Policijski glasnik

СТРАНА 180

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 20

Ово врло јасно преставите каФеџијам и меанџијам да кои ову Заповест точно набљудавао неби, онаи под новчану и телесну казен подпасти буде. у Шапцу ваш Доброжелатељ 17 Августа 828. Ефрем Обренович П. П. Само мусаФири смирено и пристоино могу послие уреченога времена седити и разговаратисе и Овди ваља Меанџијама и кафеџијама изјаснити да од ове Заповеди није нико Искључен, био Чиновник или Служитељ Господарски. Свакога онога кои би се овои Заповести противио то Меанџија или каФеџија да га Магистрату или Патроли јави. Е. 06. а Од важнијих менау развитку полицијских власти до 1834. год. вреди поменути, да су стари називи »кнежине"- почетком 1830. год. замењени са „каиеганмЈажа«, а доцније са »ср езовима ®, и да је ове исте год. реорганизована аолицијска уарава. у Београду. Звање уаравника Београда датира се, први пут, из овога времена, а први управник Београда био је Цветко РајевиК. Године 1833., капетаније: студеничка, јошаничка и новопазарска придружене су нахији пожешкој, која је с тога прозвана » иожешко-новоиазарском а , а стара соколска нахија придружена је Јадру и Рађевини, и с њима заједно образовала иодрински округ. Почетком 1834. год. унутрашње уређење Србије претрпело је знатне измене поделом земље на велик а сердарства и установом иоиечитељства. Фебруара месеца ове год. одржана је у Крагујевцу Народна Скупштина на којој се, поводом добивеног Фермана од 26. октобра 1833., којим је Србима призната независна унутрашња управа, већало о новом уређењу земље, а одмах после Скупштине, почетком марта, кнез је поставио за велике сердаре, и то: Јована ОбреновиКа за сердарство рашко, Јоксу Милосављевића за иодунавско, Вула ГлигориЈеви&а за мачванско, Стевана СтојановиКа за тимочко и Милету РадоЈковиИа за расинско. Писмо кнежево о њиховом постављењу, датирано 10. марта 1834. год. нод Бр. 879., гласило је: »Као почетак внутрењи наши устројенија јест поставленије Велики Сердарства у Отечеству нашем. Под сваким од ови Велики Сердарства стоје више окружија, која су до сада Нахијама називана. Тако поставио сам једно ведико сердарство: Тимочко, једно Подунавско, једно Расинско, једно Рашко и једно Мачванско. 1. Под велико сердарство Рашко, потпадају окружија Старовлашко, Ужичко, Чачапско и Рудничко. 2. Под велико сердарство Расинско, потпадају окружија Крушевачко, Јагодинско, Параћинско и Ресавско. 3. Под велико сердарсто Подунавско, потпадају окружија Пожаревачко, Смедеревско, Београдско и Крагујевачко. 4. Под велико сердарство Мачванско, потпадају окружија Шабачко, Ваљевско, Подринско и Соколско. 5. Под велико сердарство Тимочко, потпадају окружија Књажевачко, Црноречко. Крајинско са Поречом. Великим сердаром постављам вас, и препоручујем вам, да од данашњег дана тако се и зовете, а сва ваша исчислена окружија, која под исто велико сердарство падају, нагледате, сае иоредак све иравосудије и вообшче сва дјела руководеКи, коЈа се у истим окружијама догађауу. За сада вам толико јављам, а позније доћи ће вам и торжанствена диплома о истом досгоинству, и уредба о дужности и власти великог сердарства. Препоручујући, да ово моје писмо у вашем Сер-

дарству обнародујете, и да ми сваке недеље рапорт шаљете, што се у вашем сердарству и на граници догађа«'). Није тешко увидети, из изложених редака, да су велики сердари, после кнеза Милоша, били највише судске и управне власти у земљи у ово доба, као и да је њиховом установом још више умањен значај нахијских старешина. На месец дана по постављењу сердара, постављени су и попечитељи. За првог попечитеља у новоослобођеној Србији (попечитеља правосудија и просвјешченија) постављен је онај исти Лазар ТодоровиГ^, кога смо налазили 1808. год. као варошког иолицарЈ у Шанцу, а који је у ово време био члан Великог Народног Суда у Крагујевцу. Априла 11. ове исте год. наименован је за попечитеља внутрених дела Ђорђе ПротиА. , такође члаи Вел. Народног Суда, а 23. истог месеца за попечитеља Финансија Коца Маркови%.. Тома ВучиК — ПеригииК постављен је за попечитеља војног 2. јуна, а Димитрије Давидовић за попечител,а иностраних дела под 8. јулом ове исте год. На 7 месеци по овоме — 2. Фебруара 1835. год —■ дошла је позната Сретењска Скуиштина, која је својом уставном реФормом поставила темељ новој државној управи у Србији, * * * Само још неколико речи о општем стању нолицијских власти у овом трећем периоду. Оно што на први поглед пада у очи код овог периода то је, да се у њему разликују два, сасвим јасно обележена стадијума у погледу развитка, задатка, дужности и надлежности полицијских власти. Ирви обухвата време до устаноче судова, и одликује се скоро апсолутном надлежношћу полиције. Задатак њен у ово доба идентиФикован је потпуно еа задатком целокупие унутрашње државне администрације, или још боље, она је била, као што смо једном раније нагласили, I и извршна и судска и финансијска и војна и духовна власт ™ овог времена. Као прва, извршивала је сва наређења врховног | кнеза и Народне Канцеларије. као друга судила је све грађанске и кривичне ствари » кромје случаја гди се главе тиче\ I као трећа распоређивала је и купила порез, водила рачуна I о мезуланама, скелама, а у неколико и о ђумруцима. У улози војних власти виђамо полицију, односно њене I старешине, као представнике народне војске, а у улози ду- [ ховних власти као судије у брачним споровима с једне, и I надзорне власти над свештенством с друге стране. Никад I полицијска власт у Србији није била већа и јача но у ово доба. I Други стадијум почиње са установом судова и свршава 1 се уставном реФормом. У њему полиција не само да постепеио I губи судску (установом судова), војну (установом солдап) I духовну (постављањем епископа) и царинску власт (поста- I вљањем ђумругџија), већ и један део послова, који су нео- I спорно спадали у њену надлежност, пренет је у надлежност ■ судску (надзор над сгранцима, пасошима, животним намир- ■ ницама, избор варошких иолиг^ајаца и падзор над њима и т. д.ј, ■ а и она сама стављена је под надзор Великог Народног Суда. I Развијање свих ових власти, дакле, било је на штету поли- I ције, или још боље: у колико се државни живот развијао и I прилагођавао савременим потребама друштва, у толико је и I ранија апсолутна моћ полиције опадала. И још нешто : (НАОТАВИЋЕ СЕ) Д. Ђ. Алимпи-ћ ') Државна Архива — Дипломе државних службеника.