Policijski glasnik

СТРАНА 62

1Н'0Ј 8

крађи свог сопотвеног новца. Није ли то ужасан положај. кажите?! — Ви већ постајете тајанствен човек са вашим нредставкама. Ла немам времена да вас слушам тако дуго. Молим вас, иређите на отвар. Ако се вашој бољци може наћи лека, будите уверени, ја ћу вам искрено помоКи — прекратих га, јер сав! увидео, да је иочео од Кулииа Вана. - Имате право, господине. Извините. Знате, човек кад је у невољи он има нред собом само своје интересе. Ја ћу вам, дакле, испричати целу ствар онако како је гекла, а од Вас, као од поштена човека и добра адвоката, ишчекујем истински савет. Не жалим да платим добро, ако је само могуКе спасти оно, што ми је однето. — Дакле, чујте ме. .Та сам трговац београдски са радњом на... Име ми је Н. Н. Својим десетогодишњим радом стекао сам глас поштена и добра трговца. И као такав скунаторио сам једно 9 — 10.000 дин. готовине. Једнога дана дође у моју радњу извесно непознато лице и замоли ме, да са мном говори на само — овако, по Вогу, као сада ја с вама — наговештавајући ми, како се тај разговор тиче моје среће. Оно за што сам ја дошао, продужи он, учиниће Вас за вечита времена осигураним и богатим човеком. Посао је леи, лак и ако пристанете зарада је велика. - Знајући, да немам никаквог стрица у Америци и Русији, нисам се ни надао вести о каквом наслеђу, али ме ипак узбуђеност непознатога заинтересова, те га позвах у засебну канцеларију: —• Тако. Овде смо на само, можете ми слободно казати поверљиво све оно, што на својој души носите као тајну и што има да усрећи мене, па разуме се ивас. — Дакле, молим вас, настави он, ствар је у овоме. У Земуну је, пре неки дан, један тамошњи доста неписмен трговац дошао до 30.000 дин. зараде у сраским новчаницама на једном ггослу, на којем је могао најмање ишчекивати ту зараду. — Не знам, како и откуда је наједаред почео сумњати у истинитост ових српских новчаница. Ја сам његов најближи и највернији познаник, те сам у разговору са овим дознао, да је он ту сумњу једновремено везао и оа илашњом да новчанице употреби. И ето видите том његовом заблудом треба сад ми да се користимо. — Знам, знам, али ако су то у истини лажне српске новчанице, онда разумете ли ви тежину носла, кога се желите подухватити — прекидох га наједном. — Знао сам ја да ћете ме и то питати. Али ја сам се побринуо да код вас отклоним и ту сумњу. Ево вам једне од тих банака, сравните је са једном од ваших правих, па ћете се уверити, да између њих нема апсолутно никакве разлике. — Пошто сам се збиља уверио на све могуће начине да између ове две новчанице нема апсолутпо никакве разлике он настави даље: — Ето видите, молим вас, ствар је чиста и потпуно сигурна. Од какве законске казне нема ни помена. Треба само одмах тгрећи на отвар, док јога није отупио

дотични трговац у ближи додир са још ким у Земуну, који би га могао разуверити, јер — Али како ? шта управо хоћете, и како мислите ствар да изведете ? ионова га прекинем, већ нервозан са изгледа на добру зараду. — Како, како...? ви сте нервозни, одговори ми он. Полако. Ја сам на све помишљао и ствар сам извео и довео дотле да је можемо одмах свршити, ако будемо имали новаца. Код вас сам дошао, јер сам чуо од вашег кума, ко.ји је мој добар пријатељ, да, вам радња иде добро, да сте већ и коју крајцару, како се то обично каже, скунаторили, и да жели да вас већ сад и жени, као човека потпуно спремна за брачни лшвот. Од њега, неразбирајући даље ништа, ево ме право код вас ако сте вољни да приступимо послу, и да дођемо до лепих пара на веома прост и лак начин. — Кад ми је већ иоменуо име кума и досга приближно моје материјалне прилике, све сам више почео веровати у истинитост ове лепе приче, па му с тога и рекох: — Ја оам вољан, али би требало да ее мало размислим, јер новац — Али, молим вас, прекиде ме он, немате се шта мислити. Видели сге једну од тих новчаница и уверили сте ое, да .је истинита. Са мном ћете ноћи одмах за Земун. и собом понети 9.000 динара. Нећете ићи никуда сами. Ја ћу вас одвести право том трговцу, он је на крају вароши, далеко од оних, ко.ји би још и могли ображити пажњу на нас. А сваки минут, који пропустимо, скуп је, јер, као што вам рекох, бојим се, да га неко друти не окупира, те би онда са нашег немара могли иагубити ову тако лепу зараду. Зар не, молим вас? — .Гссте, тако изгледа, како ви то лепо представљате. Само не разумем зашто се мора понети баш 9.000 динара ? — запитах га, јер ми не беше лако да пођем са овом сумом и оа човеком кога сада тек први пут видим, и који ми се истина показиваше као мој велики пријатељ, а мога кума добар иознаник. — Тако је, одговори ми он. Од човека. као што сте ви, ја. сам ишчекивао да ћу морати одговарати и на такво питање, јер знам и уверен сам, да су на свој новац најпажљивији они, који су до њега дошли само и једиио својим трудом и иоштеним радом. Али ја сам са дотичним трговцем свршио све што треба. Пошто сам га претходно и ја убедио да је најбоље, да се беде отараси продајом новчаница са извесним губитком на њима, ја сам га одмах затим почео уверавати да ће једва моћи добити за такве новчанице, на којима се рескира све, од комада по 3 динара. Разуме се, да ми је пошло за руком да га о томе уверим и он је пристао. Ако вам је дакле стало до ове лепе зараде, а ви изволите одмах собом понети новац, јер и тако лађа кроз нола сата полази за Земун, те ћемо са њим моћи свршити посао још данас, а ви се јоит можете и натраг у Веоград вратити. (овршиће се) б . Карајовановић.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА Злочини деце у Америци. — Познато је, да су по америчким законима дечаци и девојчице, чим наврше шест година, дакле чим буду снособни за школу, потпуно способни и за сношење свију законских казни за своја злочина дела. Док су код нас деца до дванаесте године старости закључно иотпуно оолобођена сваке казнено правне последице, дотле они с оне стране океана децу од шесг годипа па на више на сличан начин као и одрасле изводе пред суд, да им се за учињено зло дело одмери казна по закону. По себи се разуме, да се на суду узимају у обзир и најмање ситнице, које иду у корист окривљенога, употребљује се примена најблазке казне уз оцену свију олакшавајућих околности. Али за то опет ништа не уздржава судије, да строго казне онога младога злочинца, код кога је у тим младим годинама јасно испољена дрскост и свирепост. Ире кратког времена објављене су многе интереснепојединосгииз статистике деце злочинаца од шесте године живота па на више у Њујорку и Броклину. Председник суда за децу, Вилард Олмстед, може да се поноси том славом, што је многе будуће људе спасао од тога, да једнога дана не допадну робије или не буду изведени на губилиште. Из званичних статистичких података може се видети, да је од стотине деце, која су у Њујорку седела на оптуженичкој клупи, њих осамдесет и иет пошло правим путем и постало поштено за цео живот. Само мало од те »спасене® деце садањим начином живота задају страха, да ће једнога дана опет ударити рђавим путем. Али се мора са сажаљењем признати и тај Факт, да овај начин сузбијања злочина код деце није имао благословена утицаја у томе, да смањи број првих злочина код деце, која су дотле била поштена, јер место да је тај случај, ствар је са свим обратна, број нрвих притварања деце нових злочинаца стално расте. Децу нипгга не уздржава од чињења злочиних дела то, што ће бити изведена пред суд многих људи да одговарају за своја срамна дела. Мала војска деце злочинаца добива сваким даном ио кога новог рекрута. У 1904. години пред суд за децу у Њујорку и Броклину изведено је не мање већ 12.000 злочинаца. Ту су у већипи деца од десете до петнаесте године; али ипак знатно премаша број деце злочинаца од седме до десете године, број злочипаца старих нреко петнаест година. Прилично велики контингенат заузимају талијански емигранти. Међу њимаима имена Синеско, Торело, Бострони, Маскуло, Бартоли и таква се само пермутују саразним американским именима и презименима. РаФаел Синеско, ИГарл Торело и Џон Балпо зову се три мангупа од шест, седам и осам година, који су пре кратког времена, атаковали на једну четрнаестогодишњу девојчицу на сокаку и отели јој џепну торбицу, у којој је било З'ј 2 долара и неке друге ситнице. Исте недеље када су ухапшена та три дечка, притворено је још седморо друге