења, менструација... Алкохол је нарочито страшан код импулзивних епилептичара, док код хистеричара полна раздражења могу произвести пролазне поремећаја свести. — Старачке модификације карактера: ослабљење интелигенције, памћења, љутња и ироменљивост ћуди, заслужују специјално посматрање. — Кирн доказује, са гледишта клинике, да је питање о ублаженој урачунљивости прека потреба, за доказ чега износи 41 случај личних опсервација. Завршујући своје дело, Шренк укратко износи 45 случајева из своје личне праксе, и то: 2 случаја хроничног алкохолизма, 2 случаја умне дегенерације, 2 случаја хистерије, 1 случај менопозије, 1 случај мигрене, 2 случаја умне слабости, 2 случаја педоФилије 2 случаја полне инвресије. Ове опсервације још једном више доказују колико су противречна питања о ублаженој урачунљивоости, из чега опет излази, да судије имају да бирају само између овог двога: затвора или азила. Преко је иотребно, дакле, добити што аре саецијалне заводе за дегенерисане са ублаженом одговорношЛу, јер данашње друштво није ни чим заштиКено аротив наглог увећаног броја рецедивиста. (АгсШуез (1' ап4горо1о^е епгшпеПе) с Франдуског Д. Ђ. Алимпић

Главми типови преетулника (по податцииа савремене науке) Као што је познато, Ломброзо и његова школа поставили су себи за најпречи задатак не преступе — као што је радила стара школа криминалиста— него личности самих преступника, са свима њиховим ка-

рактерним особинама. Међу тим преступницима, преставници поменуте школе већ у садашње време одвајају неколико засебних типова, који се довољно јасно разликују један од другога, гго својим моралним особинама, како анатомским, тако и психичким. Прво место ту, наравно, заузима тип урођеног ирестуиника , код којега се потреба да чини зло јавља као потреба природна, и који често врши преступе без икаквих одређених побуда, искључиво — ако се тако можемо изразиги — ради самог преступа. Тај се тип одликује читавим низом физиолошких и билошких аномалија, које нас подсећају на првобитног човека, а по некад и на дивље зверове. Те аномалије чине, без сумње, или знаке атавизма или ненормално развијене преживљаје те епохе (под упливом каквих било случајних прилика), кад је ступањ људске културе на зељи био још врло низак. Тај тип урођених преступника био је, како изгледа, ирви, на коме је Ломброзо зауставио своју пажњу, и на чије је изучавање он уложио не мали труд. И у томе се и састоји једна од најважнијих заслуга његових за науку. После тога, други тии чине, по мишљењу Ломброза, чисто случајни ирестуиници. Тој врсти преступника, обично, прииадају људи, најобичније нарави, који су били наведени на преступ просто за то, што су животне прилике биле жалосно заплетене. Они се у суштини појављују само као случајне жртве недостатака савременог политичког и друштвеног уређења. У ту врсту, између осталих, долази већи део лица окривљених за нарушавање војне дисциплине, у преступима чисто аграрног карактера, у претеривању у самозаштити итд. Даље, трећи тии престунника, које Ломброзо обележава карактеристичним називом „ криминалоиди^ престављају собом нешто средње између урођених и случајних преступника. Криминалоиди су, обично, потпуно честити људи дотле, док у њихову животу не настане какав судбоносан догађај, који их, за неко време доводи до тешког престугга. Код тих се људи може опазити тако исто неке карактерне аномалије како с Физичке, тако и с моралне сгране. Тако, и ако је немогуће рећи, да су они били без икаквих наравствених осећања, ипак су та наравствена осећања код њих без сумње, много мање развијена, него код погпуно нормалних људи. Заједно с тим они су са свим неспособни за дубоку оданост ма чему. По некад, — уосталом далеко од тога да је то увек, — они шта више осећају и неко извесно кајање, осећају неку грижу савести, али ипак никад у томе ступњу, као потпуно нормални људи. Најкарактерније обележје њихово иоказује се у томе, што се код њих сама врста преступа увек налази у извесној вези са узроком, који их је навео да изврше тај преступ — што се не примећује код урођених преступника, — а тако исто и то што код њих, између импулса, који је дао повод ка преступу, и самог преступа, обично пролази довољно дуг размак времена, по некад и месеци а по некад и читаве године. Често се кримииалоиди, лако могу навесги на искрено признање, 'док урођени иреступници никад не бивају

свесни својих преступа и лажу чак и онда, кад је дошао час смрти. Најзад, код криминалоида обично се чува у потпуиој неприкосновености осећање сажаљења ирема ближњима, којега никако нема код урођених преступника, и ма како да је то чудновато. они, у својим поступцима, који их доводе до губилишта, по неки пут се руководе чисто алтруистичким побудама. Тој категорији преступника припадао је, између осталих, и познати Ауерман. До тридесете године он је проводио потпуно беспрекоран живот. Али се један пут случајно задужио на велику суму новаца. Дошао је био рок плаћања, а он никако није могао скупити потребну суму. Узалуд је он кушао да добије где било, потребну суму новаца, — то нигде није добио. А међутим је поверилац све више наваљивао на њега, претећи му да ће му одузети оно једино што је имао — кућу у којој је живео, најзад на недел.у — два дана до коначног рока плаћања, поверилац улази у стан код Ауермана, тамо се лепо намести, као у својој кући, и шта више наместио себи и постељу. Ружећи Ауермана свима могућим погрдама, он му изјави да му неће изаћи из куће, догод не добије сав свој новац потпуно. Тада Аауерман није могао више издржаги, и да не би слушао претње и поруге изиђе из куће. Путем сврати он у крчму, и да би се охрабрио, попије неку чашу. За тим нађе неку јаку батину, и пође натраг кући, мрмљајући полугласно »Ако он опет стане да ме грди, то ћу га ја овом батином.« Речено — учињено. И кад је поверилац, угледавши га, почео поново да грди, Ауерман му одједанпут размрска лобању, ударом своје батине. Извршивши то, он одмах оде у полицију, и отворено исприча о свему томе. Још један сличан пример да наведемо. Једна млада радница од двадесет и две године, потпуно нормалног изгледа, волела је једног раденика. Пошто је њихова љубав била узајамна, то су они били решили да се венчају чим се укаже могућност за то. Међутим око те раденице почео је обилазити газда Фабрике. Он је почео да је навраћа новцем и лепим речима, тако да је најпосле постшао да му се она да. Кад је њен вереник дознао зато, спопадне га ужасан гнев и наведе своју вереницу да и она следује у освети, коју је он намислио против газде Фабрике, Девојка, не желећи да буде одбачена од свог вереника, иримами, по његовом упуту, Фабриканта у оближњу шумицу, где га иодстрекач вереник и убије. Њу су ухапсили и она је одмах све признала не показујући, при томе, ни мало узнемирености, ни кајања. Најчешће наводи криминалиоде на преступ страсна жеља за брзим и лаким обогаћењем. Тако они никако не могу да равнодушно гледају повеће суме новаца, које се обично гомилају у банкама, и по томе оне често невољно служе као расадници различних престуна. Могућност врло удобног ншвота, користећи се људском глупошћу, јесте не мала саблазан и за несумњиво часне људе, нарочито кад они подлегну упливу разних берзанских спе-