Policijski glasnik

СТРАНА 58

новника, одвоје од општинерудничке, среза студеничког, округа чачанског, и образују за себе »општпму бистричку" у истом срозу и округу. да се села : Војска, Радошин, Рајкинац и Мачевац, у срезу ресавском. округа моравског, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од своје досадање »општине војштанске" , иа свако за себе образује општину и то : село Војска, „општину војштанску" ; село Радошин »оиштину радошинску" ; село Рајкинац »општину рајкиначку® а село Мачевац „општину мачевачку« све у истом срезу и округу. да се село Бресје, по изјављеној жељи његових становннка, одвоји од општине гложанске, у срезу ресавском, округа моравског, и образује за себе општину „бресјанску« у исгом срезу и округу. да се село Ратине, по пзјављеној жељи његових становника, одвоји од општине врбске, у срезу жичком, округа чачанског, и образује за себе општину „ратинску", у истом срезу и округу. да се село Свође, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине дејанске, среза власотиничког, округа врањског, и образује за себе општину евођску у истом срезу и округу. Из канцеларије Министарства унутрашњихдела, 5. марта 1904. г. у Београду,

Р А С П И С Свима огфужмим начелствима и Управи вароши Београда Трећи одељак измењеног и допуњеног чл. 170. закона о ошптинама, ограничио је право жалбе Дрц;авном Савету противу избора општинских часника, и противу сваке пеправилности у зборској радњи, само на оне гласаче, који су на збору, иротиву чије се радње жале, гласали. Према овоме, остали бирачи који своје гласачко право нису на дотичном збору употребили, немају права ни жалити се иротиву рада тога збора; а, ако би ово и учинили, жалба би им Се одбацила, као од ненадлежног лица поднесена. Да би то питање о ираву на жалбу, у сваком поједином случају, било цењепо од стране Државног Савета, потребно је, да сваки општински суд, снроводећи акта по таквим жалбама Државном Савету, увек констатује и то: да лије жалитељ н а абору, аротиву чије се радње о/сали, гласао, и ако јесте онда на коме }е глнсачком табаку и под којим реднкм бројем заиисан. Осим овога, сваки ошитински суд треба, у своме писму, којим акте гааље Савету, да назначи још и то: у коме се срезу и округу дотична оиштина налази. На тај начин брже ће се свршавати сви предмети, који су, по чл. 170. закона о општинама, хитне природе. Услед молбе Државног Савета од 10. ов. м-ца бр. 941., препоручујем свима општинским судовима, да у будуће овако поступају, нри свакој попшљци аката Државном Савету, како по жалбама изјав-

љенимпротиву избора општинских часника, тако и но жалбама противу какве ненравилности у зборској радњи. Нека начелство ову моју наредбу одмах достави свима општинским судовима у своме подручју, и наетојава, да се иста тачно врши. ПБр. 5884. 23. Фебруара 1904 год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Стој. М. ПротиЋ с. р.

Згмрадш внше није ограничен у распомгању ишем. ЗАКОНОМ 0 ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА У ЗАКОНУ о грађанском судском поступку [од 20. фебруара 1865.) од 14. јула 1898. (зборпик 53. стр . 179.) иише Свет. Јањи^ћ пено. касацијони оудија. Реч је о §. 471. тач. 4. а., грађанског поступка. И ово наређење као и многа друга у грађанском поступку претрпело је многе измене и допуне. У првом издању садањег грађанског поступка од 20. Фебруара 1865 год. (званично издање у истој години) гласио је §. 471. овако : »За извршење иресуде не могу се узети у попис: 1. »туђе ствари одело;® 2. „заједнички ставити; 1 ' 3. »ствари биле; <( 4. „рукоделцу најнужнији алат , а тежаку један плуг, једна кола, мотика, секира, будак, коса и хране толико, колико је за њега, породицу и стоку за пстнаест дана потребно; осим тога ни два дана земље средње каквоће, била она чиста, под гором или воћсм, и плод њен ; а ако земље нема, онда нп кућа са нужним плацем;« 5-та и остале тачке до I (3-те закл.учно нису овде у питању. После овога, дошла је замена од 24. децембра 1873 год. [Зборник 20. стр. 14), која је стуапла у живот 1. јануара 1874., а која гласи: »Тачка под 4. §-а 471. закона о поступку судском у грађанским парницама замењује се овако: 4. Рукоделцу најнужнији алат. 4-а., Земљоделцу један плуг, једна кола, два вола или теглећа коња, мотика, секпра, будак, коса и толико хране, колико је за њега, породицу и стоку потребно до нове хране. Иоред тога на сваку пореску главу, била она од данка о.слобођена или не, ако јој је само главно занимање земљоделство, живела она у селу или вароши, пет дана земље, рачунећи дан на 1600 квадр. хв., била земља чиста, под гором, воће-м или виноградом, заједно са нообратим „:4еним плодом.® љ„Исто тако и кућа са зградама и плацем до једног дана орања."

»Имање овде побројано не може ни сам зем .п )Оделац иродати или ма којим начином отуђити." „Но ако би се земљоделац у нужди налазно, због каквог елементарног случаја, као што су: поплава, пожар или неродица, или ако би му стока угинула, или би му потребовало новаца да семе за усев купи и т. д. он се може задужити, али само код јавних каса, но и у овом случају не може задужити два дана земље и кућу с плацем.® »Ако би земљоделац више од пет плугова земље имао, остаје њему да одреди, која ће му се земља продавати.« »Ограничење ово не односи се на тражења учињена до 1. јануара 1874 године било да су иста тражења интабулисапа или не ; и зато за њих вреди досадањи закон." ))Ио повериоци, који немају никакве исправе или немају исираве влашћу потврђене о својим тражењима дужни су до Ј. априла 1874 год. ова тражења код власти пријавити ради одостоверења датума, иначе и на њих се односи ова замеиа". »Одостоверења за тражења до 250 гр. пор. могу чинити и општиискп судови.® »Замена ова не мења ни у колико наређења закона од 4. декембра 1867 год., (Збор. 20. стр. 37.) односно иродаје ових добара у тамо изложеним случајима; нити се она односи на случај, кад се имају да наплате државни и општински трошкови. 1 ) Ј" место арвобитне тач. 4. добили смо две: тач. 4. и тач. 4-а. од девет одељака. У званичномиздању »Грађанског поступка. од 1879 год. први и други одељак печатани су уједно, као први одељак, док је у Зборнику онако, како смо ми исписали. Тако је по Ценићевој замени. Наше законодавство махом је чинило привилегије земљораднику. Овому је,ваљда била побуда и за »Закон о изменама и допунама у закону грађанском поступку од 20. Фебруара 1865 год." донесен 14. јула 1898 у Нишу (Збор. 53. стр. 179). Српске Новине Бр. 154. од 1898 год. Тај закон, поред осталога, гласи: ),У §-у 471-ом мења се тач. 4-а и гласи:" »Земљоделцу један плуг, једна кола, два вола, или два бивола, или два теглећа коња, кобила са ждребетом до године дана. крава или биволица, десет оваца, иет свиња, пет коза, мотика, оекпра, будак, коса и толико хране, колико је за њега породицу и стоку потребно до иове хране. Поред твга на сваку пореску главу, била она од данка ослобо1)9на или ие, ако јој је само главно занимање земљоделство, живела она у селу или вароши пет дана земље, рачунећи дан на 1600 кв. хвата, билаземља чиста, под гором, воћем или виноградом, заједно са необратим њелим плодом. Исто тако и кућа са зградама и плацем до једпог дана орања." »Но ако би се што од овога имања продало земљоделцу, за наплату пореза, приреза, и других општинских трошкова, као и кривичних осуда, па би по измирењу сума за које је у овим случајевима иродаја извршена нека сума преостала онда Ј ) Ради краткоће, ову ћемо замену звати »Ценићевом *.