Policijski glasnik

ОТРАНА 60

ИЛОПЦИЈСКИ ГЛАСНИК

старо, убрљано парче новина, које се за тим унотреби као завој и т. д. Рецимо да је азбука: аћсс1еГ§ћ1к1тп 1 3 2 4 5 7 6 8 9 11 10 12 13 орцгв1;иу\уху2 15 14 16 17 19 18 20 21 23 22 24 25 и да депеша има да гласи Не аризнај, Н има број 13, дакле на хартији од новина броји се (почињући с приим словом) до тринаест слова и ово се прободе иглом. Дру.го слово е има у азбуци број 5, дакле броји се од првог слова које је прободено пет слова даље и прободе се пето; р има број 14, дакле броји се од другог прободеног слова четрнаест слова и четрнаест слова се прободе ит.д. Уверен сам да се ка тај ночин у затвор саопштавају вести. Овде још ваља имати на уму, да се у место пунктирања могу слова прецртати симпатетичтшм мастилом, тако да се цела ствар тек онда разјасни, кад се хартија угреје. Шифра. на карте „Шпил" карата уреди се по претходно уговореном начину, па чак и према положају, шта ће бити озго а шта оздо. »Шпил® мора бити нов. За тим се ивице (тако звани в шнит <( ) испишу, већином шифрирају, »шпил® измеша и пошаље. Нрималац уреди „шиил" према договору, стисне га и прочита. Исто тако може се на сваком листу, али по уговореном начину, написати по једно слово (најбоље симпатетичним мастилом) тако да јечитање могућно тек онда, кад се стил по уговореном начину уреди. Стара иолицијска гиифра грофа Вергена Тврди се да се Француско министарство иностраних дела у Француској крајем прошлог столећа служило нарочитим методом за споразумевање са својим дипломатским агентима, кад се ствар тиче »препоруке® људи, који су дошли или из Париза у иностранство или из иностранства у Париз. Путници, који су тражили какву препоруку, добили су је у облику неке билете са свакојаким резотинама и украсима по ивицама. Из таквог једног писма могао је посвећени прималац одмах видети, ко је доносилац, какве душевне дарове има, да ли је поуздан, сумњив, богат, сиромашан, наметан, глуп, ожењен иле момак, шта он својим путем намерава, с ким саобраћа и т. д. Није искључено да се таква шифра још у извесним круговима употребљава. Прича се, да су руски и пољски Јевреји, докле је поштарина била још сразмерно скупа, на сличан начин бесплатно кореспондирали. Адресант је примао неилаћено писмо, разгледао коверт са свију страна и враћао га, не плативши ништа, јер је по Форми, боји и величини куверта, начину писања адресе, ио нечату и т. д. тачно дознавао шта се хоће. Међу тим дешава се чешће но што ми то можемо и мислити, да ухапшени на сличан начин саобрати са спољим светом и то пред очима самог иследника, који му да писмо на прочитање.

снхдднн од В. М. Дорошевича Преводн Љ. Б. свршени правиик (нАСТАВАк) 8 — Проиграо — онда плати. Ваљај се по поду. Зато је игра! А нећеш ли да платиш, — онда батине! — За неплаћање робијашница, баца огртач, или ћебе на главу, и при том бије без милости, при чему узму учешћа потиуно сви, и они, који у игри нису ни најмање заинтересовани. — Са свим тако ! Ништа друго — чује се са свих страна. Такав је ред ! Батине! — Лези, угурсузе један ! И »жиган" праћен кикотом целог казамата, леже на под, по ком је било за читаву шаку дебљине житког и лепљивог блата. Осуђеницима је досадно — и они су ради ма и најмањој забави. А ето, тај »жиган® је донао казамата, за то што је удавио из љубоморе своју жену. У његовој души некада беснеле су буре. Он је осећао и љубав, и љубомору игорку увреду. Како вамседопада „Отело" у таквом положају!.... Улазим у казамат за време ручка. Ручак се готово већ завршавао. Послушници су трчали да донесу вреле воде, да заварују чај. Понеко још једе, ионеко оставља за вечеру комадиће хлеба, а понеки лежу, спремајући се да мало одахну. — Е, сад браћо, »жигана" да нахранимо. Хоћеш ли излазити или не! Ваљда немаш апетита. С ногара се подиже човек, који би могао послужити као сликарски модел за „Глад". Ништа осем глади не огледаше се у тим очима, у том бледом без капи крви модром лицу, у целој тој слабој, изнуреној појави. То је био „жиган" који већ друга недеља како проиграва чак и своју чорбу. Десет дана човек није видео ни мрве хлеба, и хранио се једино житким скробом, »баландом.® И то како се хранио! Многи се чак иопридигоше с места. Казамат је иредосећао забаву која се спрема. Особито се то огледаше на лицу једнога момчића. Види се да се човек спрема, да изведе над »жиганом 8 што особито. Жиган приђе првоме, што сеђаше с краја, ћутећи поклони се и стаде. Овај с осмехом захвати по кашике „баланде" и додаде му. Шиган кусну, поново се поклони и нриђе к идућему. — »Жиганима к поштовање. Изволели на ручак доћи, шта ли? — Са свим тако, Николај Степановић, на ручак! — с ниским поклоном одговара »жиган. к — Тако!... Е, па кажи нам шта би ти онако сад радо јео? »Жиган« се стара да се шаљиво насмеје и одговара: — Па ја бих могао сада Николај Степановић мало пилетине и телетине, неколико јаја са говеђином, коју ножицу од прасета, нешто мало дивљачи и тек који

залогај свињетине, онако с реном сланинице. Вода ми пљушти кад помислим. Робпјашница хохоће над зановетањима. »Иван к умочи кашику у чорбу и пружи је „жигану.® — На, лижи! — Жиган зину. — Гле, како је разјапио чељусти! кашику ћеш прогугати ! Недам, негојезиком, па полако. »Жиган« олиза и листак купуса што се прилепио за кашику. — Лижи док се не наситиш. Жиган пође к идућем на реду. — Стој! — продера се »Иван. к Пази ти њега, напио се, најео се, а домаћину не уме да захвали. »Жиган 11 понова се клања дубоко: Покорно благодарим за добро и љубазност, за гостољубље, за лепу реч и учашће. Нека толико домаћин буде дуга века. А домаћица љубљена од свију, и деца примљена од Господа. — Тако, то ! Морам лудака да учим а овамо још и гимназију учио! Чему вас тамо уче? Незналице! На реду је био момчић који је, судећи по лицу, смислио нешто особито. Тгутећи он захвати чорбе и пружи »жигану. к Но тек што је »жиган« зинуо, он подвикну: — Циц •' А Богу си се пред лебом и сољу заборавио молити? „Жиган к се прекрсти. Не тако ! Већ на колена како је ред! в Жиган (< се спусти на колена и отпоче говорити. Шта је он говорио! Чак старац ФалсиФикатор новца, који је седео недалеко, не може да издржи већ пљуну: — НФуј, — Момчић се цери на сва уста. —■ Е, а сад, како је ред, на! И он му даде пола кашике. ■— Хоћел бити што? — Хвала Богу, Бог ме нахранио, а нико ме није видео, и ко је видео није увредио, слава Богу, сит довољно, пола пуда појео, остало још седам Фуната •те ћу појести сутра, — дочитава »жиган 8 . Момчић се ухватио за трбух: -— Јој, браћо, цркох од смеха!ј На реду је био веома добродушан риђи мужик, с осмехом на сва уста. — Ах, ти, букова главо, — дочека он »жигана к . Ја ћу те налити чорбом колико хоћеш. Хоћеш ли? — Налијте стриче! — Подмећи корито! — Жиган подиже главу и разјапи вилице. Мужик захвати велику кашику пуну чорбе, пажљиво је принесе и изручи у уста »жигана. к Овоме грчеви стегоше грло, закашља се,и лице ноцрвене од напора. — Искашља ће се, — одговара он, церећи се на сва уста. в Жиган к некако се искашља, повраТи се и приђе к другоме. То је био старац достојанствен, Фалсификатор новца, а сада зајмодавац казаматски .