Policijski glasnik

БРОЈ 17

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 119

* * * Изложена организација полицијских влаоти и њихова надлежност како за кривичне тако и за грађанске ствари остало је недирнуто све до установе нахијских судова. Ирви нахијоки суд, под именом » Суд Народни Србски« установљен је у Крагујевцу год. 1820, а други у Пожаревцу почетком 1821 год., нод именом » Совјет Пожаревачки «. Дужности и надлежност овог последњег може се у неколико видети из ове забелешке у кнежевом деловодном протоколу: »Дато објавленије свакому кнезу обшчествам у нахији пожаревачкој како је Господар определио Здравка СтанишиКа из Пожаревца, и Петра ГерчиКа из Свине 1 ), да они два седе 3 Пожаревцу и свако расужденије разним преступлеиијам међу људима творе, које у состојанију неби били учинити нахијски кнезови, што неби оии могли разсудити, да имаду их слати Господару у Крагујевц на пресужденије. Тога ради наложено је свакому кнезу, и кметовом, и прочим житељем у Нахији Пожаревачкој, да би признавали речена два човека за судије њиове, од Господара нато опредељене, и њиовим пресужденијама повиновавати се. За опомоћника им у служби опредељујемо Госп. Симеона Урошеваћа из Пожаревца« (Бр. 493 од 28 апрула 1821 год). Из НаставлениЈа кнезовом устројеног суда Пожаревачког од 27 јула 1821 год.,' 2 ) види се да су поставлене судије судиле у друштву са нахијоким кнезом, равноправно „нетраже&и у том никаква арвенства, но на коју страну буде више мњениЈа с( Подобно судовима у Крагујевцу и Пожаревцу, год. 1823 установљени су нахијски судови у Чачку, Јагодини, Смедереву Ваљеву, Шаицу, а идуће 1824 год. у Брусници, Свилајнцу и Ужицу, али са много одређенијим и разноврснијим дужностима. Поред чисто судских ствари, ми видимо да се и сада, као и за време првог периода, на судове преноси и један део полицијске власти, истина много мањи но у првом периоду. као што је надзор над путницима, пасошима, старање о реду, итд. Ово се јасно види из података о устоновлењу смедеревског, ваљевског и шабачког суда, које смо нашли у Државној Архиви, и који гласе: а, за суд смедеревски: »Дано пуномоћије кнезу Кузману Марићу и Петку Пантелићу из Липа: Да су кнезови вароши Смедерева, гди непрестано да пребивају, и сваку распру житеља смедеревски, у споразуменију са Петром Вуличевићем да извиђају и реше, заплетене пак, коима решења дати немогу, да пошљу Господару. При том налажемо им, да мотре на сваки иоредак у Смедереву, и да тачни тефтер о том воде, ко долази у Смедерево, и ко одлази из њега, нит у икога без иасоша ба иусте, да иутује, и, кога без иасоша увате, да ио 25 штаиа ударе". Изложени реци заведени су у кнежевом деловодном протоколу 31 јуна 1823 год. под Бр. 1132, а под Бр. 1151 од 24 истог меца стоји ово: . »Одговорено Петру Вуличевићу у Смедереву на писмо његово од 23 т. м., писано Симеону Урошевићу, секретару Господареву бившем с Господарем у Пожаревцу: Да кнезови напишу на печату свом »Лечат кнезова суда Смедеревског"-. Од пасоша, који иду изван пашалука нашег, да наплаћује по 1 грош, а од идућп по внутрености по 20 пара, од сиромашни по 10 нара, а од са свим убоги ни паре. Од крадљиваца нек нанлаћују сугубо, колико стаје украдена ствар, прву половину нека даду притежатељу ствари, а другу да уставе при себи х ) данашњи Петровац. 2 ) Грађа Браће Петровића књига 1-ва стр. 271.

народне касе ради. Од наплаћивања дуга каква да узимљу по нешто ресума: а кад ко прода другом миљак какав, и оии даду му тапију на то, нек наплаћују по 2 гроша за ту тапију. б, за судове у Шаицу и Ваљеву: »Писано Г. Ефрему: Да к установленију болег поредка и бржег пресуђења распра и жалба, и к његовом одохновениију, опредељује Господар: Да се ус/ганове судови у варошима Шабцу и ваљеву, кои ће не само с местним распрама занимати се, но и наијске пресуђивати. Зато да он, Г. ЕФрем, постави те судове у Шабцу и ваљеву: у Шабачки да постави једног чаршилију и једнога киеза из Н. Шабачке за судије, и да им нађе и узме собу какву пространу под кирију за судилиште њино. Кнез Слома остаје коначким кнезом. У суду ваљевском да буду кнез Јовица Милутиновић, и још јсдан кнез из посавске кнежине. Кнезу Јовици да закаже, да се окане уобичајени своји разни закидања људи. Кнезови оба суда да буду људи и честни, и попггени, некористољубиви и беспристрасни. притом у судејским делима колико толико вешти. Г. Ефрем да ји настави, како им се треба владати, особито да им закаже: да по сокаци распре не суде; и да сва дејанија и пресужденија у протоколе записују тачно и савестно. Суд ваљевски да се нослужи садањим Кн. Јовичиним писаром, а суду шабачком да нађе Г. ЕФрем писара". (Кпежев протокол Бр. 1216 од 1 јуна 1823 г). (наставиће се) Д. Ђ. АлимпиЋ ДА ЛИ ЈЕ 0АМ0УБИСТБ0 БОЛЕСТ ЋАЋ ЗЛОЧИН? Криминално —психолошка студија (СВРШЕТАК) У том је погледу Фридрих 1 ) обратио пажњу на ту околност, да је од врло велике вредности утицај околипе, нарочито при брзој промени сценерије у природи. Та промена, како он мисли, преноси човека у особито расположсње, изазива у њега нагон да буде ближи тој природиној појави, да се са њом сједини, и доводи га до једне радње, која се погрешно сматра као ресултат нагона ка самоубиству. Шнајдер') прича о једноме сељаку, који је од ране своје младости био гоњем неким унутарњим нагоном, да неколико пута дневно иде на реку у близини села, где му је било најпријатније место за забаву. 'Га наклоност и примамљивост ка води изгледа да је од вајкада, и да је још у митологији позната. Словени имају у митологији речнога бога, који припрпмамљује људе у воду 3 ). К томе још иду у ирилог и бајке о воденим вилама и морским сиренама, које су иримамљивале људе у воду, а њима се хоће да објасни и то сродство између воде и људи. Песници новијега времена и симболично су оцргали обострани однос између воде и људи. То налазимо у Шилеровом »Телу®, у Гетеовом (( Рибару. У осталом у бајкама се не описују само женски водени створови, који примамљују младиКе и људе у воду, већ имамо и бајака, у којима се опиоују мушки духови, вилењаци, који одмамљују младе девојке у воду, те према томе излази, да је поменута наклоност човека ка води својствена за оба пола. Неминовно је било највише болесника у већини позиатих случајева ове врсте, где су самоубиства објашњавана неким

•') Ш&Нег Гпг §епсћ1ћсће АпЉгоро1о§1е, VII. Јаћг^ап^; IV. ПеИ, 8еНе 45.

г ) Јп Ноћеппћаит игк1 Јаћпз теЛсЈтзсћет Копуегаа1тпзМаЦ, 1832, Ма1, 1Чг. 18.

3 ) Всћигепк, Му1ћо1о§1е с1ег 81ауеп. РгапкСигк а. М. 8. 400.