Policijski glasnik

БРОЈ 5.

У ВЕОГРАДУ НЕДЕЉА 29. ЈАНУАРА 1906.

ГОДИНА II.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСННК" излази једанпут, а прома- потреби и випге иута недељно. Претплата се полаже у на.пред, и то најмање за пола године код свију полидијских власти и износи: 20 дигтара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у ошдте 12 динара годиптње. За пностратгство: годишње 24, нолугодишње 12 диггара у злату. Поједини бројеви „Полицнјског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Ведичанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела. поставити: за управника треће класе вароши Београда, Бранимира Ј. Рајића, инспектора треће класе Министарства унутрашњих дела : за инспектора треће класе Министарства унутрашњих дела, Обрада Б. Благојевића, начелника исте класе округа београдског, и за начелника четврте класе округа београдског, Драгића Павловића, управника исте класе вароши Београда, — све по потреби службе, по старом закону. Из канцеларије Министарства унутрашњихдела, 21. јануара. 1906.г. уБеограду. Указом Његовога Величанства Краља Нетра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се : Живко Сарамандић полициски писар друге класе управе вароши Београда, и Милорад Петровић полициски писар друге класе начелства округа врањског, на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусте из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 21. јануара 1906. г. у Београду.

С Ч ТРУЧНИ ДЕО

0ДГ0В0РН0СТ ГОСТИОНИНАРА ПРЕМА ПУТНИЦИМА обог претрпљене штете у гостионици на унесеним стварима.

НАСТЛЛАК

(*)

ИТ

1. У | 580 гра^анског законика ирописано је , да су гостионичари дужни

ствари од путника њима предане № иоверене као аманет чувати. и за сваки небрежењем учињени квар или штету одговарати и накнаду учинити. Овим је законским прописом утврђено, да гостионичар, исто онако као и уговорни чувар (§ 575), има да одговара у погледу ствари за сваку штету, која би се десила његовом кривицом — дакле кад би гостионичар злоиамерно или небрежењем (крајњим — си1ра 1а1;а шш обичним — си1ра 1еУ1в) проузроковао титету на путниковим стварима. ГЈо нашем законику, дакле, гостионичар одговара онако исто, како одговарају лица у случају неиспуњења уговора : за штету, коју биуговорач претриео, што друга страна није испунила уговор, злонамерно или из небрежења — крајњег или обичног. Тако исто одговарају и лица за штету, коју би другоме, не стојећи према њима ни у каквом уговорном односу, нанела— § 801. грађанског законика. По овоме се види, да су гостионичари по нашем грађанском законику у иовољнијем положају но по Француском и немаччком, који прописују да гостиоиичар одговара за сваку штету, која би се иутнику на стварима десила, без обзира на кривицу гостионичареву. Док по нашем законику гостионичар не одговара за штету, која би од случаја настунила 9 ), дотле

9 У § 808. грађанског законика вели ое да (( за случај нико није дужан одговарати. Али ако је ко крив, што се случај догодио, или није набљудавао закон, који је за отклањање случајног оштећења, прописан то такви и за случај, који се иначе догодио не би, одговарати мора.'® Ова друга тачка § 808 и §-575. не казују ништа друго до оно, што је већ у § 801. прописано (( од наплате учињене штете само се ко онда ослободити може, ако докаже да штета није његовом кривицом, но се случајно догодило.® У сваком дакле случају за случајно наступелу штету не одговара ее. А ако има кривице извеснога лица, што се штета догодила, онда оно за то одговара. Та се пак његова кривица може састојати и у томе, што се услед његових ноступака десио догађај, који је штету изазвао, али је онда овај догађај у узрочној — и ако даљој — вези са наступелом штетом, и баш за то онај, који је узрок догађају (случају) и из њега наступелој штети, одговара за т.о. У осталом да, ради бољега разумевања, наведемо пропис §1311. аустријског грађанског закоиика, по коме је наш § 808. израђен. (( Пуки случај

он по Француском и немачком грађанском законику одговара и за такву штету, и само кад би иотр, услед више силе (у18 тајог, Љгсе тајеиг) настунила, онда би његова одговорност била искључена 10 ) Да би гостионичар био одговоран за наступелу штету, потребно је по нашем и аустрчјском грађанском законику (§ 970), да је штета наступила услед кривице гостионичареве, дакле или с тога што је он а) злонамерно путника лишио ствари или их оштеретио или с тога што је б) у чувању ствари био крајње небрежљив (на пр. остављао хотелска врата отворена дању и ноћу без надзора, те су се лопови могли увући и ствари украсти или је пустио у гостионицу на преноћиште лице, које му је као лопов познато и т сл.'; или в) што је био у опште немаран у чувању путникових ствари. Ако би се пак штета путнику десила на стварима, а гостионичару се не би могао пребацити није један од поступака под а. б. и в. побројаних, оида он за штету путнику не би одговарао. Он дакле не одговара, ако је штета проузрокована природним догађајима — громом, поплавом и т. д. или услед крађе у хотелу, која се није могла ни повећаном пажњом гостионичаревом на путникове ствари отклонити, или ако су исте таквог састава, да саме но себи подлеже квару. По немачком грађанском законику гостионичар би био одговоран путнику за украђене му ствари, баш и кад

погађа онога, у чијем се лицу или имању десио. Али ако је ко случај ироузроковао својом кривицом; ако је иреступио закон, који тежи да спречи случајна оштећења; или се без нужде у туђе послове мешао, онда он одговара за-сву штету, која без тога не би наступила». 10 ) В. Сос1е ст1 агк. 1954. Они (хотелијери) нису одговорни за крађу учињену оружаном силом или другом вишом. силом. Немачки грађански законик § 7 01. од. 1. Гостионичар, који проФесионално прима странце на преноћиште, обвезан је госту, примљеном у гостионицу, накнадити штету, коју би овај претрпео губитком или оштећењем унесених ствари. Обвеза на накнаду не наступа, ако је штета проузрокована од стране самога госта, кога пратиоца његовог или од сграие лица, које би гост код себв примио, или ако је штета постала услед својстава ствари или вишом оилом,