Policijski glasnik

СТРА.11А 268

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 32

учини безопасним за друштво. Али се законодавство, у коме увек доминирају класичне теорије, није још одлучило, да се јавно користи криминолошким обавештењима. Тек кад потреба за реФормом извесног гледишта постапе неопходна, могу се једва очекивати пеке победе. Уверсн потпупо, да. је реФорма у погледу по.ступања са неодговорним злочинцима неопходна, у циљу заштите дру1птва. Гарофало је предложио: I. Да се лица, за која сс утврди да су неодговориа, али не и у толикој мери болесна да би их требало иодврАи нарочитом хигијенском и судском лечењу, интернираЈу у за воде аод строгим надзором и дисциалином. и 2. Да ово интернирање буде вечито, или дар на дцже време, ни у ком случају мање од иет година, кпко би се темиераменти и инстинкти злочинаца могли у толико] мери иреобразити. да више не може бити сумњо о њиховОЈ моралној аоаравци. Ослобођен>е из завода вршиГ,е се ио судској одлуци, на иредставку лекара завода да је болесник оздравио, и ио нарочитом комисијском иосматрању и мишљењу. Одлука копгреса о овом питању пзложи^е се доцније. д) Анатомске аномалије код злочинаца и душевно оболелих. 0 овом питању, и то само у појединостима, говорено је у кратко, више у виду разних саопштења, која су се поглавито односила на сличност лубања и аномалије душевно оболелих и злочинаца. Од новитета вреди иоменути саопштење 7'ова, асистспта судске медицине у Турину, о ненормплности иеичаног свода код злочипаца. По тврђењу његовом, свод овај код злочинаца параболичап је и у напрсд испупчен. као год и код животиња. Никаквих предлога о овом питању иије било, нити је коигрес ма какву одлуку о њему донео. ()) Психолошка вредност сведоџаба. 0 питању овом говорило се на истој седници конгреса, којој је председавао судија Албанел. Пошто је прво прочитан реФерат Еруза, проФееора кривичног права у Турину, председник Албанел изјавио је да има две врсте лажних с.ведока: искрених , т. ј. опих који се варају ћопа Ме и намерно неискрених. Од осталпх говорника. који су узимали учешћа у расправи овог питања, нарочиту пажњу заслужују : Пренс и Отоленги. По твр1)ењу првог : нема иотиуно идеалног сведока Јер нема ни иотауно нормалног човека; апсолутиа правда не може се пикад постићи, већ само релативна, и то помоћу ова два средства: а) контрадикторне дебате као што је у Енглеској и б) најсавеснији избор истражних судија међу људима старијим и искуснијим. Отоленги је тражио, да истражне судије полажу испит из психијатрије и овај његов захтев као што ћемо доцније видети, у главноме је усвојетт.

Још је о истакпутом питању говорио и париски адвокат Шариантије, који је скреиуо пажњу на губитак памћења услед изненадног узбуђења, и овим .је, у главноме, завршена дебата о овом питању, после чега је Дел-Греко говорио : 0 злочиначхом карактеру. Суштина Дел-Грековог говора у овоме је: Међу основним цртама злочиначког карактера налазе се: склоност ка борби и раздражљивост, помоћу којих психолобиолошки нагоии добијају ттревагу над социјалним и човечанским осећајима. Овим цртама треба ;још додати: симулациЈу, склоност ка консаирацији, дисимулациЈу и одсуство гриже савести, која је асихосоцијалног иорекла. Један од узрока одсуству гриже савести, јесте и огромпа разлшса у осећајима и мпи1Л >ењу између људске колективности н социјалпе моћи с једие и већине злочипаца с друге страпе, која деФормише дух ових несрећпика, често пута од најранијсг детшвства. Постоји још једна категорија чињеница, о којима се мора водити рачуна у генези основннх црта злочиначког карактера, а то су : антроаолошке и болесне чињеннце. Овс последње нарочито утичу на психичке Формације, које за своје развиће налазе терсн у социјалним акцијама и реакцијама. Узроци асихо-биолошки и исихо-социјални основ су сваког злочипачког акта. И ако се пе можемо надати, да ћемо спречити стварање злочинаца, јср су узроци овом стварању веома многобројни И врло дубоки, ипак моасемо настати да спречимо образовањо злочиначког карактера у човеку. Пошто је социјалнп Фактор најмоћнији у образовању овог карактера. то је неопходно потребно, по мишљењу Дел-Грековом, спречити нанредовање злочиначког васпитања, а ово се може постићи новим законским мерама, које ће иматп за циљ надзиравање деце, а према потребп п одраслих. Већина од ових створења, остављена сама себи, расте и развија се у средини морално нокварепој, која образује и развија карактере о којима је реч. 2) 0 паралелизму између хомо-сексуалитета и урођеног кримипалптета. Рапорт Аомброзов под горњим насловом прочитан је на ссдмој и последњој седпици конгреса. У њему славни криминалиста вели, у главномс ово: Кратак преглед закључака, до којих су дошли Мол, Тарновски, Крафт-Кбинг и други. показује нам чудноват паралслизам измећу многобројпих врста хомосексуалитета и злочинаца. Као год што детињство има свој пролазни кримипалитет, јер сва деца, падакле и она од које доцније поетају нормални људи, више или ман.е лажу, краду, ноказују се без осећаја, егоистичка и свирепа према слабим и животињама, оно тако исто има и прелазну врсту хомосетссуалитета — моралног хермафроди-

тисма. Зна се, да су прва пријатељства из доба детињства обојена, у неколико, еротичком бојом. Као год што има иравих урођених злочинаца и криминалоид а, који су пола случајни а пола урођени злочинци. исто тако и међу хомосексуалним има извесан број, по рачуну Крафт-Ебинговом 10°/ о , који су, према приликама, и нормални и ненормални. И, као год што има правих урођених злочинаца, исто тако гма и урођених хомосексуалних лица, која од најраније младости, и без нарочитог узрока, показују све особиие хомосексуалитета У рапорту ое даље тврди, да међу хомосексуалним има 40°| о са нарочитим тииом (женска Физиономија, ћосавост, хипертроФија сиса, лучење млека и т. д.), а оволико је ис/го, по тврђењу Ломброзовом, и урођених злочинаца са специјатним, антрополошким типом, који се јавља као носледица дегенеративних н проФееијоналних карактера. Остали злочинци (00°| о ) немају никаквог специјалног титта, већ само неколико удаљених карактера, а оволики исти број и хомосексуалних ие показује никаквпх фпзичких, спољних знакова. Психологија и једних и других увек је иста: нснормална и чудновата. Хомосексуални се одликују Фриволношћу, егоизмом, завишћу, лажју, брбљањем. сујетом за снољне украсе п извесном естетичком склоношћу, услед које многи од њих ностају артисти, слтткари и музичари, док су код злочинаца развијене страсти за оргијама, осветом, љубавл.у према животињама и злу, употребом жаргопа и тетовирањем. И хомо-сексуални и урођени злочинци имају сличну, скоро идентичну етијологију. И једни и други иотомци су еиилептичара, невроиатичара, ексцентричннх и у опште порочнпх родитеља; п једни и други најопаснији су у времену између 15—25 година; и једни и други одликуЈу се претераном имнулзивпотпћу, прераном зрелошћу и симулацијом ; и једни и други, најзад, непоправими су. (свршиће ое) Д. Ђ. Алимпић. 0 НЕК0Ј1ИКИМ ОСОБИНАМА ИСЛЕДНИКА (нлставак) Или : сведок каже: „Могу поуздано да потврдим, да је вика, коју сам чуо, долазила одоздо." Али покушаји на лицу места показаће, да ннкада не уме тачно погодити, да ли вика долази с десна или лева, одозго илн одоздо. Или : сведок каже : »Н. је имао у својој руци — и ако сам само мало погледао пајвише дванаест дипара«. — »Можете ли то_даит- тако тачно да ироцените ?® »НајЈавно«. — »Дакле, колико динара има; ја сада у руци ? — »Па огприлике »опс; дванаест«. — »Јест, али имам двадесет и пет!« Или: сведок каже : »Кад једног човека само један нут видим, увек га гтослс могу