Policijski glasnik

СТРАНА 400

ретких у сигурности. ■— Ипак, баш кад сам иснијао кафу, јавише мм да г. истражни судија X... жели да се састане самном. За неко обавештење да ме пита, да ми повери какву дужност.... И ево ме већ где одлазим у Ра1ајз с1е ЈиеМсе, најкраћим путем, кроз старе дрвене ходнике и рушевине које су сличне развалинама ; јер, од наших старих краљева ту послови нису били прекидани. Пошто сам се састао са судијом, који ме је тражио, користим се приликом, те посетим кога од својих другова. Кад се вратим у сигурност на мом је часовнику два и по сата. — ШеФу! рече ми службени агент на вратима канцеларијским, више лица траже вас! — Добро, пустите их нека улазе редом. — Господине. ја сам барон Ћ..., пуномоћник сЗе.ч Магћегпев с!е Оег1об1;ет, и дођох да вам дам неке податке, који вам могу бити од користи да пронађете нашег лопова... Познато мм је, да је прексиноћ украђено благајнику с1ез МагћгегЈез, честитом човеку, којм је одговоран, али који нема никаквог имања, један свежаш од стотину новчаница по хиљаду динара, у тренутку његове расејаности... Сто хиљада Франака, што је узето из банке, какб изгледа, и што је недостајало за јутарње плаћаше тако, да га нису ни извршили. Слушајући заступиикаи администратора с титулом, појави се у мени нека сумња: крађа је измишљеиа, да би се још за неко време нрикриоФинансиски пад. Агент, коме сам поверио ову истрагу увериће ме сутра, да кућа 1ев Магћгегшв с1е8 Оег1оз1 ;ет пикад није ни примила 100.000 Франака. У канцеларију моју одмах мало затим пустише једну лепу, врло елегантиу, али нешто одвећ плаву а;ену, која на мах испуни одају ммрисом од амбре и љубичице. Њу је пратио један млад човек, с црном умазаном косом, сувоштањеним брковима, чије сувише усмљено понашање одаје новајлију. То сам лице већ видео. Та женица поче говорити: — Госмодине Гороне, Пол де Нантла или де Каркасон, мој пријатељ, који је овде, саветовао ми је да се обратим вама... и био је добар да дође са мном. Ви ме иознајете: ја сам она Роза Нишон, која ствара забуну у часопису с!ев Ое1а8зетеп1;8 СотЈ^исо. Поклоним се учтиво, ма да никад нисам вмдео ову намирисану личност... — Дакле! господине Гороие, ево зашто сам дошла. Украђен ми је један леп брош с дијамантима, први знатан поклон од мог љубазника, старог барона од Л.... »Ну, нико није улазио у моју собу, где је брош остао на камину , нико, сем мене и Пола... а на обоје, је л' те, ја не могу сумњати?« Чини ми се да почињем разумевати, у толико пре, што Пол, и ако се усиљавао да сачува потпуно прмсуство духа, рђаво расположен гризе јабуку на штапу, поклои од лепе Нишон. Пре свега малу Розу паговорио сам да Јшддесе гшсмену и по закону тужбу, за тну

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

сам младу жену пропустио у канцеларију мојих секретара, пошто ми је било потребио да без њеног мрцсуства испитам њеног љубазника Пола... Чим смо остали сами ја гледам добрнчину у очи и кажем му : — Де да видимо, шта сте урадили с брошем ? Лепи младић прелази кроз све дугине боје; превија шаке с таком. снагом да му једна рукавица иршге, — Ох! господине Гороне, зар сумњате на мепе! Та ви ме мозпајете! прошле године ја сам вам донео корисне податке о крађи обруча у Шосе-д'Антену. Сећам се врло добро : за то је обавештење баш добричина узео сто Франдка. — Баш за то, то је један разлог више да сте ви украли брош ; где је он? Дела говорите брзо. То је најбоље што можете да учините. — Е онда! рече Пол уздишући и вадећи из џепа неку ж.уту хартмју, ево признаннце од Моп1; с1е РШе. То је свечан треиутак; уведох понова г-ђицу Нишон, па јој са свом нужном смотреношћу, саопштим жалосну новост. —■ Г-ђице, лопов је г. Пол, ваш искрени пријатељ... Само ви нећете изгубити све: ево признанице од Моп1; Је РШе. Умањим, колико је потребно, сцену суза, за тим сцену увреда: »Лопове, разбојниче! Срећна сам још што ме ниси убио, као Пранчшш! — Госпођо, будите тако добри па изиђи ге, потребно је'да наредим да. се г. Пол затворм у Депо. — Пола у Депо! Али то није могуће, пе, преклињем вас! Као и обично, Пол, који се одавна позпаје с њоме, дошапће јој на уво, датргне натраг своју тужбу. Мало по мало, па ме молбе покрађене жене дирнуше. Не треба бити већи ројалиста од самог краља. А, најзад сетих се да је тај крадљивац учинио једном услугу полицији, па и правди, друштву ако хоћеш. Благо гурнух Полак вратима, којије сад само једно желео: да изађе из сигурности, и Розу Нишон, на коју јако сумњам да је желела да опрости своме лопову. За госнођом Нигпон и њеним љубазником долази други иар: г. Ћ... и госпођа В..., жена једног врло познатог човека у Финансији. Овог пута имам посла са отменим људма, и још боље, људма чија се имена сваки час ви^ају међу вестима по журналима. — Господине шефу сигурности, рече ми г. од Ћ,..., судија је нека врста исповедиика; ја долазим дакле да. вам се исповедим... г-ђа В... је моја љубазница... »У овом тренутку, настави г. од Ћ..., ми смо у очајању. Има петиаест дана како је г-ђа предмет претњи иод погодбама, које је доводе до очајања и које мене доводе дб лудила: — неки бедник јој прети да ће казати све њеном мужу, ако не пошаље, роб1 гез1ап1;е, на оулевару Макаћегћез... једпу врто велику суму новаца."

БРОЈ 51 и 52

Ја узех брзо све иотребне податке. .Испратих г. Ћ... и г-ђу В... до врата свог кабинета. — Умирите се, госпођо, рекох, клањајући се. ја ћу сад наредити да се обрати пажња на номЈтанскм биро на булевару Ма1ез ћегћез. И ако нема више од месец дана од како се потпуно развио овај догађај, испричаћу га одмах, јер је доиста врло типичан. Узалуд сам наредио да се пази на поштански биро: нико се не јави да узме натраг писма управљена на почетна слова, која је ставио уцељивач. Било је јасно да јс овај бмо извештен. То ме је узнемиравало. кад, два дана доцннје, агенат, коме сам нарочито повермо ово мотрење, спази на улазу у ноилтанско оделење једну женску, која је, као што изглсдаше мотрила нешто; он пође за њом све до г-ђе В... ; после мале умешне и брзе истраге сазнаде да је то друга.рица г-ђе В..., приспа прмјатељица у истини, коју је она приммла у евоју кућу, њена... рецимо повереница. Једна мп мисао сину у глави. Добавмх ту женску, м, изнепада, недајући јој времена да дође к себи, рекох јој да је она тај трговац уцењивања, да сам у то сигуран. Ово је бнла одвећ велика смелост; али, гле'те, сирота жена паде у једпу наслоњачу, гуши се у сузама, и . . . признаје... Заиста она је писала та чувена уцењивачка писма . . . али за рачун г-ђе В..., која је изнашла то вешто сресгво да пљачка свог љубазнмка... који је све чинио за њу, своју одличну пријатељмцу, љубавницу своју, додаде она много ббјажљивије, као да јој је ово последње мризнање било од веће вредности но остало. Положај је био врло тугаљив: пмсам хтео, а ни могао казатм господину од Ћ... двоструко издајство његове љубазнице. Постигох код ове, да она сама призна своме љубазнику бар иљачкање. Ствар чудновата, а можда ће и упропастити сваког оног, који не познаје тајанственостп париског живота, та удата жена, која имађаше љубазника кога сам познавао, другог, изгледа ми, који ми није био познат и који је и вршио уцењиваше у корист своје . . . драгане, замоли ме, пре но што сам се и решио на какав одсудан корак .. . за допуштење да се посаветује са својим исповедником. Нмсам никако сазнао за мишљење овога. Као и увек, после неколико дана примих, на посету, већ једно писмо од господина од Ђ . . ., у коме ми се захваљиваше м1то сам га оолободно једног ужасног чудовишта. Да ли је говорио о жени или о тајанственим писмима? Знам да се отресао обојмх. У осталом овај дога1)ај не иоправи ни мало г-ђу од В . .. Након две године сусретох се с њоме при једној потпуно истој пљачци према неком младом Шпањолцу, који јој је постао љубазнмком. Одлазећи од мене била мм је обећала, заклела се, да ће у ''удуће бити верна своме мужу. Заклетву ту није више одржала од две године. У осталом, од тога времена, ја сам често питао самога себе,