Policijski glasnik

СТРАНА 226

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 27

Београду (оштрим ору^ем; уолед гриже

оавести .

Општи преглед до сада изложених дела овакав је:

0 К Р У 3 и

м

3 и Н а : I 4 « в а 3 Н I СО а I

3 н ? чо

Округ београдоки ваљевоки враи>ски • • крагујевачки крајиноки • крушевачки моравоки нишки • • пиротски иодрипски • пожаровачкп руднички смедеревски тимочкн • • топлички ужички • • чачански >ава града Беогр

У

Свега:

Из канцеларије Антропометријско Унутрашљих Дела, 26. јуна 1906. год. АБр.

51

34 15

17 57 172

15 19

- Полицијског одељења Министарства 705 у Београду.

5, у срезу бољевачком 5, у срезу јасеничком окр. крагујевачког 4 (1 пронађена), у срезу поречком 4, у срезу расинском 4 (1 пронађена), у Нишу 4, у срезу пожаревачком 4 (1 пронађена), у срезу јасеничком; окр. смедеревског 4 (2 пронађене), у срезу моравичком 4 (1 пронађена), у срезу космајском 3, у срезу колубарском окр. ваљевског 3, у срезу поцерском 3 (1 провађена), у срезу звишком Зј у срезу качерском 3 (2 пронађене), у срезу зајечарском 3 (1 пронађена), у срезу златиборском 3 (1 пронађена), у срезу копаоничком 2, у срезу ражањском 2, у срезу сврљишком 2 (1 пронађена), у срезу нишком 2 (I нронађена), у срезу ра^евском 2, у срезу рамском 2 (обе пронађене), у Гор. Милаиовцу 2 (обе пронађсне), у Крагујевцу 2 (1 иронађена), у срезу подунавском 2, у срезу косаничком 2 (1 пронађена), у срезу драгачевском 2 (обе пронађене), у срезу жичком 2 и по 1 у срезовима: грочанском (пронађена), колубарском окр. београдског, врачарском, тамнавском, ваљевском, пчињском (пронађена), пољаничком (пронађена), лепенпчком, кључком, жупском, темнићском (пронађена), деспотовачком, беличком (пронађена), оба моравска, азбуковачком, хомољском, таковском (пронађена), прокупачком (пронађена), пожешком (пронађена), и у варошима: Ваљеву, Крушевцу, Иироту (пронађена), Смедереву (пронађена), Зајечару (пронађена) и Ужицу. Вредност свих ових крађа износи око 20.000 динара. Злонамерних поништаја туђих ствари било је: у срезу трстеничком 3, у срезу темнићоком 2, у срезу јасеничком окр. смедеревског 2 (1 пронађен), у срезу студеничком 2 ипо 1 у срезовима: космајском (пронађен), поречком (пронађен), ресавском, моравском окр. нишког, поцерском (пронађен) и црногорском. Вредност уништених ствари износи око 2.800 динара. Поред изложених дела у току месеца априлаизвршено је јоши19 сажоубистака, и то: у Београду 3, у срезу качерском 2 и по 1 у срезовима: космајском, брзопаланачком, ражањском, темнићском, параћинском, моравском окр. нишког, белопаланачком, рађевском. јадранском, азбуковачком, прокупачком, ариљском, жичком и у вароши Пожаревцу. Ова су самоубиства извршена: вешањем 14, ватреним оружјем 3, дављењем у води 2, а узроци њиховом извршењу леже: у дугој болести за 7 случајева, у материЈалним неириликама за 1, из частољубља за 1, услед старовти и сиротиње за 1, услед душевног растројства за 1, услед гриже савести за 1 и услед страха од казне за 1 случај. За 6 елучајева узроци су непознати. Покушаји самоубистава извршени су по 1 у срезовима :врачарс'ком (ватреним оружјем; непознат узрок), кључком (ватреним оружјем; услед материјалних неприлика) параћинском (оштрим оруђем; услед страха од казне), студеничком (ватреним оружјем; у напитом стању) и у

СТРУЧНИ ДЕ0 НАРОЧИТА КВАЛИФИКАЦИЈА ПРАВНИШТВА У државмој с^ужби а е обзиром на начелну подпојеност административне и судске власти. (наставак) Али да пођемо даље, верујући да су и ова опажања довољна, да нам послуже као разлог, да од иравништва и иосле школе треба захтевати озбиљан рад и да се такав захтев треба да изведе на једној принудној основи, на основи, која би не само натерала правништво да ради онда, кад би орш само од њега могло имати највише праве користи, кад би оно било најприступачније правој студији свога Фаха, него која би уједно дала довољно јамства држави, да је иравник носле школе и у ствари радио и осиособио се за важније иозиције у служби јавних интереса. И наравио, с обзиром на иаше раније наводе, да ли такву гар"антију налазимо у државним испитима, дужиост нам је, да ту мисао развијамо даље и да бар на начелној основи изложимо, шта сматрамо, да би у том односу било за наше прилике најцелисхо^дније. Пре свега, потребно је расиравити питање, да ли би други државни исиит требао да буде један исти и за оне у слу-

жби ирвосуђа и правозаступништва«и за оне у служби администрације ; а сем тога и нре тога, да ли би и онај испит, који се полаже непосредно иза свршених школских студија, требао да буде с Формалне страие овакав какав је, или Формални државни испит. Већ и из наших ранијих разлога дало се заназити, да ми од школских студија не тражимо, анарочито у теоријскомделу, нешто много више. И не додирујући теоријски део за време школовања и ограђујући се, шта више, од тога, да у том односу претендујемо на неки нарочити реФОрмни план и захтев, ми смо, на иротив, напоменули, да би теоријска настава, оваква каква је, могла бити довољна, али да би мање требало полагати на строго и искључиво теоријски систем школске наставе, наставе без везе са њеним практичним делом. Истичући потребу јаче пажње и на практични део наставе, на који се, као што смо видели, и у другом свету толико много полаже, ми смо казали да је довољно ако школа да оиште иачелно образовање за правнички Фах у мери, која је довољна да нравника упути иосле школе на интензивнији самостални рад и даљу стручну сирему на свом стручном позиву у јавној служби и ако иравнику у том смислу да потребну Формалну Факултетску квалиФикацију. Самим тим, ми смо хтели да нагласимо, па смо то и. нарочито објаснили, да за јавиу службу ми тражимо и друкчу, ширу сирему и нарочити доказ о тој