Policijski glasnik

СРОЈ 32

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 267

моуче. Све их је поставио за три соФре. за златном софром четири патријарха и дванаест владика; за сребриом триста калуђера, а за шимшировим триста ђеце ђака. Међу н>има »ђаче самоуче.® За тим ]е цар пошао од со®ре до софре и питао их све редом како би се опростио тешкога греха, који је учинио, јер је био свога родитеља. Сви су говорили не Богу по закону, већ цару по атару, али не хтеде тако ђаче самоуче, Стога се цар на њега ражљути, па. начини лучеву ћелију: Намаза је лоје^м и катраном, У њу баца ђаче оамоуче, Затвори га царе у ћедију, Запали је оа четири отране, Она гори о вечер' до свијета. У овој песми исти је мотив. који и у оној причи о агригентском тиранину, грозном Фаларусу, који је свештеника Перилуса бацио у шуиљине бакарнога бика, те га .спалио с тога, што није хтео да му кулизи и да ласка његовим страстима. По предању код нашега народа спаљивали су још за браколомство и за покугаај убисгва чеда својега. У народној песми „Јован и дивски старјешина« пева се како је цар хтео погубити љубу своју, што му је много »закривила«. Али она побегне са сином Јованом у дивску планину и склоне се у сгудену иећину. Ту се Јованова мајка позна с дивским старешином и ради њега учини све да савлада својега сина. Они га савладају, изваде му очи, па га онда баце у некаку провалију. Али се Јован некако спасе, чудом неким поврати очи, врати се студеној пећини у дивску планину, дива погуби а мајку ухвати, свеже и баци на коња, па се врати оцу своме и пожали се, шта је њему мајка учинила. Тада, скочише те је ухватише: Обукли јој танану кошуљу, Намазаше прахом и катраном, На заждише оу четири стране. ИсАг пример спаљивања за браколомство и зло понашање према деци налазимо и у песми „Бан Милутин и дука Херцеговац«. Кад је бан Милутин ухватио своју љубу Иконију, викне на своје делије, те: Донеооше б'једу крпу платна, Залише је лојем и катраном, Пак увише кују Иконију Саврх главе до зелеие траве, Па он сједе рујно пити вино, А њој русу косу запалише. Кад догоре доље до очију, Она о* моли бану Милутину: ((Господару, бане Молутине ! «Не дај, бане, твоје очи чарне, аДоота си их пуга пољубио." иАли вели бане Милутине : оДок љубпо дотле и бранио, „Сад нек брани Дука зулумћару«, Кад догоре, до бијелих дојки, Она зове два нејака сина: „Ђецо моја, ако Бога зпате, а Ви не дајте двије б'јеле дојке, ((Доста су вас млјеком задојиле

( ( И лудијех до сад одраниле® „Али веле дпоје ђеце лудо : (( Јесу, мајко, ал' је скуио сгало 0 Та диорећи Дуку зулумћара «Голи, босн. за три годинице. Тако згоре кучка Иконија Саврх главе до зелене траве. 1наотавиће ое) Миленко Вуки^евиЂ.

ШЕСТИ МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕО за 1фимина ,дну антропохлогију (НАСТАВАК) г) О сталном — вечжтом — затварању душевно оболелих — неодговорних злочинаца. РеФерат генералног прокуратора и у научном криминалном свету добро познатог Гарофала (Венеција) о овом питању прочитан је на четвртој седници конгреса, којој је председавао ван-Хамел. РеФерент није могао лично доћи на конгрес, а суштина му је реФерата у овоме: Закони већине европских држава нису довољни да заштите друштво од атентата неурачунљивих злочинаца. Овај недостатак законодавства занажен је већ одавно, али се брза и неопходна реФорма почела истицати тек у последње време, услед многих врло жалосних . случајева. Пре педесет година патолошки карактери нису били познати, изузев неколико врста очигледног лудила, док данас судски лекар објављује неодговорност услед моралних аномалија или нервних поремећаја, који више утичу на темиераменат и карактер него ли на интелигенцију оптуженог. Отишло се још даље, па се узрок искључењу одговорности нашао у царству страсти, сугестији (не оној хипнотизма, већ у утицају на слабе духове), или у Фикс -идеји, илиу одсуству моралног осећаја, или најзад у моралном инФериоритету извесних преступника, који се у својим поступцима руководе искључиво егоистичким осећајима. На судским претресима ослобођавају се врло често убице, злочинци и паликуће, чији је морални инФериоритет неоспоран, али који, не одговарајући морално за своје злочине, остају и даље опасни за друштво, много опаснији од злочинаца, за које порота нађе да су криви. Интереси науке достојни су сваког поштовања, али у кривичном правосуђу није реч о научном опажању, већ и о интересу друштва, које тражи да буде заштићено од нових атентата дегенерисаних и морално неосетљивих личности. Законодавство је, међутим, пренебрегло, да и у овом погледу испуни своју дужност, и ако ]е позитивна криминологија све покушавала да га изведе на прави пут. То су идеје твораца наших казнених закона, њихово нерасположење према принципу универзалног детерминизма, њихово тврдоглавство у принципу одговорности, заснованој на слободној вољи,

које су створиле потпуну одвојеност између казненог закона и мера, које у интересу друштвене сигурности треба предузети против неодговорних злочинаца. Једина концесија у овом смислу. добивена у Италији, састоји се у томе што судија, по ослобођењу неодговорног, има нраво да га преда поиицији ради привременог упућивања у душевну болницу. То је председник цивилног суда, који у овом случају наређује интернирање у болницу, и који ово своје наређење може опозвати чим добије извешће да је болесник оздравио. Да видимо сада што се дешава у сличним случајевима. Болница је кућа у којој се негују болесници. Каква се, пак, нега може пружити иидивидуама, чија се болест састоји у егоизму и одсуству моралног осећаја ? Из овога излази да злочинац, којн је био душевпо болестан на претресу, неће бити ни мало болестан за директора болнице, или каквог сличног завода. И ако је ово на први поглед мало чуновато, нарочито ако је директор у исто доба био и судски лекар, ипак у ствари овако мора да буде. Убица, оглашен за неодговорног, представља сталну опасност за завод у коме је. Његови сироти другови — нрави болесници — у вечитом су страху од њега. Исти је случај са лекаром и осталим особљем. У погледу надзора још је горе, и лажни болесник може, кад хоће, побећи из завода, окруженог великим багатама, у којима нема оружаие страже. Присуство једног оваквог госта у истини је ^несносно, и стога је сасвим ириродно, што надлежни предузимају све могуће мере да га се што пре отарасе. Директор долази брзо до уверења да се судски лекар. или баш он сам преварио, и подноси о овоме рапорт председнику суда, који је издао наредбу за интернирање, и који, на основу овог рапорта, такође долази до уверења: да се порота преварила. Сада је утврђеио, да је болесник оздравио, и да се влада добро; његова кривица пак не тиче се ништа лекара. Ослобођени, може бити и убица, али ипак има право, од момента ослобођења, да се настани где хоће ради нових предузећа. Такав је, тврди ГароФало, дух нашег законодавства, које је за жаљење, нарочито пак кад се има у виду, да закони свију земал>а кажњавају ослобођавање пуштање у слободу — дивљих и опасних животиња. На који се начин може поправити овај велики недосгатак законодавства, чије су последице често врло кобне ? Експериментална криминологија казала је већ одавно шта има да се ради. Задатак судије треба да је много већи од данашњег, који се састоји у утврђивању одговорности и одмеравању законом одређене казне. Он треба да има иуну власт, на основу које ће моћн за сваког окривљеног наредити нарочито поступање, које ће најбоље одговарати његовој природи и бити у стању да модиФикује његове инстинкте и поправи карактер, ако је ово у опште могуће, — у противном да га