Policijski glasnik

ВРОЈ 29

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 247

издао под 9. јануаром 1902. године, ипак он није тиме изрично изјавио да је измирен и са интеросом. ово тим пре, што је ова квита доцније решењем среске власти од 21. јануара .1902. год. №101«. оглашена за неважећу, и на основу тога решења поверилац је 11. Фебруара 1902. г. издао другу квиту, у којој је прецизно определио, да је тада примио суму у 3808-10 дин., на име оталате дуг а и интереса. Даље на протоколу од 9. априла 1902. год. поверилац је одустао и од оне изјаве од 2. децембра 1901. године из сасвим оправданог разлога, што га дужник није по условљеном обећању у потраживању остатка дуга о року измирио, и најзад, кад је поверилац на саслушању свом од 14. јула 1903. године тражио наплату остатка дуга, значи, да ј'е при првом његовом саслушању могло бити и грешке у погледу наплате интереса, коју је грешку издавањем квиге 1 1. Фебруара 1902. године поправио и интерес споменуо, а исправке овакове природе дозвољене су но § 860. грађанског закона. Према овоме, дакле, кад дужник не подноси доказе, нити ових у актима овим има, да је главни дуг исплатио, онда се но себи разуме, да је дужник у обвези да интерес плаћа на остатак дуга све до коначне исплате као што и у иоравнању његова обавеза гласи (§ 897. грађанског Закона).« Усвајајући ове нримедбе, среска власт је понова расмотрила акта и нашла: да је главнн дуг 6680-60 дин.; да је 1. новембра 1900. год. примио интерес, трошак и у отплату дуга 1098 дин. те је остало још 5582-60 динара. За тим је примио: 11. Фебруара 1902. год. од продатог имања 3808-10 динара: 1. августа 1902. 1'од. 1123 дин.; 19. октобра 1903. године 170 динара и 12. марта 1901. године 246 дпнара, што укупно износи 5347-10 дин. Према томе, кад се ова сума одбије од прве суме 5582-60 динара, то остаје још 235-50 дин. са 12°| 0 год. интереса. рачунајући припадајући кнтерес на сваку суму, како је поверилац примао до дана наплате. О овоме је, на основу § 462. и 464. грађанског судског постунка, решоњем својим од 18. јануара 1905. године Бр. 11535(904. г. извес/гила дул-шика Јеврема. Ово решење .. одобрило је начелство окружно, а решење овога Министар >нутрашњих дела рсшењем својим од 14. априла 1905. год. ИЛЈ 9557. Г1*о изјављеној жалби, Државпи Савет нашао је: да решење Министрово не одговара закону са ових разлога. Као што се види из -акта овог предмета, поверилац Петар је, по поравнању од 13. маја 1900. године Бр. 14476. пред црвостепеним смедеревским судом, тражио да му извршна власт среза орашког наплати од жалиоца Јеврема остатак дуга у 5582-60 динара, са изјавом да је интерес до 1. новембра 1900 године примио. Доцније, кад је на јавној продајиг у отплату дуга, купио имање жалиочево, на саслушању код среске власти од 2. децембра 1901. год. изјавио је: да му Јеврем дугује још остатак дуга у 1539 динара, и да су се између себе поравн.али

да му Јеврем за тај остатак уступи земљу у »Лугу к и њиву у »Пањевцу,« и изда таиију за 10 дана на што је и Јеврем пристао са условом да ће издати тапију у горњем року ако не буде какве сметње. Али кад Јеврем по томе поравнању нијеиздао таппју настављено је извршење, и као што се види из решења начелника среза орашког од II. априла 1904. год. Бр. 3702. поверитељ је Петар у остатку свога потраживања по иоравнању пред среском влашћу примљеним отплатама измирен, јер је као што се впди из његове последње квите од 12. марта 1904. год. која је оверена од среске власти, носледњи пут примио 246 динара као рест дуга. После ове квите, поверилац Петар актом од 13. марта 1904. године Бр. 3702., ио рачуну који је поднео, тражио је да му се наплати још 1472-13. дин. колико износи остатак дуга и интераса до 12. марта, — јер га поравнање пред среском влашћу не веже, кад га Јеврем није испунћо. Овоме се Јеврем противио, тврдећи да је он све, што је по поравнању дужан, платио, што се утврђује и последњом квитом на 216 динара. Начелник срески решењем Бр. 3702., на основу §463. грађанског судског поступка, известио је повериоца Иетра, да нема закопог ослонца за даљу радњу по извршењу, погпто је у дугу по поравнању измирен. То је решење поништило начелствб округа смедеревског решењем од 3. маја 1904. године Бр. 4951., налазећи, да је поверилац одустао од своје изјаве од 2. децембра. 1901. године, сасвим оправдано, што га дужник није по обећању о року измирио, и што је могло бити грешке у погледу наплате интереСа, а исправка је дозвољена по § 860. грађанског .закона, те је дужник по §897. поменутог закона одговоран да интерес плаћа на остатак дуга по судском поравнању, кад не доказујо да је дуг платио. Услед ових примедаба, среска власт, на основу §§ 462. и 464. грађанског судског' постушса, известила је дужника Јеврема, да је дужан да плати још 235.50 дин. са 12°| 0 интереса, на сваку суму, како јс поверилац примио, до дана наплате, којо је решење одобрило начелство, а решење овога Мипистар Унутрашњих Дела. Спорпо је питање, као што се види, у томе, да ли оно поравнање од 2. децембра 1901. годипе Бр. 14947. везује повериоца Петра, и да ли он има права на наплату интереса, кад је у квити од 12. марта 1904. године Бр. 5068. изјавио, да је примио 216 дин. на име рест дуга, јер од расправе овога питања зависи да ли се може наставити извршење према дужнику Јеврему у смислу §§ 462. и 464. грађанског судоког поступка. За расправу тога питања надложан је само суд, по чл. 146. Устава, коме је требала полицијска власт слабију страну на спор да упути. Према томе начелство ништећи решење среске власти од 11. анрила 1904. године Бр. 3702. ненадлежно се упустило у расправу питања, која могу бити само предмет судске оцене у спору.

Са наведенога, Државни Савет нашао је, да су и начелство окружно и Министар Унутрашњих Дела, који је решење начелства одобрио, прекорачили круг закона одређене власти. Ово саветско посматрање усвојио је и Министар унутрашњих дела. Одлука Државног Савета од 6. јуна 1906. године Бр. 4384. м. В.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I. Суд општине јасеничке, актом својим од 22. јуна ове год. Бр. 712, пита: »Чланом 114. закона о огнптинама предвиђено је ко може бити деловођа општинских судова у Србпји и под којим условима, па се између осталога тражи да је и пунолетан. Чланом 2. правила о полагању испита општинских деловођа, од полагања испита ослобођени су сви они, који су до 21. марта 1902. год. били напунили по три године- писарске службе, а имају услове из т. 1, 2 и 3 поменутога закона. Ово дана поднео је овоме суду жалбу један општински писар и тражи да му се изда уверење, како је он при овоме суду провео три године као оиштински писар, те да би на основу тога уверења био ослобођен од полагања испит.а. Али, како 'се тачком I. чл. I 14 условљава пунолетство, а он је, међутим био малолетан за све време свога службовања у овој општини, то настаје питање: да ли му важе опе три године или не. Да не би суд погрешио при издавању уверења, моли се уредпиштво да по овоме изпесе своје мишљење.® — На ово питање одговарамо: Чланом 111. закона о општинама постављени су услови само за оне, који у положај делово!)0 улазе од појаве овога закона па на даље, те се тако важност овога наређења не простире на оно, што је раније било. Како се, међутим, за општинске писаре раније није траасило да су пунолетни, онда им се не^ мо.же одрећи право на подожај деловође без полагања испита, ако су они само били по трн године општински писари до 21. марта 1902. године, и ако су сада кад у службу ступају пунолетни и иопуњавају услове и из тачке 3. поменутога законскога наређења. У осталом, суд при издавању уверења може изнети и то, да је дотично лице било раније као писар малолетно, па ће^ власт, која има решавати о његовим квалификацијама, ценити и ову околност.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ НАЂЕН ЛЕШ На окружном друму Чачак-Пожега, а између шанине Јелице и кафане у Марковици,