Policijski glasnik

СТРАНА 172

БРО.Ј 20

На: нредлог ПренСов јвдногдасно је решеи.о, да удружење узме иницијативу у оснивању једце Холцендорфове задужбипе, која би сдужила на унапрећење криминалогије. (настаниће се)

ћемо изложити одлуке досадашњих девет конгреса по реду и времену. I. Конгрес у Брисду 7. и 8. апгуета 1889. по ноном 1. Препоручује ли се увођење условне осуде (белгијски закон од 31. ма.ја 1888) у кривичном законодавству осталих земал.а и под којим претгтоставкама ? Удружење препоручује законодавцима свих земаља да усвоје принцип условне осуде и указује у исти мах на потребу , одређивање поља примена ових мера према приликама места, а при томе обзир на осећање и културно стање свакога народа. 2. Какве се мере могу законодавцима препоручити за ограничење кратковреметшх казна слободе? Удружење је мишљења да законодавац средства за замену кратковремених казна слободе мора озбиљпо проучити. Оно препоручује нарочпто: прво кауцију, онда на друго место све реФорме, које имају за циљ, да тачно плаћање новчане казне омогуће и тако да остране казну слободе. 3. Које су пепотпуности система у већине модерних законодавстава у цил.у сузбијања иоврата, ? Удружење је мигаљења: да је садашњи систем с обзиром на поврат непотпун и недовољан за право сузбијање поврата. Као главна непотпуност тога система означава се : ; 1,- Недовољна класиФикација и равномерно поступање са злочинцима из навике и оних, случајних. 2. Злоупотребљенаприменакратковремених казна слободе, која чини, да се онај у поврату по нова враћа у друштво и ако ово није довољно од њега обезбеђено. 4. а) У којим годинама треба да је млад злочинац, па да се отпочне кривично-правно гонити ? б) Да ли треба принудно васпитање учинити зависним од извршења неке кривичне радње? (Претрес овог четвртог питања одложен је за идући конгрес). II. Конгрес у Берну. — 12. до 14. августа 1890. но повом -■*■ 1. Како се има појам непоправљивог злочинца из навике у закону да деФинише и које се мере могу препоручити противу те групе злочипаца ? I. Има злочинаца код којих због њихова психичка и морална стања обична реакција редовне казне није довољна.

П. Овде долазе на име опи. који су већ неколико пута у поврату,. дакле, који се имају сматрати.као дегенерисани или као злочинци.по занату. III. Ти злочинци према степену дегенеризације и опасности имају се подврћи нарочитим мерама а у циљу да би се учинили безопасним или се но могућству поправили. 2.. . а) У којим годинама треба да је млад злочинац, па да се може кривично-правно гонити ? б). Да ли треба принудно васпитање учинити зависним од извршења неке кривичне радње? в) Да ли је потребно и целисходно поступање с младим злочинцима учинити зависним према разликовању: да ли су они дело извршили с потребпим разбором и сазнањем да их чека казна ? Потнуно признавајући значај и утицај геограФских и етнограФских прилика удружење је мишљеља: 1. да се деца, која нису навршили 14. годину не треба да подвргавају иикаквим кривично-правним мерама; 2. да ваља код старије деце од 14. година да отпадне питање 0 моћи разликовања , и на његово место да дође иитање : да ли је нужно да се иста пбдвргну јавном васпитан.у; 3. да се постунање с децом за које се нађе,.да су кривицу учинила као и са напуштеном децом, мора прилагодити њиховој индивидуалности. 3. На какав начин може и треба зЛконодавстпо нарочито у својим приватноправним одредбама да узима у обзир више него до сада интересе оних, који су кривичпом радњом повређени? (1'ешеио је, да се то питање одложи за идући конгрес). 4. Да ли треба ирипудни рад без затвора увести у, извесним случајевима на место кратковремених казна слободе ? Коигрес одлучује да се то питање одложи за идући конгрес с обзиром на жељу удружења, да се прво проучи иитање о ирактичпом остварењу тога казненог средства (принудиог рада без затвора) као и иитање о поправци новчане казпе. 5. Лпстов предлог: Удружење би ваљало да предузме по обрасцу Штосова рада једну компаративну израду свег кривичног права које данас у Европи важи, упућен је јодном' ужем избору' са аадатком, да изради плаи иредузећа и да се побрине за Финансијска средства.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања : . I. ■ Суд општине вижевачке у срезу лепеничком, актом' овојим : о'д' 22. пр. м-ца Бр. 664. пита: »Одбор школе вижевачке, актом својим од 12. аирила ове год. Бр. 65. известио је овај Суд, да је по чл. 24. закона о пародним школама казнио извесно лице са 7-50 дин. за неуредпо шпљање детета у школу, и тражио је да суд изврши наплату Осуђени је тражио, да новчану казпу замени затвором. Чл. 24. поменутога закона гласи: »родител.има ученика, који плаћају испод 15 . дин. непосредие норезе, може се новчана казна заменити затвором или радом на општинским пословима, рачунајући иет дин. за један дан аотвора односно рада. Ако би суд извршио замену, онда би осу 1)011 и требао да одлежи за 7-50 дин. дан и ио затво)>а или рада. Како. пак, § 311 крив. закона гласи: да,зддвор не може бити краћи од једног дана узимајуИи двадесет и четири сата у јрдан двн, то затвора од дана и ио у оптпте не може бити, јер би било противно овом наређењу, које затвор рачуна само на даие од 24 сата. Моли се уредништво за обавештење : који је закон претежнијп од ова два, и но коме треба'заменити казну,осуђеном ђачком родитељу?« — Иа ово питање одговарамо: Осуда, која је овде у питап.у, донеоепа је но специјалпом закону о народним школама, те по томе, она нема ничега заједничког са кривичним законом. И, кад закон о народним школама чак регулисава и то. како ће се извршити замена кад је осуђени сиромашног стања и тражи замену, онда ое ова замепа мора учинити: по поређен.има овога закона, а не кривичног. У овом случају мора се узети као основица за изналажење затвора сума од лет динара, те би, гако, затвор за 7*50 дин. био дан и по. Међутим, стоји Факат, да је редакција чл. 24. зак. о народним школама, у погледу : замене казне незгодна, јер казне не могу увек износити округло по 5. дин. или половину од овога, те да се замена правилно учини, него ће бити чак и пара, а у таквим олучајевима тешко би било одредити времене затвора које би одговарало казни новчаној. У овом иоследЊем случају треба тражити објашњење и упут од г. министра