Policijski glasnik

БРОЈ 21

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 193

ПОЛИЦИЈСКИ ЗБОРВИК*) Побуде за овај Зборник и циљ његов представљени оу у предговору. Противу тога не би се имало ништа рећи; али о начину израде имало би се много шта казати ако не би узели у обзир време од непуних 10 месеца за које је тај посао свршен. Тај рок и за мање опсежну књигу и мање важности — недовољан је, иа је услед тога могло бити једно од двога: или је Министарство већ имало сав прикупљени материјал, кога је требало само средити; или тога није било, те је и прибирање и сређивање и штампање једновремено рађено. Књига, која је пред нама, начин обраде њене, једном речи све прилике говоре, да је било ово последње, т. ј. да је било једновремено и прикупљање и сређивање и штампање тако рећи на дохват, целог материјала који је у Зборнику представљен. Тако се само може правдати одсуство најпотребнијих пригода за оваку књигу. Јер у овом Зборнику нема: ни хронолошког реда нити нрегледне садржине за оно што је у њој штампано. Оскудица тих битних услова за сваку књигу, а за Полицијски Зборник који има разноврсну садршину на 1470 страна, чини немогућим „лако и брзо" у даном моменту њиме се користити. 0 системетском иредстављању у овој књизи не може се ништа добро казати. Не улазећи у испитивање узрока који су уредништво оиредељивали за овај нехат, ми ћемо рећи: да у овом Зборнику није заетуггљен онај систем какав је у предговору означен, какав би требао да буде, јер ту ие налазимо оно што је најглавније и што се жели постићи. На име, у већини закона није иредстављено све законодавство о једном послу онако како је оно иостало до извесног времена, рецимо до 20. априла 1904., када је Министар денео одлуку за овај Зборник (а томе основа је у Зборнику закона и уредаба); нити онет код дотичног закона она административна акта која стоје с њима у вези, (чему је основа Зборник правила, расписа). Напротив, ту су и законодавна дела, штампана у првобитиој целини, па онда засебно измене и допуне, а редовно после других њихова правила и упути. То су општи погледи на овај Зборник. Да пређемо сад на детаље. У Зборнику је штампано свега 678 разних одлука и то : 117 законодавних у целини, 6 у изводу. 533 административних (правила, расписа, претгшса и т. п). у целини и 6 у изводу. По Министарствима има их: Унутрашњих дела: 53 законодавних у целини, и 6 у изводу; а 129 администвативних у целини. Грађевина.: 5 законодавних у це*) И ико се не слажемо са овим напиеом г. Миловановића, ипак га пуштамо у лист само с тога, што ее њиме, ма и у најишрим потезима иотиче и оцењује вредност Полицијског Зборника. У засебном чланку уредништво Зборника одговориће на све замерке г. Миловаиовића. Уредништво

лини, 2 уизводу; 61 административних у целини и 1 у изводу. Војног: 2 законодавна у целини и 1 у изводу, 12 административних у целини. Правде: 2 законодавна у целини, 1 у изводу и но 1 административан у целини и изводу. Привреде: 20 законодавних у целини, 6 у изводу, 60 административних у целини и 4 у изводу. Финансија: 12 законодавних у целини и 4 у изводу, 28 административних у целини. Просвете: 5 законодавних у целини и 2 у изводу; 16 административних у целини. Разно 14 законодавних у целини: расииси — 210 у целини; додатак 7, законодавних 2, и административних 5 у целини. Ради боље прегледности садржине (кад није било увиђавности уредништва да то у самом Зборнику учини) ми ћемо овде представити одељке и групе по реду како су у самом Зборнику представљене а узгред важније ствари и критички пропратити. Ево те прегледне садржипе: Предговор I — VI; штамиарске грешке VII. I Уредба о класификацији закона страна 1. II. Министарство Унутрашњих Дела, А, обухвата 2 до 459 стр. са овим одељцима: Устројење централне дрл;авне управе. (Само у изводу од §§ I —13, са 27—28), устројеније окружних начелства. Овде има две неисправности: прва, што се иоверовало 12. мају 1839, како је и у Зборнику закона и уредаба представљено без обзира на потнисе намесника, па није учињена напомена о немогућности тог датума јер до 1. јуна 1839. кнез Милош је био Владалац (и без намесника) па дакле тај је био и 12. маја 1839. —■ Друга је у томе што код тачке 7, одељка А, писма а, б и в, није унесено толковање од 21. ®ебруара 1846. у зборнику 3 страна 106. — На страни 57 и 58 оне законодавие одлуке о набавци дрва припадају иеторији, јер за то важе одредбе закона о буиету и закона о благајницама. На страни 115, Закон о административној подели.... од 15. марта представљен је у само једном (4-ом) члану. Већег немара није могло бити него што је то учињено овде, а за полицијског посленика ништа прече него да зна простор своје делатности и по називима. А како жалостан изгледа о томе закон на стр. 116: чоја су места у Србији окружне вароши, варошице и села, где сем Београда никакву »Варош« више не налазимо, а од »Варошица« само 23! Већ о селима и да не говоримо — нема ио имену ни једнога. Кад то није учињено уз закон о административној подели (где му је право место) требало је то учинити овде и онда би се видело: да и многе вароши до закона о административној подели нису и данас вароши (на пр. Алексинац јер је у округу нишком где је и окружно начелство); а од 21 варошице које је тај закон именовао, порастао је тај број до данас не на 23 како је ту представљено, већ равно 59 (педесет девет)! На страни 142 »Закон о окружним и среским буџетима« оглашен је у предго-

вору за измењен и укинут. Питање: је ли измењен и у чему или и укинут — остало је да виси; а међутим тај закон по природи својој стоји у тесној вези с полицијом, те је требало његове одредбе представити онако, како оне у истини данас стоје. На страни 186 „Додатак уредби о механама и каФанама« требало је за §§ 25 и 28 обазрети се на оне одредбе у Зборнику зак. и уредаба 36, страна 648 у члану 10; и 37, страна 122, члана 2; у вези са 49. страна 257, да би се једном дошло до правилног разумевања и вршења уредбе механске и отклониле оне и штетне ггоследице које осетно утичну на законитост и ред. На страни 220 „Попечптељству унутрашњих дела к дата је напомена зашто нису унесене и ове раније одредбе, а тај разлог не стоји. На страни 303 »уредба о давању заграничних пасоша« у тачци 12 остао је турски иечат без икакве примедбе. На страни 459. „уредба о одбеглим женама« ако ништа више, требала је бити доведена у везу са члановима 201 и 245. зак. о црквеним властима, и §§ 197 и 203. кримин. зак., па јој одредити вредност (ништавило). Група ,, Министарство Унутрашњи дела" има 6 подељака одељени писменима: А, Б, В, Г, Д и Ђ. — Б, закон о истражним судијама, хватање хајдука, механе и каФа .не, условно одпуштање криваца, сашоравање села, правила о односу слугу В, закои о штампи, јавним зборовима, избору нар. посланика. Г, уредба о прирођењу странаца, загранични пасош и сточни насоши, мангупи.... Д, општииски приходи, испити деловођа општинот,их, деловодство, писмоводство и књиговодство онштинско и Ђ, о презименима, честитке о општенародним празницима, пандури, огласна такса за државну штамиарију, одбегле жене. Ово је довољно да покаже сву подобност за класиФицирање; јер кадсеу одељку А, почиње устројством централне управе, па со ту налази и набавка дрва за огрев, кондуитлиста (а о закону о чиновницима нигде ни иомена!), онда није чудо што у одељку Г, уз уредбу о прирођању странаца имамо закон о мангупима и циганима; а у одељку Д општински приходи и остало, док на страни 1332-1339 у групи VIII има нарочити одељак о општинама, и напослетку у одељку уз презимена и светковипе штампано је решење о презимену на страни 1143. — Сравните с овима и оно што је у осталим групама и одељцима представљено у овом Зборнику, па ћете имати праву слику једне циганске вреће у којој има свачега! Међутим израда ове групе II „Министарство Унутрашњих дела к као једине која има да представи и у ширину и у дужину све сазнање о дужностима и пословима његових посленика (та њих ради и службе њихове и постала је потреба за овакав Зборник) — требала је да буде зналачки и свестрано најбоље обрађена — а она је прави булумач! III. Министарство грађевина страна 460—611. —- У овом одељку махом је уне-