Policijski glasnik

СТРАНА 76

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 10 и 11

циљана иотупе по специјалним законима, који се по изричном законском наређењу извиђају по полицијској уредби. То, међутим, не стоји. Има неколико специјалних законских наређења, или боље рећи на основу закона прописаних правила и наредаба, у којима су побројане извесне кривице иступне природе, алиу исто доба и напоменуто, да се оне имају казнити по томе и томе §-фу кривичног закона. Примера ради да помеиемо : иравила за везивање новог водовода са зградама у Београду, аравила о фијакеристима, о руковчњу, уиотрсби и чувању динамита и других расирскавајупих материја итд. — Ко водовод квари, казниКе се по §. 395. кривичног закока. Јасно је, према овоме, да се одлуке Касац Суда не односе на ове иступе, који су се, по закону, ислеђивали по полицијској уредби, те према томе, намеће нам се, сасвим природно, питање: хоће ли се они и даље ислеђивати по полицијској уредби? и ако ће, хоће ли нове измене и допуне, којима је обухваћена и надлежност судска за расматрање одлука полицијских и општинских власти, важити и за њих? По нашем мишљењу на оба ова питања може се, без устезања, одговорити позитивно и поред познатих одлука Касационог Суда. Са онцх истих разлога, због којих се, нриликом ислеђења иступних дела из III части кривичног закона, мора водити расуна о новим изменама и допунама у полиц. уредби, са тих истих разлога морају се и ова иступна дела саображавати у свему прописима полицијске уредбе, јер је она њихов поступак исто онако, као што је поступак за извићање иступа из кривичног закона. Између једних и других иступа није, пре ових измена и допуна, било никакве разлике у иогледу извиђања и нресуђења, па је с тога не може ни сада бити. Не може је бити ни по томе, што се ови иступи морају и даље ислеђивали по полицијској уредби, и што полицијске власти, према новим изменама и допунама у §. 15 и 16 ове исте уредбе, не би имале законског ослонца да расматрају одлуке на њима за сноване, пошто Ј8 за то падлежан суд ирема новим допунама. Кад ово не би стојало, то јест, кад би ово расматрање остало и даље код полицијске власти, исиале би да постоје две полицијске уредбе: једна нова само за истуие из III чссти кривичног закона, и друга стара по којој би се ислеђивали иступи предвиђени у специјалним законима. Да је ово апсурд, излишно је, мислимо, и доказивати. Остаје нам још да прегледамо четврту категорију иступа, то јест оие, за чије извиђање и пресуђење није прописан никакав поступак. У овој оскудици њиховог поступка, управо и> лежи сва тешкоћа која стоји на путу брзом и лаком решењу питања о коме је реч. Је ли грешила пракса кад је и ове истуие, у недостатку специјалног поступка, ислеђивала Но полицијској уредби? Односе ли се нове измннс и допуне и на

ове иступе, питања су од веома велике практичне вредности. Одговорити правилно на њих, значи у исто доба и решити све несугласице. које се у пракси сусрећу ириликом тумачења нових измена и допуна у полиц. уредби. Имајући све ово у виду, ми мислимо, да се на прво питање може са позитивношћу одговорити, да нракса није ни у колико грешила кад је иступе, за које не постоје специјални поступци, ислеђивала по полицијској уредби као поступку за ислеђивање иетуиа из кривичног закона, јер је овакав њен ред био у сагласности са познатим правним принципом, по коме се ироииси оиштих кривичних закона имају иримепити у свима оним случајевима, за које у саецијалним законима нема нарочитих наређења. Па пошто је полицијска уредба постуиак за ислеђење иступа из кривичног закона, то се она, сасвим природно, имала применити и на све оне иступе, за које није био прописан нарочити поступак, оиако исто као што се и кривични постуиак примењује за ислеђење нреступа по разним специјалним законима. (За нрестуие о штампи прописан је нарочити поступак па се ипак, у погледу доказа, узима у помоћ кривични постуиак). Полазећи са овог истог гледишта, доћи ћемо лако до правилног одговора и на друго питање. Изменама и допунама у полицијској уредби од 17 јануара измењен је поступак за извиђање иступа из III части кривичног закона, који је у исто доба служио као поступак и за извиђање иступа по извесним специјалним законима. Приликом измена и допуна изгубљени су из вида ови кступи, што другим речима значи да суи даље остали без специјалног поступка. Поступак по коме су се ислеђивали до I 7 јануара ове год. измењен је, и као такав, више не вреди, док нови поступак важи самоза иступе из кривичног закона. Значи, дакле, они би остали без поступка, кад не би било поменутог правног принципа који их поново унућује на полицијску уредбу, онако исто као гпто их је упућивао и пре измепа и донуна. А чпм ово стоји, стоји и Факт да се нове измене и допуне односе и на њих — ове иступе — као год и на иступе из кривичног закона. Другим речима: они се морају ислеђиватиу ирисуству грађана , а жалбе иротив аресуда и решења слати суду на расматрање у смислу §§. 15 и 16. иол. уредбе. Полицијске власти очигледно би се грешиле о закон кад би противно поступале. Како би нпр. оне могле одобрити или поништити једну пресуду на основу §§. 15 и 1 0 полиц. уредбе, кад је за расматрање и пресуда и решења по овоме законском пропису надлеж.ан једино суд? Ми, бар, нисмо у стању да одговоримо на ово питање друкче, а радо ћемо признати да смо у заблуди, ако нас ко разлозима убеди о погрешности мишљења које смо изложили. Д. Ђ. АлимпиЂ (СВРШИЋЕ СЕ) ■■■:УС~^;-:--

ЦРСТ КНО ИЗДДЈИЦА У години 1898. нађен је управник једне плантаже чаја у срезу Јулпантури, у Британској Индији, с пресеченим грлом мртав у својој постељи. Он .је без сумње био жртва неког злочина, јер гвоздема скриња у којој је он држао своје хартије од вредности и своју готовину, била је разбијена и њена садржина иокрадена. Сумња за ово дело пала је између осталих на једног пређашњег слугу убијенога, на неког Индијанца Хангалија Хармина, за чију кривицу, у осталом, није се имало никаква другог доказа до ли ту околност, што је он јоги ире неког времена кажњен због крађе, коју је извршио свом господару. Тај човек отишао је из среза, те ни пре убиства нити после није га иико виђао У Јулпантурију. Међу предметима, који су нађени у скрнњи, којеје убица осгавио као безвредносне, налазио се и један календар, на чијим плавим корицама је кримииални чиновник, који је водио истрагу, нашао две црнкасте мрље, које су му се учиниле сумњиве. Он је прегледао исте једним увеличавајућим стаклом и утврдио је, да су то отисци прстију и то, како је анализа потврдила, отисци прстију, који су билл умочени у човечју крв. Несумњиво је да су они постали оида, кад је убица по извршеном делу претурао по сандуку. Један ФотограФски снимак тог отиска послат је у централни полицијски биро, и већ после четврт сахата била је као сунце јасно доказана кривица Кангали Хармина. Јер као и сваком другом кривцу и њему су, кад је због раније учињеног злочина ушао у тамницу, узети отисци трагова прстију и предати централи на чување. Упоређивањем дотичних картона с послатом ФотограФијом доказано је, да су ти крвави отисци палца и кажипрста били његови. Он је ухапшен као плантажеров убица, оитужен и осуђен, ма да његово дело није ни имало сведока, и ма да се други докази за његову кривицу нису могли набавити. Нема сумње, да ће се многи, који ово прочита, упитати с чуђењем, како је то могућно, дасенаоснову тако непоузданог доказног средства, какво је, као што изгледа, отисак прста, решава судбина једног човека, јер човечији прсти изгледају тако слични, да би свак морао мислити да ту нема никакве разлике. Али најтемељнијим научним испитањем утврђено је као несумљиво, да нема уопште поузданијег знака за распозпавање, но што су отисци прстију. Ако читалац узме да посматра длап своје руке и прсте, опазиће, да су главпи делови ишпартани линијама и браздама, које се разнолико кривудају и вијугају и на вашим врховима ирстију, јагодицама, добијају правилне цртачке облике. Те линије има новорођенче као и седи старац. 0 њихову постанку и циљу није нам до сад ништа иознато. Енглези Франсис Галтон и Вилијам Хершел били су први, који су се латили проучавања тих линија, а нарочито њихове разноликости код појединих особа.