Policijski glasnik

ВРОЈ 19

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 169

криминалисте имале сличне случајеве и забележиле. Ако би дакле загштали: кад треба иследник претпоставке да прави, одговор би био: никако и нигде. Али не треба ни сву веру поклањати исказима и посматрачкој способности оних, који исказе дају. Људи обично говоре да су то или ово видели или чули, а у ствари су другаче и видели и чули, него што причају. Лагано корачање унапред у ислеђивању, то је прво упутство које криминалиста има сам себи да иостави. Краус је још почетком нрошлог столеКа згодно приметио: свака снага прво треба да се развије, да би се могла применити. Највише вештине показује онај иследник који разуме и има начина да појаве о којима исказник говори веже са сличнима о којима они знају или у којима су раније били. Мора се што но реч, наћи претходник, боље рећи отац једној појави или идеји — јер и појаве и идеје имају своје родитеље, претке и потомке, као и људи што их имају. Не подлежи никаквој сумњи, као што у целом животу, тако и у овим. питањима ипредметима, преовлађује егоистични моменат. Сваки има у првом реду интереса за себе самога. Интересира свакога у првом реду оно што се тиче непосредно њега, његове средине, разуме само оно што он зна, тражи и преживљује и ради на првом месту у корист своје личности. Ваља о том осећају егоистичности водити велика рачуна и у криминалистици. Егоизам је пресудан агенс у кривичним појавама. Суштина кривичнога дела има у основи својој огромну количину егоизма, и на крају крајева он избија на површину. Врло се често деси и врло је велики број анонимних и псевдонимних злочинаца у току саолушања издало се када су почели износити предмете и околности који се тицаху њихове личности, љиховога »ја«. Многи злочинац је једино тако и показао траг, што у извесном делу није умео да прикрије своје »ја к . У опште узевши егоистичносг, у њеном широком значењу јесте једини подстрек у човеку, на који се он потпунце може ослонити при сваком раду и који се јавља као стални мотив у свима пословима. Љубав, верност, часност, вера, љубав према отаџбини — све су то мотиви који могу да делују и да не делују; све то може важити и не важити, подстицати на какво дело и не подстицати и — све то може пасти пред једним најјачим подстреком и мотивом, пред егоизмом. Десет пута можемо се ослонити на те особине душевне; али једанаести пут могу се одједном срушити као кућа од карата. Али егоизам, лењост и сујета људска јесу вазда чврсти као град, као стена; те се особине из човека не губе; оне не падају, дејство њихово се стално одржава. Што је на њима подигнуто то се сигурно држи. Рецимо простије: егоизам (јер лењост и сујета су само квалиФицирани егоизам) је једини најснажнији подстрек, једини најсталнији мотив при вршењу свију поступака и извођењу свију дела, а нарочито криминалних. (свршиће се) М. ПавловиЂ.

КРИВИЧНИ ЗАКОН

Од претпоследњег издања кривичнога закона (1900 год.) овај је претрпео толико измена, да је Министарство Правде осећало потребу, да приреди ново издање, у које би ушле и ове измене, па је то и учинило, те тако сада имамо пред собом издање од 1905 године. Учинили бисмо грех, кад не бисмо признали, да онај, чијом је иницијативом учињено ово прештампавање, заслужује захвалност свију оних државних службеника, који се баве применом овога закона, а упоредо са овим и оних лица јавних проФесија, која такође морају да знају тачно одредбе овога закона. Али, као год што смо готови да похвалимо саму идеју о овоме новоме издању, тако исто присвајамо себи и то право, да изнесемо махне, којима као да обилује ово издање. Ово, пак, чинимо тим пре, што смо ми још у 1902 години, у Полицијском Гласнику, изнели погрешке запажене у претпоследњем издању, па је сада било лако да се оне избегну и не понови оно, што је раније учињено. Не улазећи у испитивање тога, зашто се Министарство, односно уредништво није користило нодацима, које смо му били раније пружили у поменутом листу, ми ћемо сада да пређемо на саму ствар. Као што се зна, дакле, прештампавање извесних закона врши се из двојаких разлога — или што су сви примерци распродати а тражња међутим још није подмирена, или што су извесне одредбе укинуте или замењене, па укинуте треба избацити из књиге и нове узети, како би они, који се тим законом служе, сигурно знали: шта у времену примене важи а шта не. Прештампавање кривичнога закона није изазвао онај први разлог, него овај последњи, и онда се с правом могло очекивати, да ће он ту потребу и подмирити; али како нам сама књига казује, томе задатку није одговорено, јер је у ово издање унесен знатан број одредаба, које су или изречно укинуте специјалним законима, или на тај начин, што су доцније донесени нарочити закони, који регулисавају сасвим друкчије оне одношаје, које је до сада регулисавао кривични закон, те по томе његове одредбе не вреде више, јер су у сукобу са одредбама специјалних закона. Да би утврдили прекоре које чинимо, ми ћемо одмах приступити изношењу ових одредаба, те тако уједно припомоћи, да се при примени закона избегну погрешке, које су иначе неизбежне. Дакле, већ код §. 331, учињена је ногрешка, што није назначено, да он више не вреди, нити се по њему може вршити кажњавање, пошто су кривице ове предвиђене чл. 21. тач. 8. закона о уређењу санитетске струке и чувању народнога здравља. Одредбе кривичног закона не могу сс примењивати велимо, јер су у противности с.а санитетским законом и у погледу максимума саме казне, а и у погледу над-

лежности власти, а у тач. 11. чл. 35. овог закона јасно стоји, да се укидају сви они закони, који би били иротивни његовим наређењима. Одмах за овим долази §. 334, који говори о продаји отровних ствари без дозволе власги. Ова одредба и ако није изречно укинута, ипак не важи више, јер је питање о начину држања отровних ствари регулисано правилима о држању и продавању отрова чл. 19. (санитет. зб. књ. II. свеска III. стр. 33). и казна предвиђена чл, 14. т. 25. закона о уређењу санитетске струке. После овога долази §. 334. под а, који је такође замењен законом о уређењу санитетске струке, на име т. 7. чл. 16. и тач. 26. чл. 24. Његовој примени апсолутно не може бити места, јер је минимална казна његова мања од оне, коју предвиђа т. 7. чл. 16. закона санитетског. Код тачке 1. §. 335, нема никакве напомене, да она више не важи за оне, који у води рибу трују, јер се то сада казни ио чл. 13. и 24. закона о риболову, а да остаје у важности само у ономе своме делу, колико говори о продаји троване рибе или оне, која већ прелази у трулеж. Код §. 365. задржата је тачка 6. Она међутим, не важи више, јер постоје правила о проституцији од 31.јула 1900 г. Сбр. 6974, по којима се проституција казни и кад није у виду заната (т. 12). §. 367. осгављен је цео, и ако одредбе његове предвиђене тач. 2, 3, 4 и 5 не вреде више, јер су замењене чл. 173 и 174. закона о црквеним властима источно православне цркве. §. 371. који говори о јексичним мерама. такође не важи, јер то питање сада регулише чл. 27. закона о метарским мерама од 1. децембра 1873. год. §. 373. такође је штампан, а он међу тим, не важн, јер је замењен § 11. и 12. механске уредбе од 1864. године, која ове случајеве о отварању мехаиа без дозволе, сасвим друкчије одређује. У § 375. остављене су тачке 3 и 4, а оне више не важе. Како су са њима у вези и т. 4. § 339 као и т. 6. §. 395. кр. закона, то ћемо о свима њима на овоме месту и говорити. Дакле: од појаве закона о шумама, све кривице, учињене у шумама или забранима: државним, општинеким, манастирсКим, црквеним и нриватним, дакле на оним просторима, о којима овај закон говори, казне се по закону о шумама, а не по кривичном закону. Како и кажњива радња, предвиђена тачком 3. §. 375. крив. закона, долази у ред кривица, које казни закон о шумама, то је тачка 3. престала да важи. Како се, међутим, ни под шумом ни под забранима не могу разумети она дрва, која су засађена по њивама и ливадама, појединачно, па била она родна или не, то се, наравно, за сечу ових неће судити по закону о шумама, али не ће ни по § 375. т. 4. већ ио чл. 8. закона о уређењу