Policijski glasnik

БРОЈ 19

ПОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 167

да о њој решава оуд као у Француској и Белгији, ну не учинити условну осуду зависном од владалачке милости као што је случај у Немачкој и Аустрији. — Принудни рад без затвора такође је згодно средство као замена новчане казне, која се данас претвара у затвор. Осуђеник, који је део дан радио долази у вече у свој стан. Једина разлика између овога и слободнога рада састоји се у томе да зарада овде не припада раднику, већ он ради за опште добро. Ако се ова казна ограничи на она лица, која се издржава ЈУ ручвим радом. наћи ће им се лако посла. — Јемство, (кај'ција), може се употребити у разним облицими. Један се облик нал^зи у енглеском нраву, где му је циљ да осигура мир и безбедност од поновног вршења кажњивих дела. Оно се изриче уз казну слободе или новчану казну, и јемство пропада ако осуђени у извесном одређеном времену опет учини слично или које друго кажњиво дело. Друга је врста јемства, када се оно додаје средствима која имају заменити кратковремену казну слободе тако да та средства добију довољну интензивност. Ова се врста јемства даје веома корисно спојити са условном осудом. 4. Односно реформе новчане казне осуђен је данашњи њен облик. Удружење препоручује- да се она употребљава у већој мери и то као Факултативна главна казна за лакше деликте, а у првом реду за оне из користољубља, с тим да се данашњи тахшшт повиси. Предлог, да се новчана казна одмерава према квоти порезе, с погледом на практичне тешкоће одбачен је. 5. Питање о трансаортацији Међународно кривично удружење расправљало је у два маха 1897. на конгресу у Лисабону и 1902. на конгресу у Петрограду. На конгресима је утврђено, да ни једна држава, која је од тог.а кажн.ивог средства чинила употребу није имала повољније ни криминалне ни колонијално-политичке успехе. (ј. Тема о заштити отауштених осуђеника*) расправљана је такође на једном конгресу. Међународно криминалистичко удружење сматра ту ствар као једну од најважнијих мера за сузбијање поврата. 7. Као згодна и од свих држава примљена средства за сузбијање аросјака и окитница показале су се установе, које је белгиски министар правде Ие Јеипеа унео у закон од године 1891. Тај се закон показао као изврсно репресивно средство, јер одређујс васиитање и заштиту напуштене деце, азиле и радионице за случајне скитнице, т. ј. људе, који су моментано остали без посла, принудне радионице од 2—7 год. за просјаке и скитнице из навике и на послетку особене заводе за немоћне и старце. 8. Великих је заслуга Међународнокриминалистичко удружење стекло борбом иротив трговине с белим робљем. Иницијативи удружења има се захвалити што се на позив Француске владе 1901. год.

*) О томе је Таса Миленковић изнео у овоје време и нредлог у ((Полицијском Глаонику" да ое и код нас организује удружење за заштиту отпуштених робијаша, али је остало, на жалост, само на предлогу!

у Паризу састала међународна кон®еренција на којој су узели учешћа делегати 14 држава. На тој је конфереицији склопљен дипломатски уговор у коме су унесеени принципи, што их је поставило удружење на конгресу у Пешти. И тако је удружење инспирирало међународне мере против трговине с белим робљем, које ће мере у скоро постати законима свих културних држава. Та је конФеренција осим тога решила да се има у свакој од утоварајућих држава одмах основати централни биро за обавештење у коме ће се водити рачуна о свему, што се тиче трговине с белим робљем. (наставиће се^

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I. Суд општине александровачке — Жупа, актом својим од 15. априла пр. год. Бр. 1633. пита: Драгомир Јовановић и Војин Ракић, из Латковца, одређени су били од стране општинског суда, да као кулучари пренесу храну, одобрену од државе као помоћ оскуднима у храни, од Сталаћа до Александровца, на дан 22. маја пр. год. Ова наредба саопштена им је благовремено. Како они нису одређеног дана дошли са својим колима и воловима, нити су изостанак у опште правдали, то је кмет, одређен за пренос хране, најмио рабаџије на њихов рачун, и из опглтинске касе исплатио 14 динара. Драгомир и Војин узети су на одговор за ову непослушност и пресудом од 29. маја пр. год. Бр. 2106, кажњени по | 327. кр. зак. са по десет дана затвора и да врате општини 14 динара, колико је она платила рабаџијама за њен рачук. На ову пресуду они су изјавили жал'«у нрвостененом суду, који је задржао акта код себе од 18ЈУ1П—905 год. до 4|П ове 1906. г. те је, тако, за то време пресуда застарила према § 396. кр. закона; али је суд и овако застарелу пресуду поништио. Усвајајући примедбе Првостепеног суда, као обвезне, општински суд је донео другу пресуду, којом ову двојицу ослобођава кривичне одговорности због застарелости, али их осуђује да општинској каси врате по 7 дин. колико је плаћено рабаџијама, који су храну пренели место њих. На ову пресуду они су изјавиљи жалбу начелнику ср. жупског, и он је актом својим од 22. марта ове године Бр. 1805., задржао ову пресуду од извршења у смислу чл. 152. и 156. закона о општанама, налазећи, да се накнада према § 295. и 296. кр. суд. пост. може досудити само пресудом, којом се кривица расправља. Како овај суд не дели мишљење начелника среског о његовом праву задржавања одлука судских од извршења, то се моли уредништво за обавештење:

1. да ли срески начелник у опште има права да задржава од извршења пресуде општ. судова по грађанским споровима, испод и преко 20 динара спорне врецности, и иступне пресуде као што је ова; и 2. шта суд у овим случајима трсба да ради са овим предметима, акосрескиначелник није био у праву? 6 — На ово питање одговарамб: Ако ствар стоји овако, како општински суд преставља, онда би радња среске власти била несагласна са законима. Јер, било да-се ова иресуда општинског суда узме као чисто грађански спор, било да се узме као кривично иступно дело — за, разматрање би био надлежан Првостепени суд, а не начелник срески § 15. и 16. полиц. уредбе и § 15. грађ. суд. поступка. Начелник срески у опште не може да задржава од извршења пресуде по грађанским споровима у смислу чл. 152, јер су ти случајеви изречно изузети другим ставом чл. 144. закона о општинама. Ис.то тако не може да задржава ни пресуде, донесене по IIIчасти кривичнога закона, кад год суд не прекорачи границе своје надлежности. У овом конкретном случају нека суд употреби право жалбе на решење начелника среског, у смислу чл. 70. Закона- о општинама, па ће се ово питање надлежно расправити од старијих власти. II. Суд општине драгосињачке, актом својим од 1. априла ове год. Бр. 389, пита: »Један од општинских судова у срезу жичком, наплаћује таксу за потврду тапија овако: кад се неко пријави са молбом да му се имање премери, онда му суд за огнптинску касу узме 6-50 динара на име премера, а кад буде тапија готова и стави се потврда, онда му узме још 3 дин. по т. бр. 96. закона о таксама, те тако једна тапија кошта 9*50 динара. Како она такса од 6-50 дин. није предвиђена ни једним законом, то је овај суд у недоумици: да ли да је и он наплаћује или не, пошто се на тај начин могу повећати општински приходи. Моли се уредништво за обавештење: да ли онај суд ради правилно што сем таксе од 3 дин. наплаћује и ону од 6'50 дин. као и то, да ли кметови имају право на какву накнаду за премер имања, и да ли суседима, кад се позову да премеру присуствују, припада каква надница и дангуба.« — На ово питање одговарамо: По т. бр. 96. закона о таксама, општински судови наплаћују на име таксе за потврду тапија по 3 динара. Сем ове, не сме се наплаНивати никаква друга такса за премер, јер овај врше општински кметови по званичној дужности и без права на какву нарочиту награду. Исто тако немају права на какву дневницу суседи имања, јер они премеру присуствују у своме сопственом интересу