Policijski glasnik

БРОЈ 51 и 52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 401

до ког се степена муж није понашао као Занарел, и докле не би желео да буде варан. Има један тренутак, у коме трајна заслепљеност мужева нагони их да верују у предусредљитост женску. Али, да се вратимо на обичан дан шеФа сигурности, кад нема великих злочина, нити великих несрећа. Један господин, већ у годинама, врло уредан, носећи у рупици од капута пантљику почаспе Легије, улази у моју канцеларију. Једним погледом, у напред сам погодио опет неку приповетку о пљачци. — „Господину шефу сигурпости, рече ми уредни старац, ја сам г. Т..., упраиник одличне радње с!и 8епИег, коју ви врло добро познајете; али сад ми се десила несрећа. Видећи да ми се прети чак и на моме мирном огњишгу, дођох до вас да вас замолим за помоћ. „Неки несрећници уцењују ме већ толико месеца на недостојан начин; но данас су њихова тражења таква, да ако и даље будем уступао, ја ћу наскоро потпуно упропастити своју децу. »А свему томе, господине Гороне, кунем вам се, једини је узрок тај, што сам био толико прост једне ноћи да упаднем у једну клопку." Сад настаје прича јадникова, коју у напред знам, јер све наличе једна на другу. »Једне ноћи, пошто бејах мало угрејан, јер се враћах с Неког банкета, свратио сам био у једну од булеварских кафана. Вио сам у кругу мдадих људи лепо обучених . . . са гарденијом у ругшци од капута. Они стунише у разговор са мном и ја им се одазвах ... Хајдете с нама, рекоше ми, имаћемо на вечерн врло лепих женских. „Био сам нијан, пристадох . .. Авај, у простој кући, у коју ме одведоше, не имађаше женских. „После пола часа, те ме индивидуе избацише на пол,е, разуме се, пошто су ми најпре испразнили џеиове, узели ми портФељ и новчаник. „Зашто нисам сутра дан отишао до комесара квартовске полиције да му се жалим? Ви за цело знате, господине шефу сигурности, да има ствари, које су чак и кад је човек невин као ја, одвратне за казивање! Долазио сам чак до врата комесаријатских, али никад не уђохунутра. „Тада је почело противу мене једно неумољиво уцењивање, тако неумољиво, да бих више волео себе убити но и даље живети, да ме овако муче. 1< Остаје једно срество за недеча овакве врсте, треба почети апшењем и затвором у дегш ових уцењивача, За то се увек пма у рукама довољно доказа. У томе тренутку није потребно да се зна, да ли је несрећник, који се жали, тако невина жртва, као што то сам он представља. Једна је тачка од значаја: сви овакви жалиоци неоспорне су жртве уцењивача и дужност је, у тим приликама, заштитити их, ма каква била њихова моралност. У осталом, по који пут, има невиних жртава међу убогим ђаволима, који на

тај начин дођу да траже заштиту од сигурности. Овај, што ме преклињаше тога дана, је ли за цело био толико невип, као шго тврђаше? Било како му драго, две године доцније, ухватих га у једној покрађи извршеној у чувеним парним купатилима у улици.. . де Фоли 3' Ателијеп; само што тога дана не имађаше па свом Фланелском прснику пантљику иочасне Легнје! Али ето, несрећа је у томе, шго, једном затворени уцењивачи. не остају дуго у затвору. Кад су њихове жртве дошле до својих украдених хартија из њихових портФеља и писамд, која су често у несмотрености својој писали, те су жргве преклињале истражног судију, који је ту ствар расправљао, да је не тера даље и одустају од својих тужаба, да би избегли неизбежну срамоту у целом спору ове врсте. Ето га ме је ствар највнше љутила. Међу извршиоцима овеособите врсте пљачкања, налазаше се једна личност, која себе називаше гроФом од Г..., који је на својим посетницама носио круну с овом девизом. која је за њ била знамење: „Ко ме воли, волим га. к Никако га не могадох одвести пред иоправни суд (1пћипа1 согесИопе!). Најзад, једнога дана, успем, те наговорим једног свештеника, који је пао у руке неваљалчеве, да поднесе тужбу. Снромах попа, дошав скоро у Париз из ггровииције, преварио се је, те му измаме неки младићи новац, вешто га придобив за се. Ја сам скоро сигуран да је тај свештеник био потпупо невин ; али у каквом је стању сиромах човек изишао из поправног суда! ГроФ од Г..., овог пута зарадио је пет година; али је за све време седнице, адвокат излагао потсмеху сведока и отворено га оптужио за пороке, чију опакост сигуран сам, оп није знао. — Ах! господине шефу сигурности, рече ми он, јамчим вам да ме више иико неће наговорити да се жалим ! То је једини разлог, што толике шантаже остају некажњене. За цело судба овог несрећног попа није завидна. Али, зар не би имало начина ухватити уцењиваче и избећи некорисне скандале за њихове жртве, наређујући тајност за све спорове уцењивања? Истина, да и тајност има тако исто доста незгода! Али је овде нужна и може не бити онако строга, као код ратних савета, јер адвокати имају права да учествују на седницама. У кратко, већина људи, који су жртва уцењивања ове врсте, не заслужују пажње; готово увек иза њих постоји подозрење на какав низак корак. Али као год што се не истражује, да ли је жртва бонетера 1 ) играла у бонето-у 2 ) с намером да краде и као што се хапси бонетер, тако исто полиција и суд не треба да воде рачуна о рђавим навикама човека, који је жртва уцењивача. Уцењивање најпре треба да буде кажњено; после ће се видети, да ли на жа-

1 ћопе^еиг крадљивац у три корака. 2 ђопде^еаи = игра карата, у којој је лако красти.

лиоца треба мотрити. А да би уцењивање било кажњено. нужно је да јавност спорова те врсте буде органичена. То је једна од првих промена, које ми изгледају тужне . . . за полицију у будућности. Уцењивање је један од најчешћих преступа у Паризу, а поред тога један од најнекажњивиј их. То је тако истинито, да, за време докле сам ја био шеф сигурности, није било дана, кад се не појави какав нов начин уцењивана. Било је дана, кад сам пре подне примао по седам или осам лица, која би дошла да се жале како су уцењена. Једнога дана дође један врло честит нндустријалац, са сузним очима. — Слушајте, господпие шефу сигурности, рече ми, ја сам најпесрећнији човек који посгоји. Моја кћи испрошена је за једног чиновника у послансТву, и који је од угледпе Фамилије. То је сјајан брак, којим се ја јако поносим, али знам да ће, ако се открије породици мога зега једна страна мога жиаота, брак бИти поквареп. »То ћу вам сад рећи. В У почетку своје трговине у ировиицији, ја сам чинио рђава дела. 0! ја не дугујем никоме нишга, будите мирни. Ја сам одавно повратио поштовање и чикам сваког онога, који би нашао ма једног мог поверитеља. Али ту појединост моје младости, тај пад, за који чак ни моја кћи не зна, неко је докучио, и тај неко обасиплЈе ме аионимним писмима, нретећи ми, ако му не пошаљем розв-гез^апЈе неколико новчаница од по хиљаду франака, да ће известиги мога будућега зета. Шта да радим? Ако платим један пут, то ће се уцењивање непрестано продужавати ! »Ви једини, господине Гороне, молГете ме спасти!" Ја наредих истрагу с потпуном нужном обазривости, и успех да сазнам ко је био уцењивач. То је био сам синовац индустријалчев, синовац, кога је он одгајио и кога је сматрао као свога сина! Неваљалац, који беше мали лумиарош, признаде ми, да је измислио најпростијп и најбржи начин, да дође до две хиљаде франака, колико му је било потребно да да некој љубазници, — да уцењује свога ујака. Друго још одвратније уцењивање. Неки протестански пастор посетио мг, па пошто ми је признао да је био љубазник једне удате жене, врло угледне породице, и шта више чувене због нарочите строгости, повери ми да су он и она би;ш изложеии покушају срамног уцењиваља. То је било увек исто класнчно захтевање новаца, да се пошље на какву поштанску станицу, иначе, у врло кратком року, претило се, да ће се извесгити муж женин . И овог пута наредих истрагу и пронађосмо тога уцењнвача, као и остале. То је био главом син отмене госпође: младић који је страсно волео музику и који је, сневајући одавно о некој скупоценој виолини, коју му отац његов није хтео ^зети, смислио да уцењује своју матер, како бн и он могао свирати!