Policijski glasnik

СТРАНА 192

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

с БРОЈ 21

1. Дужност је ПолицаЈа пазити, на то, да се у ономе месту које полицији његовој подлежи, сваки мир, типшна и поредак во обште одржи. 2. Ваља полицај да пази на чистоту места (вароши или касабе) сирјеч, да ли се чаршија и остали сокаци чисто држе; и да се не сипа где ђубре, куда људи пролазити морају, или где би се то коме на досаду чинило. 3. Да мотри аолици] а на скитаче, сирјеч оне људе, који се никаковим радом не занимају, но од меане до меане пребијајући се своје време бадава проводе. За овакове људе ваља да полиција одма надлежној власти јави, која ће дужна бити нужне мере према нерадину истом и скитачу предузети. 4. Бодро ваља Полициј а на то да мотри, да ноћне патроле буду добро разређене, и да ниједан буџак не буде од патроле невиђен; к томе ваља да настоји, да патролџије своју дужност, наЈточније испуњују и да злоупотребленија никакова не чине, о чему ће се Полиција најбоље уверити моћи, кад више пута ноћем у неизвесно време изиђе и промотри, шта патрола чини и гди се налази. 5. Полиције дужност особита је мотрити на то, да и страни, који долазе и пролазе, и слуге, који службу траже, насоше имају, па ако се треви, те когд без пасоша нађе, таковога одма, да дужна буде надлежној власти дотерати. 6. Да мотри полиција дал' се местне уредбе набљудавају, да пази, да се сокаком не иуши или ватра носи будући се од туда лако пожар особито при великом ветру догодити може. 7. Да своје вниманије нарочито обрати на то и пази, да ли се по чаршији тачна мера набљудава, па ако примети да се криво мери, да онога, који то чини, надлежној власти пријави. 8. Да мотри, да се не чине какови састаици или договори, у којима би се радило што противу правителства, или противу друге које власги, или вообште противу обштег благостојанија. 0 оваковим договорима, ако само начује полиција дужна је одма оне, који би то чинили уапсити и власти надлежној пријавити ји, која ће своје мјере у томе знати предузети. 9. Сваку од преднаведени ови дужности дужан је сваки полицај најточније извршивати, и ниједну од њи у немарност бацити, ако не жели и строгоме одговору подлећи, и званија свога лишен бити« 3 ). Што се тиче дужности војно-иолицијских старешина, исиравничества. и среских старешина, оне су детаљисане кнежевим указом од 11. новембра 1836. год. По овом указу, војни команданти били су »еерховни чувари Јавног 6езб]едија и иоредка, и ио тому главни иолицаЈи у себи вовЈвреноЈ команди Под њиховим непосредним надзором стајала су и исправничества и среске старешине, а ови последњи још су били дужни подносити им редовна шеснаестодневна извешћа о стању у својим срезовима. Поред овога, војни команданти имали су права присуствовати суђењу у исправничествима, па су, најзад, под њихов надзор била стављена и сама свештена лица. Са поделом земље на четири војне области: иодринскосавску, моравско-иодринску, дунавско-тимочку и шумадијску, свака нахија и кнежина (капетанија) добиле су своју војнополицијску команду, а све нахијске и кнежинске старешине произведене су у војне чинове, према својим ноложајима и платама, у којима су остали све до 1838. год. Исиравничества, по природи својих послова, била су једна мешавина од судских и полицијских власти. На месго

3 ) Зборник 30, отр. 88.

ранијих магистрата и нахијских старешина, дошла су сада у сваком округу исиравничества, састављена из судија и среских старешина, са задатком: да у градовима врше месну полицијску власт, а у окрузима да суде грађанске и кривичне ствари.. За цве последње могло је исправничество »у два ма по 25 штапа ударити, а више не ; но на робију не може исправничество осудити никога, макар била најмања. Робију осуђује Совјет«. Поред овога, исправничества су водила надзор над свим осталим властима у округу, изузев војних и полицијских. Маја 19. год. 1835. постављени су за исправнике: Стеван Стевановић за округ београдски,

Јевтимије Угричић Стеван Јевтић Илија Марковић Деспот Стевановић Јован Вељковић Вучко Мутавџић Милосав Перуничић Тодор Бојанић Миљац ТриФуновић Стеван Магазиновић Јеврем Ненадовић ЧБорђе Парезан Милисав Браљинац Стојко Стојановић

смедеревски, пожаревпчки, крајински, црноречки, бањски, крушевачки, рудничко-пожешки, подрински, ужички, шабачки, ваљевски, ћупријски, јагодински и крагујевачки,

Сем ових сталних исправника, особље исправничества састављале су још »одличне« среске старешине (1—2), секретар који се није смео мешати „у судејске послове« и потребан број писара. Указом кнежевим од 28. септембра 1837., исправничества су названа магистратима, а »циркуларом« СовЈета од 7. новембра 1838., који је такође издат по одобрењу кнежевом, наређено Је да среске старегпине у будуће ие заседавају у магистратима. Дужности ових последњих, по указу од 11. новембра 1836. год. биле су, у главноме, ове: 1. Да уирављају војницима ио заповесги војног комаггданта; 2. Да, номоћу главних сеоских кметова, одржавају мир и поредак у свима селима; 3. Да, у друштву са два избрана кмета, лресуђују у првом степену све грађанске ствари, изузев оних где је основ спора готов новац. Ако се парничари на њихов суд не би сложили, они су их упућивали исправничеству. У делима кривичним, среске старешине имале су право казне, опет у договору с кметовима, до 25 штапа. Изриком им је било забрањено, да ма о чему суде без нрисуства кметова; 4. Да воде надзор над скитницама, просјацима, беспосличарима и подозривим људима; 5. Да се старају о моралу, вери, шумама, друмовима, ћупријама и да насторавају, »да сваки своју земљу ириљежно ради и у бољи цвет доводи; 6. Да издају пасоше људима који путују само по округу, а остале да упућују исправничеству; 7. Да данак на време купе и исправничеству предају; 8. Да мотре, „да се фамилије не д]вле", и најзад: 9. Да буду „прави полицаји® у својим срезовима јер „што год је дужност једног полицаја у варопш, то је старешине у његовом срезу к4 ).

НАСТАВИЋЕ СЕ

Д. Т». Алимпић

Зборник 30.