Policijski glasnik

СТРАНА 418

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 44

Као што се види, решење питања: да ли ће власт дотичну ствар узети у попис и пријављеног господара упутити на парницу, или је, пак, неће пописивати већ на суд упутити повериоца, зависи од тога, да ли је, по одредбама граћ. законика, дужник или пријављени господар држалац те ствари. Дакле, овде полициска власт има да расправља једно од најтежих питања из СФере приватнога права, питање о државини, нитање које толико посла и данас задаје и ауторима и судијама. Можемо рећи слободно, да ни у једној партији грађанскога права не иоетоје у тој мери дискусије и контроверсе колико у партији о државини. На првом месту и сада се још дебатује о самој природи државине. Је ли то Факатили право ? Нема, можда, бољега правника који се том тешкоћом није бавио. Нека су овде поменути само најпознатији: 8ауј§-пу, Оапа, РисМа, КиЛогГЈ, ЗтЂета, Бепг, Јћепп§, ЛУтс1асће1с1, Вагоп, Вгтг, Вгипе, 2гос11ол\ т 8к1, ЗћЉепгаисћ, Капс1а, ТћЊаи!;, Ро1ћ1ег, Аићгу е1; Каи, В1опс1еаи, ВаиЛгу - КасапИпепе, Ассапан и т. д.. 3 ' 2 ) Државину треба, и ио природи њеној и по њеним дејствима, разликовати од детенције. Али и овде има једно питање код кога не постоји једнодушноот. Треба ли и детенцију заштитити, као и државииу, интердиктима? У римском праву детенција није могла бити предмет интердиката. Исто је тако и у Француском праву, бар односно државинске тужбе 1а сотр!ат1;е (то је интердикат ге1лпепс1ае роззевзшшз). Што се тиче државинске тужбе која се зове 1а гетЈе^гапс^е (интердикат гесирегапс1ае ро88е881оп18) зч ), аутори мисле да се њоме могу послужити и детентори који би били силом лишени добра, предмета њихове детенције."). У аустриском праву, државинске тужбе везане су само за државину а не и за детенцију, било да је реч о тужби којом со државина заштићује против самовласнога узнемиравања (ВевЉвМгип^вШа^е) било о тужби која се држаоцу даје у случају

8 ' 2 ) У нашој правној литератури имамо ове ва~

љане радове о државини: Г. Гершића, Природа др-

жавине и основа њене иравне заштите. Веоград,

1885.; и А. Ђор^евића, Систем ариватнога (грађанскога)

ирава. Државина . Београд, 1 903.. Ми смо се, у не-

колико, занимали овим питањем (поименце о преносу

дрлшвине код наслеђа) у својој расирави: 0 ирав-

ном карактеру удовичкога ужитка и оњеговом уиису,

Београд, 19 0 4..

33 ) »У нашем законодавству посесорне тужбе по-

стоје само код непокретних добара; мислило се да

нијо корисно да се, код покрегних добара, органи-

зује нарочита дискусија о посесији, независно од

својине*. В. ^асапЦпепе е4 А. Т1881ег, Бе 1а рге-

зсггрНоп, р. 154. Осим горње две дршавинске тужбе

постоји, у француском нраву, још једна: 1а <1бпопс1-

а1:Јоп с1е поиуе1 ооиуге (тужба ради обуставе грађе-

вииских радова). Ове посесорне тужбе, у том праву,

предвиђа закон од 25. маја 1838. (ио н. к.У који има

за наслове: »1^01 виг 1ев ји811се8 с!е ра1х <<: (закон о

кантоналном правосуђу^. Чл. 0. тач. 1. тога закона

вели: »Кантонални судија је надлеЈкан, под контро-

лом више судске власти (а сћаг§:е <А'арре1) ....

за <3ез Јепопс1а1;10П8 (1е поиуе1 оеиуге, сотр1а1п1:е8,

аск10П8 еп гет^е&гаш^е*. У истој одредби се додаје,

»е1; аикгез ас110П8 ро88е8801ге8 <,: (и за остале посесорне

ту;кбе), и ако се, осим наведених трију државинских

тужби, не могу друге предвидети. ВопШ8, ТгаИе 616-

теп1агге 6.'огдатзаИоп јисИсгагге, <1е сотрб1епсе е1 с1е

ргос6б,иге, Ргеш1ег аешебкге, р. 73.

3 *) ВопШз, ор. сИ .у I., р. 79.

самовласнога лишења државине (ВебНгеп!;зе^гип^кДа^е). 35 ). Немачки грађ. законпк овде је, еманципујући се од римског права, 36 ) стао па ново гледиште: он даје заштиту, против самовлашћа, не само државини (1)ав ВезМг) већи и детенцији (Е >1е Јпћаћип^).' У овом последњем случају детептор се назива с1ег ишшИеЉаге ВезИхег (непос:редни држалац) а онај у име кога он држп с1ег тШеЉаге ВевНгег (посредни држалац). По одредоама грађанскога законика о државини (§ § 854. а 872.) и прва и друга државипа су заштпћене државинским тужоама. 3 ') Немачки законодавац жели да се, ради економских интереса, окружи правним гаргнтијама свако Фактпчко држање, па ма ово и немало карактер државипе. На тај пачин н. пр. закупац је ооезбеђен државинским тужбама чак и наспрам самога го.сиодара закупљенога добра. Немачки грађански законик, у чувеној дискусији односно оснопа заштите државине, стао је на гледиште 81;аћ1-ово по коме је основ заштити државинској у привредној вредности државине. 38 ) Јћепп§' је ту теорију комбатирао тиме што је она водила томе резултату да се заштита призна и детенцији, ириговор који отпада, чим се, као што је то урадио немачки законодавац, и детенција загарантује интердиктима. (настааиће с-е) Живојин №!. ПериЂ.

ЦОДИЦЈКЈСК^ ЧИНОВННЦИ И Пројект закона о ниновницима грађанског реда.

(наставак) То опште иачело било би и у овом случају потиснуто, и то : , готово искључиво у полицијској струци. А зашто? Само зато, да би се у опште омогућило полицијској служби довољно особља; само зато, што се с разлогом мора веровати, да чиновници осталих струка не ће ни помишљати иа прелаз у службу такве полиције, у којој је лака могућносг за губитак службе, главно обележје њене законске организације. А кад се већ у то мора да верује с разлогом, онда је тако

35 ) В. Вкфепгаисћ, СоттеМаг хит аИдететеп оез^еггеГсћгзсћеп ШгдегЦсћеп О зе^гђисће, В. I, 8. 422. ипс1 423; Кизпоу, Титаб ОЂсети аи8(ггјзћоти дгадјапбкоти хакопгки к. I. 85;г. 450.; А. Ђорђевић, Државина , стр. 100. и 101.. 36 ) У пандектном праву било је дискутовано питање: ко има право на тужбу звана 01е 8роПепк1а^е (тужба за повраћај одузете државине). Још је Бигап1лз ову туЈкбу давао простом детентору. (Зд Са вињи-а, а на основу римскога права, та се тужба одрицала детенторима. Најзад било је и средње мишљење по коме се ВЈе 8роНепк1а#е гарантовала само оним детенторима који су детенцију имали у свом сопственом интересу, као н. пр. закупци. Бегпћиг^, Оа8 ШгдегИсће КесћС с1е8 с1еи(8сћеп Вегсћб ипв. Ргеибзепз, БпМег Вапс1. (8асћепгесћ!;), 8. 78. 37 ) М. V. Сг. 8сћегег, РггпсграГез (И^егепсез епГге 1е сос1е Маро1еоп (180к) е1 1е со&е СиШаите II (1900), р. 74; Вагге-НагЂтапп, 1,е сос1е сгуИ ргапдагб е1 1е соб,е сг^И аИетапсХ сотрагез еп1ге еих, р. 40; Бегпћиг&, ор. сИ., III., р. 79. 38 ) А. Иорђевић, орЏп., стр. 123. и 124..

исто разложно потражити каква год излаза из једне ситуације, која би могла остати сасвим без потребних кандидата за полицијске старешине. И да се тај излаз створи, онда је, наравно, веома иотребно пореметити поред већ поремећеног начела сталиости, још и начело поступности, па пустити, да се са сокака може доћи и на овакве положаје, гтод изговором неке нарочито истакиуте спреме. А да би се и појам тако истакнуте снреме свео на сасвим негативни појам, требало је да се жртвује још и треће основно начело, којом се обележава нзрађени пројекат закона о чиновницима грађаиоког реда, а на име; начело школских квалиФикација и положеног државног иснита. Јер, икаква лица са сокака, не само, што без оваква обзира на поступност, која вредн за чиновнике, могу на једанпут да ускоче на највеће положаје у адмииистративној служби, него се она, изузетпо од осталих. ослобађају и државних испита. А да би ово негирање начела квалиФикације било још доследније, у иројекту је предвиђено, да таква лица више положаје у административној служби могу заузимати чак и без обзира на школске квалиФикације у оиште, Овако привилегован положај тих лица, мучио, да ће се у ма којој другој струци остати, као у иолицијској. Шта више ми мислимо, да ће се ова оиасна и начелна аномалија искључиво у тој струци и практиковати, ако се и у колико не би закоиом о њеној организацији та опасност отклонила, или бар довољно ублажила. Ови наводи показују г колико се много греши и како насгупа читав низ недоследности у извођењу главних начела, кад се од њега хоће да одступа. У нас се често доносе закони са зиагним поремећајима главних принципа, на основу којих је закон израђен. Али због тога се у нашем законодавству врло често опалга, како није на систематској основи израђен, како његова практика гшказује аномалије и у опште недоследности, које су допринеле, да се начелна, главна мисао закона компромитује, и да се због тога тога у практици закон покаже као нецелисходан. На што такве аномалије уносити и у пројект овако важног закона? Није ли било довољно искуства, да се принцип свети увек, кад год је он на једној безразложној основи оштећен ; кад год њ^гова модиФикација није израз ирипика и потреба дотичне земље, него пзраз произвољног охватања или нарочите тенденције, ко.ја с принципом нема ничег заједиичког. У дојакошњим наводима показали смо, да се одступањем од начела сталности за полицијске чиновнике вређа не само принцип сталности чиновника у државној служби, него само зато, да би се то одступање извело, да се облигатно морају вређати и остала два главна принципа, која дају битно обележје новом нројекту, а на име: принцип поступности и принцип чиновничке квалиФикације. И што је главно, та се повреда односи на најмногобројнији и скоро најважнији део чиновникау земл>и. Међутим, све те аномалије нису потребне, кад се оно зајемчи и у корист полицијског чиновниког особља. У том