Policijski glasnik

ВРОЈ 47

ОЕДМЖ МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС ЗА КАЗНЕНЕ ЗАВОДЕ први део досадашњи међународни ^онгреси (НАСТАВАК) IV Секција: иитања ко]а сч тичу деце и малолетника: 1) Да ли не би требало помаћи казнено малолетство до времена узимања у војску? (Под казненим малолетотвом треба разумети онај период малслетотва за време кога судија може ослободити ако малолетникније с разбором радио, изузев шиљање у какав завод за поправку). 2) У којим случајевима би било корисно ставити право чувања државе на место губитка очинске власти ? Треба ли у свима приликама дати самим кривичним судовима да решавају о праву чувања? 3) Да ли не би требало читав ред завода, удешених за разне врсте малолетника под разним именима, заменити једним типом завода за иоправку? Да ли не би требало нарочито сачуватишколу као предохрану за обичне просјаке и скитнице? На који би се начин могло најлакше сузбити просјачење и скитање малолетника? 4) Која власг треба да решава о судбини деце окривљене за погрешке или кривична дела? По којим елементима и по којим принципима треба решавати, да ли те погрешке или кривице имају за собом да повуку: а) казнену осуду и затварање у прави казнени завод ? б) смештање у какав завод за поправку, нарочито за покварено и недис.циплиновано дете? в) шиљање у завод за васпитање, намењен деци која су под туторством власти? г) по којим принципима и на који начин би деца, која се налазе у поменутим заводима, могла бити ослобођена привремено, условно или коначно ? д) које услове треба тражити, па да се малолетници могу сматрати као повратници, и какве последице треба овај поврат за собом да повуче? 5) Је ли потребно у заводима за малолетнике одредити повећи простор за рационално физичко развијање? 6) Треба ли одредити минимум бављења малолетника на поправци? Да ли треба решити, да у свима случајевима, у којима би малолетници били ооуђени, они до свог пунолества буду послати у казнени завод за поправљање? 7) Како и ко би требао да пази на то, да се понаособно намештају у породице напуштена деца која изилазе из казнених завода? У којим границама би се могло корисно апеловати у овом циљу на друштаа за заштиту деце? 8) Којим би се средством могла предупредити и сузбити проституција малолетника. Ј10ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК VI Конгрес у Брислу 1900 (од 27 августа до 1 септембра). Двадесет и једна земља и тридесет и осам држава званично су учествовале преко својих делегата на овом конгресу. Пи-ања, која су била истакнута у програму конгреса, јесу ова: I Сенција: иитања из кавненог законодавства: 1) Која би била најпрактичнија средства, којима би се повређепом могла обезбедити накнада, за коју има да одговара виновник ? 2) Треба ли допустити издавање властитих држављања? 3) Шта треба учинити да се одреде границе надлежности кривичног правосуђа кад је у митању извиђење кривичних дела, извршених у туђини или у друштву с лицима, било држављањима или ту1)Инцима. који живе у туђини ? 4) Има ли и таквих врста злочинаца, према којима би се могле изрећи и применити неодређене казнене осуде, и како би се то могло остварити? 5) Какве би се мере могле препоручити у циљу да се сузбију ЗЈОчиначке радње, обично извршене под именом уцене? Може ли се нарочито установити какав опецијални поступак за извиђање ове врсте кривичних дела? II Секција: иитања о казнен им заводима: 1) а) На који би начин требало уредити санитетску и лекарску службу у казненим заводима? 6) На који би се начин могло постићи, да лекар редовно води надзор над телесним и душевним здрављем осуђеника? в) Докле се може распростирати надлежност лекара у решавању питања која Се тичу храњења осуђеника, њиховог одевања, реда, кажњења и т. д.? 2) Кад је реч о младим злочинцима греба ли хвалити и нарочито истицати систем »РеФорматорије« онакав, какав је он оргаризован у Сједињеним Државама Северне Америке? 3) Покушаји чињени до данас с ћелијским системом, који је био примењиван било као једини начин извршења свих казна лишењем слободе или само као начин извршења неких од тих казна, било да је примењиван за све време или само за један део од поменутих казна, јесу ли дали такве резултате, да се може оцеиити вредност овога система као и вредност сваког од његових разних начина примене нарочито с погледом. а) на угицај, који он има на стање криминалитета и поврата у земљи у којој је, потпуно или делимице, примењен; б) на последице, које он оотавља на физичко и душевно здравље осуђеника који су ту затворени за дуже или краће време ? 4) Треба ли злочипце у поврату подврћи дисциплински строжијем систему него осуђенике који издржавају прву казну, и ако треба, онда у чему се има састојати строгост и отежање тога система?

СТРАНА 443

III Секција • итања о иревентивним мерама: 1) Треба ли у средства за сузбијање злочина уврстити и исељавање или, у извесним случајевима, подизање завода у колонијама за малолетгшке, који по пресуди имају да уђу у какав завод за поправкуи васпитањеили какве друге сличне заводе ? У случају да се на питање одговори позитивно, како би се то могло извести? 2) Какав је познати утицај алкохолизма на криминалитет у разним земљама? С обзиром на осуђенике у опште, која би се средства могла нарочито употребити за сузбијање алкохолизма? 3) У којој мерп и под којим погодбама могу помагатп рад друштава зазаштиту ослобођених осуђеника они , који драговољно узимају на себе дужност, да дају обавештења и да набављају службу? IV СекциЈа: иитања која се тичу деце и малолетника: 1) Који услови греба да се траже. па да се малолетници могу сматрати као злочинци у иоврату, и у овом погледу, какве последице може поврат за собом да повуче? 2) Према малолетним злочинцима, против којих је изречена привремена пресуда или осуда која се има одложити, треба ли интервенцију друштава за заштиту учинити обавезном и ако треба, на који се начин може то организовати? 3) По којим правилима треба организовати занатску наставу у заводима за поправку или другим сличним, који су намењени за децу ? 4) Да би се могли добро васпитати како млади злочинци тако и покварена и морално распуштена деца, да ли не би било потребно комбиновати систем смештања у завод са системом намешгања детета где год као шегрт или намештања у породице? Г. Јулије Рикл де Бели, угарски делегаг, саопштио је позив своје владе, да се идући конгрес састане у Б. Пешти 1905. Пошто је овај позив примљен, г. Самуел Ј. Баров, делегат владе Сједињених Држава Северне Америке, изразио је жељу да се конгрес у 1910 години држи у Америци, у једној вароши Сједињених Држава. Мећународна Комисија је овде обновила свој одбор изабравши за председника г. Рикла де Бели, а г. Латур-а за почасног председника. После овога Међународна се Ко .Јисија састала још два пута и то: у августу 1902 у Берну и у септембру 1904 у Б. Пешти у циљу, да утврди ирограм и учини све остале припреме за идући конгрес који је 1905 год. одржан у Б. Пешти. други део Рад седмог међународног ^онгреса 1. Отварање конгреса Конгрес је отворен у свечаној седници 22 августа у 11 часова пре подне у сали Академије Наука. Свечаној сед-