Policijski glasnik

ВРОЈ 20

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ним делима, онда јој новине те вести морају и пружити. И ако новине не могу о томе добити обавештења од иоледника, онда ће репортери бити принуђени да вести о »интересантном случају с( прикупљају из друге руке: одаџија, жандарма, сведока и њихових сродника, да »поуздане вести" купе са улице или праве произвољне комбинације, те онда имамо и чудне и неистините вести, којима наше новине кипте и којима се господа из полиције смеју и мисле : шта их се тиче шта но новинама пише. Но на сваки начин да то није свеједно и ко тачније погледа видеће, да ове неистините вести причињавају доста незгода. Пре свега неистина је сама по себи нешто р^аво и само због тога не би требала да се трпи, нарочито у штампи. која има тако велики и пресудан утицај. Даље се мора имати на уму какав утицај врше вести у штампи о извршеном делу на све оне, који су у каквој било вези са тим делом. Ко је о каквом случају што видео или чуо, он се за њега особиго интересује. Зна ли ко пак што о ствари, то ће се он као сведок испитати, а чим је читао лажне вести, већ више његова сведоџба неће бити сасвим поуздана. Не само прости људи, већ и сваки од нас често поклања извесно веровање ономе што је наштампано и даје се завести и поред многих обмана. Читајући више пута неверно описан догађај човек се поколеба у своме уверењу и у најбољој вољи да говори истину представља ствар друкше, но пгго би је представио да ни.је било тога утицаја. Иовинарским вестима ствара се даље у публици погрешна представа о току ствари и кривичној одговорности учиниочевој, те је у публици много пре готова пресуда, но што је надлежна власт изрече, а када ова већ падне, онда она обично није у сагласности са оном у публици, створеном лажним обавештењима, и тада настаје критиковање дотичне власти, а од каквог је утицаја стварање неиоверења у правичност власти, није потребно наводити. Али иследник не сме, опет, бити ни сувише нроливен и реиортерима ггричати све појединости из истраге од иочетка до краја, или може се и казати, али тек у извесно време. У томе, шта иследник даје да се штампа о извесном догађају, када и како он то чини, огледа се најбоље његова вештина. Када ће се и шта казати не може се, наравно, унапред и у опште рећи, а то није лако у извесним случајевима ни учинити, ну ипак ири оцени свију околнооти да се доћи до правилног закључка. Најбоље ће се учинити, ако се нотица на брзу руку састави, па се онда иследник постави у положај учиниоца, саучесника, еведока и т. д. и оцењује какав ће утицај на њих учинити, и онда према томе допуњује и дотерује, али ири томе не треба ни у ком елучају ништа лажно давати, да би се н. пр. ненознати кривац нреварио, саучесник окуражавао и томе иодобно.

А јхи употреба штампе у истрази иретпоставља добре везе иследника са репортерима месне штампе, који би се у накнаду за услуге које им иследник чини имали обвезати, да у лист неће о догађају ништа друго пуштати до оно, што им он да. Вести би им могао давати он лично или преко прес-бироа, са којим би се у том смислу могао начинити споразум. Но оваква стварна обавештења често пута нису довољна оном делу штампе, која је своју читалачку публику навикла на сензације. Полицијски чиновници при излас-ку на. лице места често већ затичу репортере, који испитују укућане и еуседе. За тим чим иочне ислеђење, сачекују испитане сведоке, вештаке присутнике и друга лица која су имала ма каквог удела у истрази , питају их о томе шта их је иследник питао и шта су они одговорили и т. д. па све то одмах објављују. Ово непозвано мешање у иотрагу јако смета криминалној полицији. Неиспитани сведоци из бојазни од објављивања њихових сведоџаба држе се повучено и оирезно. а кривци се спремају за одбрану. Особито смета истрази учешће штампе онда, када се она лансира у политичком правцу и када побуђује партиске сграсти, као што је био случај са познатом прошлогодишњом аФером Арсе »Лорда«. Уредна и стварна истрага имаће тек онда користи од штампе, када се расположење публике налази у мирном стању. Само је тада могуће прибавити поуздане доказе. На жалост у нашем законодавству нема никакве одредбе, којом би се стало на пут непозватом и штетном мешању штампе у истрагу. Са тога је на иследнику дужност, да он утиче на штампу у томе нравцу и код већине озбиљнијих лиотова наћи ће одзива. Особито је добро кад иследник успе да му репортери долазе лично за обавештења, јер ће моћи од њих захтевати услуге. Иследнику често пада да нешто сдужбено објављује, а међутим познато је, да службена саопштења нико не чита, а најман.е они којима су и намењена. Ставе ли се пак та обавештења у дневне вести, тада се радо читају и постпжу свој циљ. Позивање непознатих сведока, опис одбеглог кривца, тражење сопственика нађених крадених ствари, питања и тражење обавештења односно извесних околности, трагања о нађеним лешинама, опомена публике да се чува од појављених варалица и ваздан сличних обавештења, које би као службене објаве остале без успеха, обично уопевају кад се иубликују као новости у дневној штампи. У пракси имао сам случајева, где се за успех имало захвалити само умешно употребљеним новинама. Прошле године извесним саопштењима у дневним листовима успело се прибавити таквих доказа, да је отеран на робију један препреден лопов (Шиван Маринковић), који је више година искључиво од крађа живео, али је трагове и покрађу умео тако вешто да прикрива, да је раније на суду три пута

пуштан из недостатака доказа и редовно успевао да се извуче испод законске одговорности. Такође је прошле године на основу сличне обзнане у новинама ухваћен и осуђен иједанврло вешт варалица (Алекса Костић), који је био зашао по вароши и чинио преваре у разним облицима. Употреба штампе нарочито је од користи у Београду, који је већ добио обележје великих европских вароши. Ту се људи, заузети тешком борбом за живот, слабо брину о судбини других људи и не познају као по унутрашњости, где се готово о сваком води рачуна где је био и шта је радио, већ могу месецима седети један до другог, а да се не виде или да се не позпају. На западу је одавно уведена практика, да се при крупним и санзационим делима раснисује и новчана награда онима, који ухвате или прокажу кривца, покрађу и т. д. То би требало увести и код нас, бар у ирестоници, у толико пре, што је наша публика, која иначе показује велико интересовање за сензациона кривична дела, врло мало склона да чини власти стварне услуге. То долази од традиционалне мржње према полицијској власти, бојазни од додира са криминалном полицијом, плашње да се због отежавних. исказа не навуку непријатности и непријатељства, због ненакнадиме дангубе око полицијског испитивања и т. д. Са тога су ове награде често од велике користи, нарочито ако оу веће. ШеФ берлинске полиције може одредити награду до 3000 марака, на коју има право само публика, а не и чиновници. Само при наградама треба бити обазрив, да многе доотаве не одведу на странпутицу. И ове награде треба одмах објављивати преко дневних листова у рубрици за повости, ако се од њих жели постићи какав успех. Из свега изложеног јасно излази, да иследник и криминална полиција не треба да беже од штампе, већ да је корисно употребекао једно одпомоћних средстава при истрагама. Само ваља још напоменути, да употребу гатампе и давање обавештења у конкретним случајевима треба да даје једно лице, најбоље сам иследник, а не више њих или какво необавештено и ненадлежно лице. Жив. А. ЛазиЋ.

ДЕСЕТИ КОНГРЕС међународног цримина^дистич^ог УДРУЖења - држан од 29. августа до 2. септембра пр. год. у Хамбургу (нАСТАНАК) 2) IV. Од питања из кривичнога поступка на конгресима се расправљала и реФорма иретходне истраге , али без коначна резултата. * * * Пре но што би прешли на излагање рада последњег конгреса у Хамбургу, овде