Policijski glasnik

БРОЈ 30

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 255

оцени : да ли је државина спорног земљишта, од стране туженога, савесна у смислу § § 200., 202. и 203. грађанског закона, или не; и да ли с обзиром на ову околност стоји према њему дело из § 375. а. тач. 2. кривичног закона. Ако би полицијска власт нри оцени овог иитања нагала да постоји номенуто дело, онда је била дужна по овом пропису законском поступити, у противном, да по оцени доказа обеју парничних страна. у смислу треће тачке наведеног § 375. а, одлучи : која ћ<? страна, као јача, остати у државини спорног земљишта до свршетка спора о својини, а слабију страну по прописима закона о поступку судском у грађанским парницама упутити на спор надлежном грађанском суду. Како у овом случају није овако поступљено, него је среска влас/г решила да жалилац уступи тужиоцу спорну земљу у својину, за шта су, по чл. 146. Устава, надлежни само судови, то је и решењо начелства окружног и ожалбено решење Министрово, којим је ово решење одобрено, неправилно. Ово саветско посматрање усвојио је и Министар унутрашњих дела. Одлука Државног Савета од 12. маја 1906. године ЈУ» 3646. м. в.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

I. И ако смо неколико пута до сада нагласили, да ћемо одговарати само на она начелна питања општинских судова и опгатинских и државних службеника, која су у нераздвојној вези са њиховом службом и потичу из ове, опет су нам долазила питања, која ирелазе овај обележени круг. и носе много пута карактер чисто политдчких расправа. Поводом овога опет наглашавамо свима онима, који би се са питањима обраћали, да се крећу у границама обележеним ранијим нашим напоменама, јер се иначе неће на друкчија питања давати одговори. П. С. Ј. општински писар пита: Павле Павловић из Карановца, изјавио је жалбу на пресуду овога суда, донету по III части кривичнога закона. Пресуда је изречена и саопштена 1. јуна ове год.. те је последњи дан за жалбу био 4. јуни — недеља. Међутим, жалилац је требао жалбу пошти на повратни рецепис 5. јуна, у понедељак, кога је дана и у суду примљена, дакле првога дана иза празника. Суд се сада налази у недоумици: да ли је ова жалба благовремена или не, кад је поднесена четвртога дана по саопштењу, јер је трећи дан био недеља, када се у општ. суду није радило, па зато моли уредништво за потребно обавештење по овоме. г

—- На ово питање одговарамо : Ово питање расправљано је до сада неједнако од стране судова. Неки првостенени судови налазе, да је жалба благовремена и онда, кад је дата одмах иза празника, нарочито кад су пресуде донеле сеоске општине^ које по чл. 90. зак. о општинама не морају радити празником, јер такво правило поставља и § 15 кривичнога судског поступка, те се и рокови по иступним делима имају нормирати по овим правилима, када § 15 и 16. полиц. уредбе ништа не говоре о оваквим случајевима. Други опет судови налазе, да је законодавац, доносећи измене § 15 и 16. полицијске уредбе, нарочито одступио од принципа иостављених у § 15 кр. судског ност. и рок за жалбу везао три дана, без обзира на то, када ће пасти тај трећи дан, т. ј. хоће ли би:ги празник или не, јер је са установом општинских пошта створена могућност, да се жалба предаје и празничних дана. Само уредништво на страни је оних првих судова, који налазе да се жалба може дати и четвртог дана, кад је трећега дана нразник и општински судови не раде. У осталом ову жалбу ипак треба спровести првостепеном суду, па ће он ценити благовременост жалбе. III. Писар општински С. К. пита: шта ће да ради са оним грађанином, који неће да положи заклетву по једном грађанском спору у смислу извршне пресуде, него сада тражи да се у заклетву уносе и неке друге ствари, које из основа мењају саму пресуду и сугатину онога гато је њоме утврђено ? — На ово питање одговарамо : Кад је пресуда, којом је суђен известан грађански спор постала извршном, и остало да се заклетвом туженог коначно приведе крају, па се он на дан одређеног рочишта за иолагање заклетве неће да закуне о ономе, што је пресудом као предмет спора утврђено и пресуђено истичући са свиМ'Друге ствари, које са самим спором немају ничега заједничког, онда је та пресуда према њему извршна у смислу § 275 грађ. суд. поступка услед неположене заклетве. Ако је сукоб само о Форми заклетве, то се регулисава по § 268 грађ. судског поступка. IV. Суд оиштине јаловик-изворске, актом својим од 17. јуна ове године Бр. 1270, тражи да му се одговори на питање учињено актом од 9. маја Бр. 1022, о томе: којој власти треба послати жалбу, изјављену на решење општ. суда, донесено по предмету стављене забране на кретност извесног грађапииа поменуте опгптине«. — На ово питање одговарамо: Уредништво нема први захтев општ. суда, у коме је, како суд, вели, ово питање опширно постављено. Али, ако се суштина његова саотоји у ономе, гато се у овом другом акту истиче,

онда је овде случај § 19. грађ. суд. поступка, ио коме се све жалбе по забранама шаљу првостепеним судовима. V. Један претплатник »Полицијскога 1 'ласника« пита: »Има ли какве год власти, која би била надлежна да стане на пут оној неправди, коју чине црквене управе приликом сахране и онела умрлих, наплаћујући баснословне суме за звона, полелеје, свеће и т. д., јер се много пута теже осећа овај огроман трошак од саме несреће која смрћу члана породице наступа за ову к . — На ово питање одговарамо: Према Височајгаој уредби од 24. јула 1849. године В№ 1626, све ове таксе за звона, рипиде, свеће, чираке и т. д. с обзиром на закон о општинама, треба да одређује општински суд са одбором, па да их шаље на одобрење г. Министру просвете и црквених послова. Само тако одређене таксе морају после грађани плаћати у даним случајевима. Онде, где таксе нису прописане овим путем, нека се изјави захтев општини да ово питање регулише, и она ће битидужна да то учини. У осталом, општински судови треба да ово питање и без нарочитих захтева, јер је неоспоран Факат, да су у неким местима, и ако су цркве богате, таксе невероватно велике..

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А Ж Е С Ш Живота М. Манојдовић, из Дражња у орезу грочаноком, који је био на занату код Лазара Бркића, абаџије из Паланке, побегао је и оада ое не зна где је. Живота је отар 15 год., раота средњег, дица оувоњава, очију плавих, косе смеђе, на с-еби има два гуња: један без а други оа рукавима, кошуљу и гаће од сељачког пдатна, а на ногама тоздуке, чаране и опанке. Нозивају се ове подицијоке и општинске власти да Животу потраже и о резултату известе начедника среза грочанског с позивом на депегау Бр, 7619. Стеван Јовановић, бив. дијурниста војне одеће из Београда, одговара код кварта варошког Управе града Београда због више казнимих дела, али је у бегству. Иаређује се овима полицијоким и општинским властима да Стевана потраже у овојим домашајима па нађеног спроведу иоменутом кварту с позивом на Бр. 8113. г <ГЧ У П О Т Е Р Е Сима Микић., из Параћина, има да одговара код начедника среза параћинског за извесно кривично дело, али сазнав за то побегао је. Оима је стар 43 год., средњег раста, пун, црномањаст, у цивилном оделу. Наређује се овима полицијоким и општинским влаотима да Симу живо потраже у своме кругу власти и у случају проналаска да га стражарно упуте истражној власти о позивом на депешу Бр. 1 3245