Policijski glasnik

СТРАНА 164

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19

чаја, у дома&ој расири за 3, у частољубљу за 1, у страху од казне за 1 и у душевпом растројству за 1. За 5 случајева узроци су непознати. Покушаји самоубиства извршени су' у срезу лесковачком (вешањем, непознат

узрок), у Крушевцу (ватреним оружјем, непознат узрок) и у Крагујевцу (оштрим оружјем, услед домаћих неприлика). Општи преглед до сада изложених дела овакав је:

О К Р У 3 И

Округ београдски • • а ваљевски • • • (( врањски ..•• ( ( крагујевачки • • (( крајински • • ' (( крушевачки • • « моравски • • • нишки .... пиротски • • • подрински • • • пожаревачки руднички • • « смедеревски • • « тимочки .... « топлички • • • ( ( ужички • • • • « чачански • • • Управа града Београда

Свега:

2 о н ф Рч © м 3 с о

"8 З 4 X св о:.)И в н о а х 3 а I ч И Д 1 СО д

н «

10 4 2 5 3 7 3 2 1 6 6 1 2 2 2 1 3

7 6 7 11 17 6 10 5 3 12 35 10 23 10 4 6 8 10

190

Из канцеларије Антропометријско - Полицијског одељења Министарства Унутрашњих Дела, 29. априла 1906. год. АБр. 523 у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО НАРОЧИТА КВАЛИФИКАДИЈА ПРАВНИШТВА у др^авној слукби а с обзиром на начелну подвојеност административне и судске власти.

У разговору са једним бившим полициским чиновником вишега ранга, али човеком доста добро израђена, у дужностима, које том позиву, по закону, припадају, саслушао сам многе приче, које имају значај истинитих Факата. Тим поводом, више сам се.пута питао: јесмо ли ми, свршени правници, рачунајући искључиво на теоријску тековину, коју даје школа правничког Фаха, довољно подобни да ма и на површној, али колико толико тачној основи, применимо начела, што их школа даје. Иза таквих честитих, али значајних разговора, слишавајући себе самога у свему оном, што даје школа, нашао сам да је нримена школског знања скоро немогућа и код најбистријих ђака онда, кад он лично није имао прилике, да исправност и умееност теорије — начела покуша применити на живот, коме су та начела намењена. Другим речима, строго

теориска настава. по правилу, није довољна, да правника уведе у омисао његове ираве проФесионалне задаће онда, кад он једновремено са тековином начела, која правнички Фах изражавају, није имао могућности, да практички та начела примени, да једновремено са наставним теоријским програмом уђе у практичну примену тога програма, те да, на тај начин, стварно, али очигледно добије не само могућност, да тај смисао схвати, него да помоћу њега још и критички покуша оценити : јесу ли начела, којаје унаставном теоријском програму саслушао, довољно јака и умесна за прилике, у којима та начела треба да буду примењена. Већ и сам тај Факт, што бп човек овај Факат констатовао, значи много ; а значи много због тога, што би се непосредна последица тога Факта састојала у оправданој претпоставци, да је садашњи облик наставе свршен у томе, у колико даје теоријско знање ; али, непрестано недовољан у толико, у колико не даје скоро ни мало практични део спреме. А са таквим недостатком, оправдано је -заиитати се: да ли је такав систем наставе у опште целисходан и оправдан, ако сумарно теоријско знање није на самом извору и једновремено не само аргументисано, него у опште у схватању његове праве садржине још и омогућено, црименом на

живот, на стварност, због које се оно и предаје. И ггоред најбољег признања, које можемо дати правничкој настави онда, кад она, као ресултат, Даје што више принципа; јер, принципи, па ма за који Фах, и јесу главни критеријум и директива за употребу целокупне материје, на коју се закон, односно његова главпа начела односе, ипак, та начела, или су само у цола или, можда нису ни у пола схваћена, ако су она изложена искључиво у облику теоријском, па ма и у облику најбоље пробраних и намештепих Фраза, ако нијс одмах једновремено с тим учињено шта треба, да се принцип појми иу његовој материјалноправној странЈЈ, у примерима, у којима би могао бити примењен на случајеве, које дају живот и због којих он, као норма, и постоји. Везано са реалним животом, са конкрентним облицима и примерима тога живота, на који треба да се примени, начело исказано теоријски, а објашњено практичком његовом примено, на живот, одмах се да схватити у његовој суштини, у његовом циљу и разлогу, који тај циљ правда. Самим тим, то исто начело не да се лако заборавити, а пгго је главно, да се одмах лако појмити и у његовој ФилосоФско-правној и практичној страни. Налазећи, да су ове поставке тачне; а појимајући у свој мери: колико, лично нама, не достаје разлог праве спреме, да отварамо дискусију о овако крупној ствари, ако ни због чега другог, а оно због тога, што треба бити скроман па признати, да је писац ових редака далеко од тога, да претендује на довољни ауторитет и у питањима ове врсте, — ми у напред изјављујемо да овим ни мало не желимо да себи дајемо квалификацију и иа овом пољу. Покрећући ову тему, желимо, да подстакнемо и много позваније и много јаче од себе, да о њој размисле Ако нам је, на послетку, и стало до какве амбиције на овоме пољу, она је далеко и од наше правне подобности и од наше проФесије, да нас баци у послове, који би одгова|)али проФесијп правничког Фаха. На против, једина је нама намера, да одани државној служби у мери једног исправног чиновника патриоте, а појимајући пресудну важност правииштва за државцу службу у опште, бацимо неколико мисли, можда и лоше појмљених, али искрено исказаних, у општем интересунаше добре земљице. ,Јер у тој земљи на жалост, пре кратког времена, у једном веома угледном политичком листу, не само да је смело да се тврди, него и .да се правда, како је просветнп елемент далеко позванији и претежнији за учешће у јавним пословима, него правнички, ма да се и на том пољу, правнички ®ах, по превасходству треба да истиче као најпозваније и најинтезивније спреман; и, ма да у целом свету, кад је реч о учешћу у јавним пословима првога ранга, иравнички Фах баца све остале у засенак у толикој мери, да се остали једва, или, бар, по изузетку опажају. Па ипак, тај новинарски чланак, у нас, као да је био несавремен. самим тим, гнто није био потиуно несавесан.