Policijski glasnik

БРОЈ 13 и 14

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 111

благодарности према свом почившем добротвору, опљачкао осиротелу удову покојног Кнежевића. Завршујући овим једном за свагда и наша писања о Николи Милојевићу, ми му уједно последњи пут износимо и све слике, које ће се у будуће чувати у криминалном музеуму Управе града Београда. Што се тиче дела г. Јовановићевог и ако смо у принципу противни да се сатисФакција прибавља на овај начин, у овом конкретном случају придружујемо се у свему мишљењу »Трговинског Гласника,« јер убиством Николиним, друштво се спасло једног по све опасног човека. Шелети је да Војни Суд има ово у виду.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања : I. «И ирема чл. 6. закона о окружним, среоким и општинским буџетима, а и по распису господина Министра Финаисија, од 10. марта ове год. Б.Пр.Бр. 1979, докле год се не одобри нови буџет, издатци се чипе ио прошлогодишњем, а по њему се купи и стопа приреза, те се по томе, разложно има узети, да нови буџет, н. пр. за ову годину, стварно почиње важити од дана пријема у општинском суду, по одобрењу истога од стране г. Министра. У мојој општини, ио буџету за 1903. год. илата је била председнику и писару по 800 динара, а по буџету за 1 90 4 год. по 500 дин. Како је нови буџет иримљен од г. Мипистра тек 25 марта, то значи да је стари до тога дана важио. Настаје сада питање : по коме буџету треба издати плату председнику и писару до 25. марта, нарочиго што су опи 1. марта дали оставке и разрешени, до кога дана нису примили пдату. — На ово питање одговарамо: По чл. 6. закона о буџетима, буџет састављен и одобрен од отране одбора, не преставља ништа све дотле, докле га не одобри г. Министар Финансија, као надлежан. Отуда је и унето у закон оно наређење, које обухвата чл. 6. поменутога закона, да дотле важи прошлогодигпњи буџет и да ће се по њему и издатци чинити а и арирез куиити. Према томе, и буџет за ову годину, који је предвиђоо плату председнику и иисару по 500 динара, није био ништа све до дана одобрења односно до 25 марта, као дана пријема у оиштини, и зато плагу председнику и деловођи треба издати до 1. марта, као дана разрешења, по нрошлогодишњем буџету , без обзира што је они иису изузели ире свога разрешења, јер да је било новаца, или да су је они изузели, они би имали права изузети на разлог од 8 00 динара. II. а У чл. 118. закона о општинама јасно стоји, да у општинама преко 500 пунолатних грађана, плата деловођи не може бити мања од 720 динара. Према овако јасном законском наређењу, одбор је предвидео плату деловођи 7 20 дин. за

ову годину, пошто наша општина броји 7 00 пунолетних грађана, али г. Министар Финансија одобравајући буџет, свео је илату деловође на 5 00 динара. Ио моме нахођењу, овде могу бити само две могућности — или да је г. Министар финансије погазио закон, иди да је тај закон укинут а ја то не знам. Молим уредништво за погребно обавештење, као претплатнику листа и интересованом дицу. — На ово питање одговарамо : Чл. 118. закона о општинама није укидан и он важи и данас потпуно онако, како је написан. Према томе, па први поглед изгледа, да је он повређен, кад је противно његовим одредбама о минимуму плате општ. деловођа, редуцирана плата исиод 720 динара и у оној општини, која броји преко 700 нунол.етних грађана. Међутим, г. Министар је тако морао урадити из обзира нужности, јер није смео да одобри прирез већи од 50 в / 0 , колико се по чл. 40 зак. о буџетима у опште може одобрити у једној општини, па је редуцирајући остале позиције, морао смањити и позицију на плату деловође. Због тога, дакле, што 5 су два закона у сукобу, морало је изаћи овако, те збиља изгледа да је погажен закон, кад се на ову ствар једнострано гледа. III. У распису г. Министра Фннансија, од 29. Фебруара ове год. Пр.Бр. 6779, стоји, између осталога и ово : дПорески одбор по тим пријавама донеће оцену за поједине радње о капиталу, обрту и трошковима. У друго што норески одбор не сме се упуштати. Изналажење приноса за разрез пореза дужност је одељења а не пореског одбора?» Како смо до сада ми ч^анови Пореског одбора ценили и принос, то молим за обавештење, да ли овим раснисом није окрњено право Нореског одбора? — На ово иитање одговарамо: По измени тачке б. чл. 91. закона о непосредноме иорезу, од 29. априла 1902 год., Порески Одбор не само да има ирава да оцењује и изналази принос код свију оних радња, које не подносе билансе, него је он једино и надлежан да то чини. Према томе, више је него јасно, да горњи распис крњи једно нраво одбора, и нреноси га на оа свим друго тело. Треба се обратити г. Министру и скренути му пажњу на ово, па ће он наредити исправку, јер је ово само случајно могло ући у распис, што је писац истога имао отари текст закона пред собом. IV (< По члану 122. закона о општинама, кад одбор стече уверење, да је председник општ. суда или кмет неуредан у дужности , или се одао порочном животу, или да му ]е владање у опште такво, да га чини недостојним за његово звање и т. д. Одбор га уклања од дужнооти, а за тим у року од 5 — 10 дана наређује нов избор. «Ако удаљени председник поново буде изабран, и његов се избор коначно утврди, суд

општински дужан је да нареди нов избор одборника у року од 8 —15 дана. Из овога ое не види, дали овај последњи став чл. 122. важи и онда, кад је овакав случај био оа кметом а не са председником — хоће ли се мењати одбор ? Моли се уредништво за нотребно обавештење. — На ово питање одговарамо: Не може се извести разложан закључак, да је законодавац хтео да изједначи кмета са председником, јер њихов одношај према одбору није један исти. Тако, председник општине уједно је и предоедник олбора, те оу тако , упућени један на другога и заједнички рад, самим положајима. Ако је сада, одношај председника и одборника ненормалан и затегнут, онда у опште не би могло бити заједничког рада, што би оиет штетило општинске интересе. Из тих узрока завонодавац је одредио да се у случајевима поновног поверења, указаног иредседнилу од отране народа, уклањају одборници. Овакав, пак, случај не стоји кад је у питању кмет, који нема скоро ничега заједничког са одбором, те зато не би било разлога, да се одбор мења, ако би кмет био удаљен у смислу чл. 122, па после поново изабран. V. «Да ли су варошке општине оолобођене од кулучења по ореским и окружним друмовима, па ако јесу, то ио коме закону?" — На ово иитање одговарамо: По закону о сувоземним друмовима, ови се нраве снагом народа дотичног округа или среза — како буду друмови класиФицирани но закону. Од овога кулучења ниеу ослобођене варошке општине ни законом о сувоземним друмовима, нити пак, којим другим. Стоји, готово, увек тај факат, да. се њима даје најмања деоница, јер варогаки грађани подносе много више на одржавање калдрме, него гато то чине сељаци. VI. По чл. 2. т. 8. закона о таксама, онима који су сиротног стања дају се уверења, н она важе за годину дана. Да ли се ово (( за годину дана" има разумети од дана издања уверења па за дванаеот месеци, или само за ону календарску годину, у којој је уверење у опште издато?" — На ово интање одговарамо: Рок се уверењу рачуна од дана издања па у напред за годину дана, без обзира на то, да ли је календарска година истекла или не. Свакако, законодавац је овај рок одређивао с обзиром на чеоте измене пореских терета, и кад год се утврди, да је неко лице појачало овоју пореску стопу и пре рока, који закон предвиђа, па тако и задужено по пореским књигама, мора се одмах оспорити вредност овоме уверењу. VII. Питање о акциоу механском, мгсмо објаонили у прошлој години, у бр. 7 и 8 и сада према утврђеном правилу, нећемо одступити од истог и давати нова обавештења.