Policijski glasnik

СТРАНА 204

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 24

код нас у оредњем веку. Поред крвне освете, коју су вршиле поједине друштвене заједнице основане на крвном сродству, ми не знамо тачно да ли је било још каквих других смртних казни у прво време живота српскога народа на Балканском Полуострву. Изгледа да их је било. То би могли извести на основу оних питања која су Бугари предложили римском папи Николи I и из одговора овога папе на та питања 866 године. Тако тамо налазимо 25-то питање, које гласи: »Како да судимо слободноме човеку, »који утече из домовине па буде ухва»ћен? — По нашем обичају код нас увек »стоји стража на граници наше земље, па »ако роб или слободан човек пребегне »преко пограничне линије, онда га стра»жари одмах убију. Како ви о томе ми»слите ? С(Ј ) Из овога питања могло би се закључити да се члановима словенских племена досељених на Балканско Полуострво није иризнавало право иступања из племенске заједнице. На основу тога могло би се закључити да је вредило правило: ко је рођен као члан извеснога илемена, тај је оотајао чланом тога алемена до смрти своје и није могао сам истуиити из те заједнице. У осталом то је особина племенскога уређења. Племе се могло јако ослабити, па можда и уништити, кад би допустило својим члановима да по својојвољи иступају изплемена. Повредатога племенскога начела је врло велика кривица према племенском праву , и с тога су је кажњавали највећом казном, дакле смртном казном. Ово је прва вест о смртној казни међу јужним словенима. Да је међу бугарским словенима постојала смртна казна и да је примењивана види се гакође из поменутих питања упућених папи Николи I. Тако у питањима под бр. 12 и 45 видимо да Бугари иитају: »Може ли се у празнике и у велике посте осудити човек на смрт, ако он то заслужује?« Смртна казна, као што се види из 17. питања, примењивана је на коловође бунтовника. Осим смртне казне из поменутих питања види се, да су им биле познате и друге врсте телесних казни. Тако из 14 и 16 питања видимо, да су познавали казну сакаКења , јер су некаквом Грку, који се издавао за свештеника и извршио нека крштења, пошто су га ухватили у превари, одсекли нос и уши. Исто тако знали су и за казну арогонства , јер су овога Грка варалицу ирогнали. И с друге стране још у раније време сусретамо код Славена, који су се насељавали на Балканско Полуострво, извесне врсте телесних казни и мучења. Тако византијски писац Проконије помиње да су ови Словени вршили смртну казну у виду сааљивања. Ови Словени извршили су ту смртну казну 551 године над грчким војсковођом Сколастиком, које га су заробили, па му пре примене смртне казне одерали кожу с леђа у каишима. 3 ) Из навода поменутога византијскога писца такође мо-

2 ) Кезропза ас1 сопзиКа Ви1§агогиш, ес1. Нагс1шп. Ас1а СопсШогит V. 353 — 386. 3 ) Ргосор, Ј)е ће11о $о1ћ. III. гдава 38.

жемо видети да су поменути Словени знали за страшну казну набијања на колац. На другом месту код истога писца помиње се иремлаКивање. У тачки 14 и 16 поменутих питања поред телесне казне види се да су бугарс.ки Словени употребљавали и батинање. На основу свега што довде рекосмо, јасно се види да се код првих Словена, који се паселише на Балканско Полуострво, као и код бугарских Словена знало за смртну казну, која је примењивана над преступницима у овим облицима: иогубљење мачем или каквим другим оруђем, за тим сиаљивање, набијање на колац и иремла&ивање. Од других телесних казни примењивали су казну сакаИења (одсецање носа и ушију), дерања коже, и 6атинање. Осим тога изгледа да је постојала и казна изгнанства. Из поменутих бугарских питања (тачка 17, 18, 19, 21, 23, 25 и 35) види се да прву групу кривичних дела сачињавају она дела, која су против државе, вере и владаоца. У другу групу кривичних дела долазе она, која су иротив породице, као: убиство родитеља (тачка 23 и 25), убиство сродника (тачка 26), браколомство (тачка 27) и мешање крви (тач. 28 и 29). У трећу групу кривичних дела дошла би она, која су против личности и својине (тачка 30, 31, 32, 52. 85 и 87). Из ово неколико напомена о казнама и кривичним долима код Балканских Словена пре Немање види се, да је систем кривичних дела прилично био развијен. Примена казни према кривичним делима показује у исто време траг о утицају државне организације у јужних Словена, и ако су те државне организације биле крат-, кога века. Исто тако види се да постоји већ нека врста државнога кривичног ирава.*) Да ли је овако било код Срба пре Немање ништа се одређепо не може рећи. Све што би било речено било би нагађање или посредно напомињање. Али да су извесне казне постојале у српском друштву и пре Немање и за владе самога Немање, то је ван свакога спора. Примањем хришћанства и увођењем писаних закона за цркву, продрли су из Византије извесне законске одредбе. Према томе и неке казне морале су бити примљене у сриском друштву пре Немање и примењиване нрема кривцима. Ми веК налазимо помена одсецању језика за владе Немањине, јер је он том казном казнио богомилскога учитеља. 5 ) С више одређености о казнама у почетку НеманиКског периода може се говорити тек од нрогласа краљевства. * * * Сређенији односи у српској држави настали су тек с радом Стевана Немање и Стевана Првовенчанога. За владе ова два српска владаоца добијају трајнију организацију и српска држава и српска

*) 0 овим казнама и бугарским питањима послуашли смо се предавањима, .покојног д-р Драг. Мијушковића проФ. Вел. Школе, која је држао 1889. б ) Живот Св. Симеуна од Стевана стр. 7. Издање ШаФарика. Праг 1851.

црква. И на једној и на другој организацији. имао је јакога утицаја Свети Сава, чији је рад од великога значаја како за српску књигу тако и за правне односе онога времена. Свети Са.в?> при повратку своме из Никеје сврати се у Свету Гору, одатле дође у Солун и одседне у манастиру Филокали, где се задржао дуже времена. БавеКи се у Филокали нареди да се препишу законске књиге и понесе их собом у Србију (у оригиналу стоји: и књиги многи прегшса законије о исправлении вере, ихже требовааше саборнаја јему цркви.") На другом месту вели се : да је Свети Сава сабрао све потребно, што је велике цркве достојно и узео собом књиге законске.') Из ова два навода из животописа Св. Саве види се, да је овај велики просветитељ и први архијепископ српски поред осталога свог рада положио основ и писаноме законодавству у Србији. Данас је јасно да је Свети Сава, бавеКи се у Солуну, у манастиру Филокали, наредио да се препише, па или ту или по доласку у Србију изврши и превод великога, онда иајновијега номоканона. Поднамоканоном, који је преведеи на српски по наредби Св. Саве, разуме се номоканон у млађем облику. звани Фотијев номоканон у изводу и тумачењу Алексија Аристииа за владе цара Јована Комнена(1М8—1143) и објашњењу Јована Зонаре (између 1159 до 1169). Овај превод. као што напоменусмо, извршен је старањем Св. Саве исте године, кад је основана и самостална српска архијепископија, дакле 1219 године. Животописац Св. Саве Теодосије наводи како је Св. Сава, дошавши из Солуна у Србију, нашао брата својега СтеФана болесна, а пошто је СтеФан оздравио, онда је захвалио Сави: што је дошао да њега и све људе отаџбине своје паучи, да законом и обичајем хришпанским људе узакони! (наставиће ее) Миленко ВукићевиЋ. РАЗВИТАК И СУШТИНА КРИ1\ЛИ№ЛНЕ днтропоцогИЈЕ Многи мисле, да је Италија колевка а Ломброзо творац Криминалне Антропологије, али је ово мишљење скроз иогрешно и у противности са позитивним Фактима. Стоји, меЈ )утим, да се веКина публикација о овој грани науке појављује у Италији, али све ове публикације као и оне у другим земл.ама, имају у главноме свога корена у ранијим радовима о проучавању злочинаца. Још одавно злочинци су постали предмет озбиљног и самосталног иосматрања и изучавања. Први радови о њима, о чијем научном карактеру не може бити сумње, јесу они иознатог и великог Френолога Гала, који је у мозгу злочинаца резервисао нарочито место за свиреиост.

6 ) Доменитијан. Живот Светога Симеона и Светога Саве. Издање Ђ. ДаничићаБеоград. 1885. стр. 227. ') Теодосије. Живот Св. Саве.. Издао Ђ. Даничић. Београд 1860. стр. 136.