Policijski glasnik

ВРОЈ 10 и И пису, извршне, — то је пракса допугатала и допушта право жалбе осуђеним лицима у смислу §§ 15 и 16 полиц. уредбе, као и нраво претиостављеним властима, да уништава све оне пресуде, које не би одговарале св.има законскиим условима. Такви случајеви, опет, нису ретки. Најчешћи, који се у пракси сусрећу, односе се на иротходну оиомвну, која, по схватању пеких власти, може бити и усмене природе. Члановима: 21 тач. 11 -ом, 22 тач. 1 3-ом и чл. 24 тач. 25, 26 и 28 закоиа о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља, стављено је у дужност полицијским и општинским властима, да извиђају и пресуђује све кривице, побројане у овим законским пронисима, а чл. 33. истог закона министар унутрашњих дела овлашћен је да може приписати све мере, које овим законом нису предвиђене а показале би се као потребне, као и да може за непослушност наспрам ових мера одредити казну до 30 дача затвора или до 150 динара у новцу. На основу овог овлашћења, прописана су аравила о уређењу хлебарница и регулисап^у ароституције. По тач. 21 ових последњих правила. »Осуђена особа има права жалити се иротив пресуде среске власти, само окружној иолицијској власти, а тако исто и противу осуде окружне власти и управе вароши Београда само министру унутрашњих дела. Ово навођење вреди и за све жалбе, које би биле изјављене против каквог решења ма које полицијске власти. Жалба се може изјавити писмено и усмено нреко оне власти, која је осуду изрекла, и то најдаље за 6 дана од кад се саоншти пресуда." Изузев ових проииса, који се поглавито тичу жалбе, никаквих других одредаба нема ни у овим правилима ни у самом закону, које би се односиле на иоступак око извиђања и пресуђивања кривица казнимих но овом закону и правилима на основу њега прописаним. Полицијска уредба и у овим случајевима дошла је у помоћ пракси и својим одредбама о доказима попуиила недостатке у закону. У §. 42. законч о ааштити од сточних зараза у оаште и мерама за угушавање тих зараза, прописана је казна до 2 месеца затвора или до 300 динара у новцу за оне, који би се огрешли о одредбе овог закона, а у §. 46 истог зак. изриком је казано, да ће ову казну изрицати среска аолицијска власт. Пошто и за овај закон нема никаквог поступка, — то се пракса служила и служи полицијском уредбом. Правила о слободном клању стоке и ародаји меса у вароши Београду и београдскоме атару прописана су на основу законодавне уредбе од 8 априла 1839. год. ВБр. 997. (збор. I стр. 219), законодавног решења од 22 Фебруара 1869. год. (збор. 22 стр. 14) и закона о наплаћивању таксе за клање свиња и стоке по саланама од 19. априла 1890. (збор. 46. стр. 477), те ирема томе имају силу закона за Београд и београдски атар. У њима су прописи о прегледу и клању стоке, илаћању аренде, даље о месарима, клачима и кријумчарима, па најзад и о I

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНМК

казнама (чл. XVI, XVII и XX), али нигде није казано како ће се предвиђене кривице ислеђивати и пресуђивати, и ко ће пресуде по жалбама расматрати. По досадашњој пракси, и ове су се кривице извиђале по полицијској уредби, а пресуде суда општиие града Београда расматрала је управа града Београда али не но закону о општинама (јер је по чл. 142. овог истог закона министар унутр., дела непосредна надзорпа власт иад општином београдском), већ на основу §§. 15 и 16 полициј. уредбе Противио свима побројаним случајевима, за остале, опет по специјалним законима казниме иступе, нрописан је једновремено и поступак. Тако : По чл. 25. зан. о лову. протоколи званичних органа за надзор лова, потпун су доказ за кривице које се по овом закону извиђају, а по чл, 3 I истог закона. жалбе противу пресуда полицијских власти подносе се Минпстру Пародне Привреде у року од 3 дана по саопштељу. По чл. 11. закона о унааређен>у сточарства, оаштинске влас-ти узимаКе аојединце на одговор ио аолицијској уредбк и казнити новчано од 5—20 динара у корист општипске касе« а » жалбе иротив осуда оаштинских власти расматра и у аоследњем стеаену расаравља среска, односно окружна иолицијска власт. За рок и иодноша] жнлбе, као и за застарчлост кривице, вреде ароииси иолииијске уредбе."По чл. 136. зак. о хиумама, аротоколи шумара, иодтумара и чувара шума, иоткреи.љени увиђајем оиштинског суда у аог\ еду доказа равнају се јавним исиравама ио кривичном иостуаку, а ао чл. 1 45. истог законп, жалба. иротив иресуда аолицијских и оиштинских власти иодносе се ирвостеаеном суду у року од 3 дана. По чл. 6. закона о уништавању штетних животиња и биљака и о зашти&авању корисних животиња, »општинске власти узимаће појединце на одговор ио иолицијској уредби и казнити од 5—50 динара у корист општинске касе — — — — — Жалбе* противу осуда општинских власти расматрају и у последњем степену расправљају среске односно окружне полицијске власти. — За рок и иодношај жалбе као и за застарелост кривице, вреде ироииси иолицијске уредбе. И најзад : По чл. 28. закона о риболову. „Дела. предвиђена овим законом, ислеђује ио аолицијској уредби и казне изриче и извршује надлежни општински суд, у чијем је атару казнено дело учињено", а „жалбе против осуда општинских власти расматрају и у последњем степену расправљају надлежне полицијске власти, а жалбе против осуда полицијских власти коначно расправља Министар народне привреде. За рок и иодношај жалбе вреде ироаиси иолицијске уредбе, а за застарелост, одредбе казненог закона. Иосле свега што смо до сада изложили, није тешко увидети, надамо се, да

СТРАНА 75

се. у ногледу ислеђивања, разликују упракси ове четири категорије иступа: 1. Истуии из III части кривичног закона за чије ислеђење постоји нарочити поступак — полицијска уредба (види примедбу код §. 1-вог уредбе). 2. Иступу предвиђени у специјалним законима који се извиђају и пресуђују по специјалнии поступцима (иступи казними по закону о лову и шумама). 3. Пступи предвиђени у специјалним законима који се, по изричном законском наређењу, извиђају и пресуђују но полицијској уредби (иступи из закона о унапређењу сточарства, из закона о уништавању г.нтетних животиња и биљака и иступи из закона о риболову), и најзад. 4. Истуии који се кажњавају по специјалним законима, али за чије извиђање није прописан никакав поступак, те се с тога извићају по општем ноступку за иступе — полицијској уредби, (истуии из закона о местима, по уредби о каФанама и механама, по закону о уређењу санитетске струке, но закону о заштити од сточних зараза, по правилима о слободнем клању стоке, о уређењу хлебарница и о регулисању проституције итд.). Пошто полицијска уредба служи као постуиак општинским и државним властима за извиђање иступа, из Ш-ће части кривичног закона, — то је несумњива ствар да се њене измене и допуне. имају односити на сва иступна дела из овог дела кривичног закона како у погледу ислеђивања (нрисутни грађани) тако и у ногледу расматрања пресуда и решења (суд). Према овоме, и исписане одлуке Касационог Суда, посматране са овог гледишта, потпуно су на закону основане. Исто је овако несумњиво, да се нове измене и допуне не односе ни у колико на истуне за чије ислеђење постоје нарочити поступци. Као год што их се полицијска уредба није тицала нре ових њених измена и допуна, исто их се тако и сада не тиче. Они ће се, дакле, и у будуће ислеђивати по својим досадањим ностуицима без обзира на одредбе о присутним грађанима, суду, изузећу и заменовању казне затвора новцем. Свако противно тумачење не би имало ослонца у закопу. Не би било тешко извести, путем најиростије логике, да се измене и допуне од 17 јануара имају односити и на оне иступе по специјалним законима, за које је у закону изриком казано, да се имају извиђатиииресуђивати по полицијској уредби, кад не би стајале поменуте одлуке Касационог Суда ио којима се надлежност ирвостеиених судова за расматрање одлукс иолицијских и оиштинских власти има ограничити само на истуина дела из Ш-ће части кривичног закона, или на одлуке. које су донете ио каквом сиецијалном ааконском наређењу, које истуие оиет заснива у аогледу њихове кажњивости, на овом далу кривичног вакона. Други део овог мишљења Касационга Суда, који говори о одлукама, донетим по каквом сиецијалном законском наређењу, мало је нејасно те би се с тога, а на нрви поглед, могло разумети. да се њима