Policijski glasnik

I

СТРАНА 278

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 33

извршити, решењем својим од 1. марта 1905. године Бр. 13354. ИКБр. 60. известило је о томе повериоца Живка. Ово решење начелства одобрио је Министар унутрашњих дела. Но изјављеној жалби, Државни Савет одлуком својом од 28. Фебруара 1906. године № 2152. поништио је ово решење Министрово са ових разлога: Као што се из акта види, жалитељ је у жалби изјављеној Министру унутрашњих дела, противу решења начелства округа крушевачког № 1335в/904., поднео у потврђеном пр.епису оглас о протоколисаној улЈарској радњи његовог дужпика Димитрија, потврђен крушевачким првостепеним судом 29. августа 1897. године № 19617. Доказ овај остао је неоцењен од стране Министрове; међутим Министар је био дужан, да по оцени овог доказа расправи питање о статусу дужника Димитрија у времену учињеног задужења. и изложи разлоге. поткрепљене законским прописима, на основу којих тталази : да дужника штити пропис § 371. грађанског судског поступка. Министар је био дужаи да овако поступи у толико пре, што се из акта крушевачког првостепеног суда, која су по тражељу Државног Савета, на основу чл. 46. саветског пословника, накнадно прибављена, види : 1. да је дужник Димитрије извршним осудним решењем крушевачког првостепеног суда од 25,-октобра 1903. годиие Л'» 22785 осуђен на плаћање меничног дуга жалитељу; међутим по меничној обвези као земљоделац не би могао бити осуђен (§ 78. трговачког закона). 2. да је као ужар, према огласу о протоколисапој ужарској радњи, 12-ог септембра 1902.године, продао извесно своје непокретно имање Драгутину С., из Крушевца, и препис код суда изврпшо (акт под № 19553/902). Ако се по овакој оцени нађе да се на дужног Димитрија не може применити § 471. тач. 4. грађанског судског поступка, онда се има приступити попису имања, а дужнику оставити рок до кога може путем грађанског спора код суда тражити, да питање о статусу расправи. Противу наредаба, које надзорна власт издаје општинама, нема места жалби Државном Савету, Начелник среза рамскога 6. Фебруара 1906. године под Л« 1742. наредио је одбору општине курјачке, да уважи оставку председника општине. Одбор је по тој наредби поступио, и смислу исте донео своју одлуку. Противу ове наредбе надзорне власти, као и противу одлуке општинског одбора, донесене по тој наредби, председник је изјавио жалбу Државном Савету. Државни Савет нашао је: да је лсалба, у колико се одпоси на наредбу надзорне власти. ненадлежно упућена Савету, јер није случај чл. 170. закона о општинама, пошто није управљена противу какве одлуке надзорне власти, већ противу њене наредбе издате нижој власти; а у колико се пак односи на одлуку, опет је Савету

ненадлежно изјављена, према чл. 152. закона о општинама, јер се противу таквих одлука жалбе изјављују једпно непосредној надзориој власти. Стога је Савет, одлуком од 5. маја 1906. год,. № 3673. одбацио жалбу као ненадлежној власти поднесену. За расправу питања о наннади штете, једино су надлежни судови по чл. 146. Устава. По решењу првостепеног суда округа врањског од 26. новембра 1901. године № 18985., а на основу пресуде истог суда од 24. септембра 1901. године Д'« 14177., узета је у попис покретност Харитона М.. седлара из Врање, за обезбеду 594*70 динара, што је имао плаћати Антонију Ђ.. ликерцији из Јагодине, и та пописана покретност предата је на чување Томи X. Л., из Врања, као стараоцу, кога је за таквог одредило начелство окр. врањског. Кад је приступљено продаји тих пописатих ствари, нађено је, да су ствари уиропашћене и да је старалац Тома умро, због чега је над њим прекинута кривична истрага, а за накнаду штете тих ствари наређено је, да се у'зме у попис заоставше имање по смрти пок. Томе, за рачун примања Антонија Ђ. Од дужника Харитона тражено је да одмах иоложи готов новац што он није имао да положи, већ је одредио своја два винограда, да се за овај рачун узму у попис и продаду, а сем тога навео је, да пок. Тома има један виноград у „Циганском риду,« тражећи да се и тај виноград узме у попис за накнаду штете, ма да је пок. Томи општина издала уверење, да нема никаквог имања. Ио томе, начелство је узело у попис поменути виноград умрлог Тома за накнаду штете за упроиашћене пописане с.твари дужника Харитона. Противу тог иописа, Параскева удова пок. Томе изјавила је жалбу, наводећи, да је тај виноград њепа својина, а не њеног умрлог мужа Томе. По овој жалби, начелство окр. врањског решењем својим од 21. новембра 1904. године № 17837. упутило ју је на грађанску парницу, за доказ својине тог пописаног випограда, противу Харитопа М., који јој је и осигурао својину тог винограда. Ово решоње начелства одобрио је и Министар унутрашњих дела. По изјављеној жалби, Државни Савет нагиао је, да решење Министрово не одговара закону са, ових разлнга: Из решења начелства округа врањског од 15. септембра 1904 године Бр. 10848., види се, да је Тома Л., муж жалитељице, стављен био под кривичну истрагу за дело утаје. што је као одре!,ени старалац упропастио ствари дужног Харитона, на које је ставио забрану његов поверилац Антоније Ћ. Ну услед смрти Томине прекииута је кривична истрага ио § 29. тач. 6. кривичног судског поступка, с тим да се на основу §§ 31. и 800. грађанског закона наплати штета за упропашћене ствари из имања Томиног. То регпење начелство је узело да је извршно, и ако је саопштено жалитељици Параскеви као женн пок. Томе, а не и заступнику ње-

гове маее, па је у смислу § 465. тач. 4. грађанског судског поступка узет у попис један виноград кас Томин на који полаже право својине жалитељка, која је по решењу од 15. јануара 1905. године Бр. 26. на основу § 466. грађанског судског ноступка упућена на парницу. Овде не постоји ни један случај из § 465. поменутог ноступка, да би се извршење могло предузети без судске пресуде. За расправу питања о накнади штете по чл. 146. Устава једино су надлежни судови, а не полицијске власти, те с тога се против масе Томине није ни могло наређивати извршење. Из акта се даље види, да је поверилац по акту Бр. 6006/904. г. тражио наплату своје тражбине од дужног Харитона за коју има залогу у непокретном имању, које је и узето у попис, а ои нека се рачуна са масом Томином за упропашћене ствари. Тек кад би Харитон цобио пресуду, којом би маса пок. Томе осуђена била на накнаду штете, и исту поднео на извршење, па би за ту тражбину узет био у попис виноград на који Параскева полаже право својине, онда би могло бити места примени § 466. грађанског судског поступка, а пре не. Начелство је нрема овоме прекорачило границе своје власти по закону, а и Министар кад је такво решење одобрио. Ово саветско посматрање усвојио је и Министар. Одлука Државног Савета од 19. маја 1906 године № 3956. IV!. в.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Међународни конгрес за сузбијаље трговине бедим робљем. Између 22^-25. октобра тек. год. (по новом) одржаће се у Паризу трећи међународни конгрес за сузбијање неморалне трговине, који ће се занимати овим питањима: 1. О корисности саоразума између разних националних удружења у иогледу рециарочног саоаштавања изречених осуда и аредузетих истрага у аредметима који се односе на ову трговину, и односима између ових удружења и државних власти, одређених за арибирање обавештења о свему што је у вези с белим робљем. 2. О стварању локалних удружења у аограничним градовима и морским иристаништима са заводима за информаци^е и узајамној размени листа између ових удружења и завода; о размени заиисника седница у изводу између националних удружења, и на.јзад о стварању једног интернационалног завода за информације. 3. О надзору железничких станица и морских аристаништа у свакој земљи. 4. 0 завођењу и редакцији телеграфског кодекса за коресионденциЈу између националних удружења. 5. 0 забрани коресиондирања Ђ ро&1 гв81ап1е" малолетницима. 6. 0 надзору аозоригиних агенција, кафешантана и сличних завода у њиховим односима са белим робљем, и