Policijski glasnik

СТРАНА 180

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 21

због тога постигла, прћми сасвим хладнокрвпо, у опште говорећи, он би.живео потпуно Фаталистички. Кад би уверење, да слободне воље нема, постало опште дубоко уверење свих људи, и кад би супротно уверење ишчезло потпуно, онда. би се људски живот или претворио у један хаое], или би сви људи једног дана оасвим хладнокрвно извршили самоубиство. Из свега наведенога види, се како је важан и са практичне и са теоријске стране своје проблем о слободи људске воље. Ма како да је важна теоријска страна тога проблема — питање о могућности безузрочних промена — ипак је практична страна његова куд и камо важнија. Јер од тога да ли има слободне воље има нема зависи, да ли ћемо учинити људе одговорним за њихова дела или не, да ли ћемо радњама људским придати моралан значај или не, у опште узев, да ли ћемо у људски живот унети смисао и циљ или не. Само са ове своје превелике практичне важности своје може се и објаснити, како је проблем слободне воље, који је по себи на крај крајева један чисто теоријски проблем и то један од најапстактнијих теоријских проблема, толико дуго и тако често и од стране великих и од стране малих мислилаца и немислилаца расправљан и још увек се расправља. Метафизика, Психологија, Природна Наука, Право, Морал, све се те дисциплине, директно или индиректно, баве проблемом слободне воље, и обратно исурпно расправљање тога проблема да се само тако извести, ако се при томе узму у обзир захтеви и становишта свих тих различитих дисциплина. У расправи, која следује, ја сам покушао да проблем слобсдне воље обрадим и са теоријске и сапрактичне стране његове што исцрпније; али како сам на другом месту 1 ) тај проблем већ једном расправљао са чисто теоријске страпе његове, то ћу овде теоријску страну проблема расправљати исцрпно, исцрпније него тамо, само у најважнијој тачци његовој, на име са психолошког становишта, док ће на метаФизичке и логичке стране проблема бити само кратко указано. Практичну страну проблема слободне воље, у кратко речено проблем одговорности, овде ја први пут расправљам и то како са гледишта моралног тако и са гледишта правног, и то ово последње разуме се само с.а принципијелне стране, пошто детаљно респрављање тих проблема не спада у област ФилозоФа и психолога, већ у област правника. Расправу ћемо поделити према томе на три дела. У првом делу распраљаће се проблем слободне воље у главном са гледишта психолошког, али ће и оне чињенице социјалних и природних наука бити узете у обзир, које стоје у вези са проблемом слободне воље. 2 ) Овај први део биће искључиво посвећен теоријском проблему слободне воље, и ту ће се обе супротне теорије индетерминизма и детерминизма ') «У Глаонику Правоолавне Цркве" 1904. год. ов. за март, април, мај и јуни под насловом: 0 О слободи вол>е са теоријског гледишта." 2 ) Ово пооледње није изведено"у наведеној раоправи мојој у ( (Гласнику Правоолавне Цркве.»

(о деФиницији ових појмова види даље ниже) прегледати са свих могућих страна, сви разлози који говоре за и иротив слободне воље биће ту изнети и вредност им се исгштати; само строго метаФизичку страну проблема, пошто би нас она одвела сувише далеко-у апстрактна разлагања, оставићемо на страну. У другом делу расправљаће се односи слободне воље према моралној одговорности субјекта, који врши вољне радње; док ће трећи део бити посвећен искључиво питању о кривичној одговорности. У оба ова одељка биће са свих страна испитани сви главнији разлози који говоре за и против слободне воље у односу на моралну и кривичну одговорност субјекта, који врши вољне радње. На тај начин ова ће расправа тежити да да један јасан и разумљив преглед готово свих различних страна проблема слободне воље и.готово свих различних питаља, која са тим проблемом стоје у вези. (наставиће се) Д-р Бранислав Петронијевић.

ДЕСЕТИ КОНГРЕС међународног ^римина^истич^ог удрудања — држаи од 29. августа до 2. септембра пр. год. у Хамбургу (ПАСТАПАК) 3) III. Конгрес у Христијанији. — 25. до 27. августа 1891. по новом 1. Под каквим претпоставкама и у којим случајевима препоручује се иримена новчаие казне у кривичном законодавству ? 2. Могу ли се поставити извесна ирзвила за одмеравање новчане казне у појединим случајевима? 3. Је ли нарочито могуће и целисходно да величина новчане казне одговара имовним приликама осуђеног ? Може ли се она одмеравати према годишњим приходима или иорези. коју осуђени нлаћа или по величини његове дневне паднице ? 4. Како да се по могућству осигура плаћање новчане казне и како да се по могућству ироценат ненаплатл,ивих новчаних казни смањи ? 5. Да ли би се могло препоручити да се у место неиаплатљивих новчаних казни употреби принудни рад без затвора? 6. Да ли се принцип условие осуде и на новчане казне може применити ? I. Може се препоручити целисходно регулисање новчане казне под претпоставком, ако се у законодавству и у правосуђу шира примена тога казненог средства оствари него што је до сада било у већини држава и то: а) као Факултативна главна казна за лакше кривичне случајеве, б) као Факулативна споредна казна за све случајеве. II. При одмеравању новчане казне мора се поред других основа за одмеравање казне пазити и на имовно стање кривчево.

III. Највећу суму новчане казне према досадашњем законодавству ваља повисити; најмању суму по могућству што мање одмерити. IV. Као прешну реФорму у законодавству ваља препоручити да се олакша Фактичко плаћање новчане казне и то у отплатама. (Допуштање рокова плаћања). V. По могућству ваља искључити Фактички ненаплатљиве новчане казне да се могу преобраћати у казне слободе. VI. Принцин условне осуде може се и на новчавге казне применити. 2. 1. Да ли треба кривично законодавство више него до сада да води рачуна о интересима повређених кривичном радњом ? И на који начин оио може то да постшне ? 2. Да ли не би требао нарочито у извесним случајевима државном тужиоцу дати право, да званично и онда када се повређени не јавља као споредни тужилац, предлансе осуду оптуженог и за накнаду штете ? 3. Зар не би било могуће и целисходно у извесним случајевима један део сувишка радничке зараде осуђеног употребити на накнаду штете повређеног ? I. Законодавство треба више но што је то до сада био случај, да се обзире на накнаду повређених. II. Ако кривац у случајевима лакшег имовинског деликта оштећеном за времена да накнаду, то се може одустати од осуде и казне. Али се та одредба не ће применити, ако је кривац већ раније због каквог имовинског деликта био осуђиван. III. Ваља истрагом утврдити да ли се и у колико ресиНит може као отплата употребити за пакнаду повређеном. 3. 1. Може ли се искуством утврдити начин оних кривичних радња, које имају обичај тако звани »непоправљиви« да врше ? 2. Да ли постоји из искуства с обзиром на ту групу злочинаца иоврат у поновљеном вршењу истога или разнолика кривична радња ? 3. Како се законске одредбе и у којем облику кривичног извршења ваља да примене нрема тој групи злочинаца ? I. У интересу бољег за законодавство апсолутно потребног упута о карактеру и опаснос.ти злочинаца из навике, нарочито тако званих »непоправљивих", нредлаже удружење своме одбору, да се обрати разним владама наглашујући велики интерес од једне детаљисане, прецизне, једнолике и за компарацију погодне статистике поврата. II. За тако зване непоправљиве злочинце из навике (који злочин као занат врше) апсолутно је нотребно, да се не само у пресуди о послед-