Policijski glasnik

ВРОЈ 21

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 181

њем извршеном делу и деФинитивна оцена о поступању деликвентовом не доноси,—већ да се остави доцнијој одлуци па и ако је случај неке нове истраге односно личности деликвентове, његове прошлости, његовог понашања за време утврђеног пробног времена и т. д. IV. Конгрес у Паризу. — 26. до 28. јуна 1893. ио новом 1. Утицај криминално - социјолошког а и криминално-антроаолошког истраживања на јуристичке основнс принципе кривичног права. (Општи и припремни претрес тога питања). Конгрес одлучује да се претрес тога питања одложи за идући конгрес. 2. Неодређене кривичне пресуде. Дебата се на конгресу развила неповољно према тако званој — неодређеној осуди. Решено је, да се одложи гласање док се не сврши дискусија првог питања с којим стоји у вези. 3. Метода једпе научне и једнолике сгатистике иоврата. Решено је, да се повери једној комисији израда једног мемоара о новој методи криминалне статистике, коју усвојило Међународно криминалистичко удружење. 4. Које се помоћне, односно репресивпе, мере препоручују против просјачења и скитница ? Конгрес је мишљења, да се брижљиво има да разликује при сузбијању просјачења и скитница и да се имају донети нарочите превентивнс мере у корист деце и несрећника. (наставиће ое)

нерасмотреног из тог разлога: што је одлука окружне скупштине постала извршна у смислу одељка трећег чл. I 4. помен. закона још 8. марта 1906. год.. те је услед овога ствар безпредметна.

ПОУКЕ И УПУТИ Извршност одлуке окружне скупштине рачуна се за 20 дана од дана кад је донесена, а не од дана кад је окружно начелство прими. Начелство округа т. решењем од 7. марта о,зе год. Бр. 2775. задржало је од извршења одлуку скупштине истог округа од 16. Фебруара 1906. г. коју је примило 6. марта о. г. о избору окружног деловође, налазећи да изабрани кандидат нема тј)и године административне службе, а проведено време у учитељској служби да му се не може рачунати као служба административна. Г. Министар унутрашњих дела иослао је овај предмет по чл. 14. зак. о уређењу округа и срезова Државном Савету на оцену и решење; али Савет га је вратио

Надлежност је окружног одбора да поставља и отлушта окружне служитеље у оним случајевима где то окружна скулштина није задржала за себе. Између начелства округа. уншчког и одбора истог округа појавио се сукоб о надлежности у питању о постављању и отпуштању чувара путова. Начелство је сматрало да оваква иитања долазе у област његове надлежности, како по правилима Г. Министра грађевина о организацији путарске службе од 4. јануара 1903. г. № 53., тако и по томе, што је окружна скупштина одредила број чувара и потребан кредит за њихову гтлату вотирала у окр. буџету. Окружни одбор налазио је, да је он по чл. 108. тач. 6. закона о уређењу окр. и срезова надлежан да поставл^а и отпушта чуваре путова, које округ плаћа, а не окружно начелство. Државни Савет, коме је овај предмет сукоба био упућен на решење по чл. 114. зак. о уређењу окр. и срезова, одлуком својом од 24. марта 1906. год. Бр. 2750., решио је, да је у спорном питању надлежан окружни одбор са ових разлога: Тачком 6. чл. 108. зак о уређ. окр. и срезова, који гласи: »Поставља и отпушта оне окружне службенике и служитеље, чије постављање и отпуштање окрулша скупштина није задржала за себе с( , законодавац је јасно поставио као правило, да постављање и отпуштање окружних служитеља пада у надлежност једино окружног одбора, са тим једним изузетком, што скупштина окружна може за неке случајеве то право за себе задржати. Иа кад је то изузетак, онда у сваком иојављеном случају, окружна скупштина мора изрично одредити и означити које ће служитеље <,на постављати. У овом случају тај изузетак не иостоји, нити има такве одлуке скупштине, а одлука њена о одобравању буџета, донесена у смислу чл. 128. пом. зак., са напред наведених разлога не може престављати изузетни случај тач. 6. чл. 108. Још мање на ово питање могу утицати правила путарске службе, прописана од Г. Министра грађевина 4. јануара 1903. год. према самој одредои—Ш 162. зак. о уређ. окр. и срезова од 19. марта 1905. године. В, Б. Н.

са по 50 дин. председника и једног кмета, за дело из чл. 157. поменутог закона, петнаесто-дневном платом; председника и деловођу да по 20. предмета плате казнену таксу; а сви да плате 12. дин., дијурно и но 2. дин., за пресуду. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да пресуда иадзорне власти не одговара закону са ових разлога: За дела из чл. 165. закона о општииама, како је начелник срески у својој пресуди квалиФиковао четири дела, означена у пресуди под б.), в.), г.), и д.), и за које је казнио све жалитеље, по одељку I. чл. 168. поменутог закона, срески начелник није био надлежан да казну изриче, већ једино да учиниоце оптужи надлежном првостепеном суду. За дела из чл. 10. закона о таксама, за које чини одговорним председника као старешину — али ипак оиштинског часника, и његовог деловођу, опег није био надлежан срески начелник да казну изриче, већ по допуни од 26. Фебруара 1902: године чл. 42. (последњи одељак) закона о таксама, надлежно је пореско одељење. Најзад ни дело које пресуда означава као дело из чл. 157. закона о општинама, не одређујући које, и ако их има четири разна. као што тврди чл. 157. тач. 1,, 2., 3. и 4. закона о општинама, нема знаке овог дела, те је погрешно квалиФиковано. Пресуда налази да је дело у томе, што годишњи рачуни нису у законом року послати месној контроли, а то није случај тач. 3. ни тач. 4. чл. 157. поменутог закона, већ кривица, коју предвиђа специјални закон — закон о окружним, среским и општпнским буџетима — чл. 45. и 46. поменутог закона, и за које казну не изриче надзорна власт, већ Министар Финансија, по саслушању Пореске УправеII. одељак чл. -'16. закона о окружним среским и општинским буџетима. Према томе ни за једно од ових дела није био надлежан срески начелник да казну изриче, већ да достави надлежним властима да оне то учине. Пошто овако није урадио, то ожалбена пресуда не одговара закону са изнетих разлога. С тога је Државни Савет одлуком својом од 13. јануара 1906. годиие Бр. 190., на основу чл. 170. закона о општинама, поништио поменуту пресуду. м. В,

За изрицање казне над олштинским чзсницима за дела из чл. 165. закона о општинама, као и за дела из чл. 10. закона о таксама, кије надлежна надзорна власт. Начелник среза р лресудом својом од 19. августа 1905. године № 10771. казнио је председника, три кмега, деловођу и писара општине р , за четири дела из чл. 165. закона о општинама, сваког

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињепа су иам ова питања: 1. Суд општине златарске, актом својим од 3. ов. месеца Бр. 946, пита: 1, »Може ли земљоделац да отуђи, и ако нема довољно земље за уживање по § 471. грађ. суд. поступка, своју водеиицу, коју ужива поред земље као иидустријску радЉу, и можо ли, ако исту прода, да изда купцу таиију? Како општински суд мора да изда и уверење у смислу § 471. то настаје пи-