Policijski glasnik

ВРОЈ 24

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 205

Год. 1841. Ловерњ је злочиначке страсти ограничавао на мали мозак, а већ у 1850. год. Фери се о њима овако изражава: »И ако су потпуно свесни онога што чине, ипак су неморални; они знају само за права, али не и за дужности.« Лукас је 1847. год. изнео масу докумената за доказ наслеђа злочиначких склоности, после чега је нојам о наслеђивању злочина постао много одређенији. Појам овај доцније је потпуно прецизиран радовима Морела, Ломброза и Маро-в.. Год. 1854. Каспер је изучавао физиономију злочинаца, а Винслов однос између злочина и лудила. У својој расправи о физичкој, интелектуалној и моралној дегенерацији , Морел је доказивао, да је Ђ морално зло а последица дегенерације, и да је у тесној вези са интелектуалним и физичким поремећајима. Као карактерне знаке дегенерисаних лица, Морел истиче неправилности лубање, ушију и спољашности у опште, а о самим овим лицима вели: »То су природе, које се могу појмити само онда, ако им се зна порекло. Оне су раздражљиве, бујне, непослушне и упорне, а све ове особине иојављују се код њих још у доба детињства. Оне чине зло инстинктивно , и с тога се њихови штетни поступци у многим приликама називају с пуним правом мономанијом. Са гледишта физичког , дегенерисана лица махом су неразвијена и болешљива; стас им је у опште мали, глава мала и неправилна, у детињству махом пате од конвулзије услед чега постају разрока и са деФормисаном спољашњогаКу, већина је неспособна за иродужење расе. У највише случајева лица ова долазе у сукоб са законима и постају становници затвора и робијашница.« Није ли ово прва скица доцнијег Ломброзовог урођеног злочинца ? У својој расправи о лудилу, Деспин је (1868 год.) тврдио, да су аномалије злочинаца од највеће вредности, и да се појављују искључиво у њиховим моралним особинама — у елементима духа, који су средигате жеља, страсти и акције. У овом истом смислу изражавао се и д-р Томисон , лекар казнених завода: »Код великих криваца, а нарочито повратника, моралне особине толико су слабе, да је њихова склоност ка злочину неодољива; већина је потпуно лишена моралних осећаја." Инспектор казнених завода Хил и проФесор Ликок (из Единбурга) такође су тврдили, да су готово сви злочинци морални идиоти. У својим публикацијама из 1873. год. Модслеј се јотп јасније изражава о психолошким особинама злочинаца, и вели: »Човек је жртва судбине коју су му преци одредили; нико не може измаћи тиранији свога организма." Као што се из ово неколико редака види, питање о специјалној организацији злочинаца било је у велико истакнуто, кад се јавио Ломброзо са својим радовима. Служећи се клиничким и статистичким методама, Ломброзо је на злочинцима открио знатан број аномалија, и на основу

овог дошао до уверења, да они представљају специјални антрополошки тип. Ово његово уверење нашло је брзо велики број присталица међу најодличнијим криминалистима, а нарочито у Италији, али је у исто доба изазвало и противнике да обрате много већу пажњу на аномалије злочинаца, те је на овај начин и Криминална Антропологија ушла у нову Фазу развића. На злочинцимаје до данас откривеначитава серија физичких, физиолошких, и моралних аномалија, које су предмет озбиљног изучавања и дискусије међу криминалистима. Суштина ове дискусије поглавито се односи на схватање и објашњење ових аномалија, ради којих су у овом циљу створене читаве теорије. Пре него што би о овом изнели и своје мишљење, изложићемо у кратко све важније аномалије, које су до сада Откривене на злочиицима. Студија о злочиначком наслеђгу веома је интересантна и поучна. Досадања посматрања у овом правцу толико су јасна и многобројна, да се наслеђе злочина може сматрати као ствар деФинитивно доказана, исто онако као и наслеђе душевних болести. Стас злочинаца, према Ломброзу, одступа знатно од средњег стаса народа коме они припадају; размак руку већи је од стаса, а тежина тела знатно је мања од нормалне тежине. Асиметрија лубање, коју је Морел специјално изучавао, један је од општих злочиначких карактера, а лубањин каиацитет мањи је од нормалног капацитета. Претер&но развиАе вилица, нарочито доње, затим очних шуиљина, чеоних синуса, и јагодица, сусреће се врло често код злочинаца. Отоленђи је нарочито изучавао скелет и облик носа код злочииаца, па је код многих нашао деФормацију леђне линије и асиметрију ноздрва. Аномалије вилица, зуба и неичаног свода, као и аномалије уха : одвојеност спољашњег уха од лобање, лоб прирастао, ушна ткољка неправилна, одсуство превоја и т. д. такође су веома честе код злочинаца. Треба још имати у виду аномалије у кроју врата, деФормитете кичменог стуба. груди, руку и ногу. Код великог броја злочинаца прса су уска, равна или угнута; руке су дуже (код крадљиваца) или краће (код убица), а табани равни (дузтабани). Али, од свију физичких апомалија најчегаће су и најкарактеристичније аномалије мозга, које се јављају у његовој нретераној величини или мањини, у подједнакој величини обе хемисФере, док је код нормалних личности лева увек већа, или најзад у умањеном броју нервних ћелија. Многи злочинци по тврђењу Ломброзовом леваци су, и ово долази услед веће дужине леве руке и левог средњег прста. И сама телесна снага код њих је много јача на левој но на десној страни, а и корак леве ноге много је дужи. (свршнће се)

ДЕСЕТИ КОНГРЕС међународног кримина-листич^ог УДРУЖвња — држан од 29. августа до 2. септембра цр, год. у Хамбургу —

(наставак) 6| * * * Главна тема која је највише привлачила од свих тачака у конгреском програму била је „Међународни злочинци и борба против њих". РеФерент д-р Линденау (Берлин) навео је, да је за данас јога искључен непосредан саобраћај и веза између криминалних власти разних земаља и то прииципијелпо. Разлог за то лежи управо због политичких криваца. Међу тим докле се Међународно Кривично Право и не обазире на развитак модерног саобраћаја дотле се »међународни злочинци« користе њиме. Данашњи закони о издавању криваца (т. зв. конвенције) недовољни су. Модерна кримииална политика мора тражити да се један нут ирекине са досадашњим »дипломатским путем« којим се време губи, што опет иде у прилог злочину и основати нарочите бирое за гањање таквих злочинаца, који би наравно, морали бити независни од осталог апарата. Прави међународни злочин т. ј. онај, који се врши под утицајем међународних одношаја много је важнији и за то би ти бирои морали строго да пазе на три типа злочинаца: 1. Стране иодаиике, који изврше злочин у другој земљи, и то оне, који су злочин извршили притешњени разним приликама; 2. Ваља пазити на интернационалне ваганте ; и 3. На злочинце, којима је то занат и који путују (варалице у великом стилу [1Тосћ81;ар1ег-е], варалице за куповину и иродају, варалице за ироводаџисање итд.) Најбоље оружје у борби против сва три типа јесте брзо обавештавање. Разуме се, да би се морали основати и нови надлежни судови пошто данашњи судови за злочине ван границе, извесне државе испитују претходно питање о екстрадицији а поред тога и судови једне државе не суде и не стоје у складу са судовима друге државе, па и казна је у разним државама за једне исте злочине разнолика. Главни задатак будућег кривичног правосуђа треба да је борба иротив међународног злочина. Остављајући на страну политичке кривице, које ваља засебно обрадити, интернационални злочин обично се јавља у облику трговине: »трговина с белим робљем«, »црна банда« за продају украђене робе или на преваран начин купљене, Фабриканти т. зв. подрумских меница (КеПегл^есћзеКаћикеп), друштва за. ФалсиФиковање серија на лозовима, варалице које бајаги лече, варалице за закопано благо и трговци са порнограФСком књижевношћу. Све су то гране међународног трговачког злочина С тога је он мишљења, да је пре свега потребно оснивање централног бироа, а