Policijski glasnik

г* СТРАНА'444

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 47

ници присуствовао је у име цара и краља Фрање ЈосиФа, који је био протектор конгреса, ерцхерцог Јосиф, а председавао је угарски министар правде, који је поздравио донгрес овим говором: Ваша царска и краљевска Светлости! Госпође и господо! Овај конгрес стоји у служби идеја хуманизма, оних идеја, које народе целокупне културне заједнице везују један с другим. Прва је, а у исто време, и најсветија дужност сваке државс и друштва, да омогући грађанима миран развитак у интересу савршенства човечијег живота; једно од најачих средс.тава за испуњење те дужности јесте спољашњи бедем правнога система: Кривично Право. Али је казна оружје са два реза: сваки удар , који држава у интересу друшта нанесе његовим непријатељима, производи ране и у самоме друштву. То сазнање је учинило да држава хумано ублажава кривично-правна средства. Правац најновијег развића Кривичног Права најбоље се карактерише оном везом, којаје створена, с једне стране: између Кривичног Права, које поставља погодбе за примену казне и одредбе за њено извршење, и, с друге стране, измзђу превентивних мера створених у циљу смањивања узрока криминалитета. Та тежња је јасно заступљена и на овоме когресу, јер је он дао достојна места у својим секцијама свима гранама поменутих наука. Везе између Кривичног Права и питања о казненим заводима имају велику историјску прошлост у нашој земљи. Већ кодиФикаторски радови Кривичног Права, четрдесетих година прошлога столећа, почели су тежњом за реФормом казнених завода. Она размена идеја, која је стајала на високом нивоу и која је и изазвала законски пројект од 1843, сакупила је око себе најзнаменитије људе нашег народа. У редовима тих бораца налазимо Фрању Деака, гроФа Стевана Сечењиа, барона Етвеша; Ладислава Салаја и многе друге знамените државнике прошлога столећа, који су и створили пројект, о коме је дао повољан суд цео европски правнички свет. И можда с оправданим поносом можемо указати на то, да је Угарска прва држава у Евроии, која је, око 1843, хтела казнене заводе да уреди нарочитим законом у духу тада опште признатог и усвојеног ћелиског система. Интересовање за питање о казненим заводима није се од тада умањило, само је улога од државника прешла на правнике од струке. Већ године 1867, влада је сматрала реФорму казнених завода за своју прву дужност, и од кад је наш казнени законик усвојио прогресивни систем, није се престало са даљим уса1.ршавањем тога система, заједно са системом завода за поправку (1ез еГаћП88етеп(;8 с1е соггес&оп). Влада је, између осталог, те године подигла први завод искључиво за малолетнике, и тиме је створена нова етапа у важној борби противу криминалитета. Част коју сте нам, госпође и господо, указали вашим с&станком у нашој отаџбини даће нам понова снаге; ми ћемо из вашег рада црпети нове поуке, да би бу-

дућност казнених завода била досгојна своје прошлости. И пошто сам и.мао част, да вам у име угарске владе најискреније захвалим за ваш долазак на конгрес, понова се обраћам његовој царској и краљевској Светлости Приликом претресања пројекта од 1843 председавао је седницама војвода Стеван, један од славних предака Ваше Светлости. Ваша Светлост није дакле само представник Његовог царског и краљевоког апосголског величанства, већ, по породичном предању, и позвани учесник овога конгреса. С тога се обраћам Вашој ц. и кр. светлости да отвори VII међународни конгрес за казнене заводе. За овим је Ерцхерцог Јосиф отворио конгрес овим 10вором: Госпође и господо! Пошто се Њ. ц. и кр. Величанство благоволео примити заштите УП-ог конгреса за казнене заводе, наредио ми је да вас поздравим у његово име. Са задовољством сам се примио ове дужности, која ми даје прилике, да изразим моју сампагију и живо интересовање за научни рад и за племенити и хуманитарни циљ, који имате пред собом. Више је од једног столећа, како је кривично правосуђе признало велику врецност мисли о предупређењу и поправци у борби противу криминалитета; оно је у исти мах утврдило да ће правда, која служи заштити друштва, потпуно постићи свој циљ само помоћу тих средстава. (наотапиће се) Д-р Бож. В. МарковиЂ. ^382 ПРОФЕСИЈОНАЛНО 0БРА30ВАЊЕ К.РНМННДДНИХ чиновникл. Н АДВОКДТА Јуна месеца тек. год. одржан је у Паризу конгрес Француске групе међународног удружења за кривично право на коме је, поред осталих, расправљано и иитање о проФесијоналном образовању криминалних чиновника и адвоката. РеФерент конгреса у овој ствари био је Ипоих, генерални адвокат при касационом суду у Орлеану, који је у своме реФерату изнео, у главноме, ово : Питање о коме је реч веома је важно п са гледишта социјалног. Реч је о настави, према којој права нау*а не може бити равнодушна. Реч је о образовању духова младих људи, који ће ускоро бити позвани, својом проФесијом, да посматрају и класиФицирају акте који су предмет ираве науке, и који ће законским текстовима дати потребну друштвену моћ. Реч је, најзад, о проФесијоналном образовању, то ће рећи о директном приправљању за судску праксу, па, дакле, и о увећавању гарантија против судијиних заблуда, за које је ТгеГћагА с нравом казао да задају велику рану друштвеном телу и кад нападају невиног и кад ослобођавају кривог. Какво је данас ово образовање ? Време одређено за изучавање казненог законо-

давства у правним школама толико је ограничено, дамноге ствари, чије је познавање неопходно потребно судској пракси, могу бити тек додирнуте. Исто је овако и после школе. За време кратког приправништво у судским надлештвима или код адвоката, кандидат има врло мало, или скоро ни мало прилике, да прибави практична знања, која су му као будућем чиновнику или адвокату неопходно потребна. Несумњиво је, после овога, да треба што пре предузети кораке за проФесијоналну наставу будућих криминалних чиновника и адвоката. Питање је само на који начин да се настава ова организује. По моме мишљењу треба на правним Факултетима завести нарочита предавања на којима ће се кандидати за криминалне чиновникеи адвокате упознавати детаљно са свима важнијим теоријским и практичним питањима из области криминалних наука, па дакле и с тешкоћама с којима ће се у пракси сусретати. Предавања ова служила би као прелаз, но свршеној школи, за државну службу, а обухватала би: 1-во злочин, његове узроке и данашње стање криминалитета; 2-го казну, њен циљ и њене облике 3-ће као додатак летимични ареглед важнијих иитања из науке о казненим заводима. После овога дошао би део практични. који би се бавио изучавањем специјалних преступа, кривичног поступка, судске медицине и психијатрије. Теоријским делом предавања руководиће проФесори права и судске медицине, а практичним спремни и искусни чиновници. Ире него што је отворио дискусију поводом изложеног реФерата, председник конгреса Оагдоп , професор париског правног Факултета, умолио је проФесора кривичног права на Факултету у 'Гулузи, УгсШ-а, да изложи организацију сличних предавања у Тулузи. УШа1 је још од 1894 год. завео на Факултету нарочите конФеренције на којима ученици, поред кривичног права, изучавају још и науку о казненим заводима, затим узроке криминалитета и средства за његово сузбијање. Поред овога, ученици једном годишње обилазе, разуме се са професорима, казнене заводе, затворе, заводе за поправку, и на овај начин изучавају, на лицу места, разне системе извршења казне, њихове последице, особине и навике осуђених и т. д. После овога узео је реч Тгхгег , помоћник државног тужиоца у Туру, и изјавио да се правда врло често дели без научног метода, по здравом разуму и под утицајем одбране или оптужбе. Чиновни« цима, доиста не достају, и то врло често, општа знања о узроцима и развитку криминалитета, као и о средствима за његово сузбијање. Не може се допустити, да криминални чиновник учи свој занаг у самој служби, а на штету правосуђа. Предавања о којима је реч не само да су потребна, већ, по мишљењу говорника, морају имати и своју практичну санкцију, како у погледу добијања државне службе, тако и у погледу доцнијег напредовања .