Policijski glasnik

РРОЈ 47

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

СТРАПА 389

111. Срески аагвори ла малолегнике Угарски казнени законик предвиђа за малоЈтетЕшке између 12—16 год., који би дело извршили о разбором (§ § 84 и 85) интернирањо у заводе за поправку, и изрично наређује, да буду одвојени од пунолетних криваца. Ну пошто су заводи за поправку недовољни да приме све ове малолетнике, то су за случајне малолетпе осуђенике, као и за оне који су осуђени на кратковремени затвор, резервисапи срески затвори. У овим затворима осуђеници не добијају никакву професијоналпу паставу, нити је, у опште, могуће организоватн у њимама какав обиљнији посао. Шта више, они малолетници. који су оеуђени на теже казне , издржавају ове заједно са пунолетнима. У последње време подигнут је у Кашови окружни затвор за малолетнике од 12 — 20 год., у коме се преко лета раде тешки пољски послови, а преко зиме домаћа индустрија. Ово је у најопштијим потезима слика заштите детпњства у Угарској. Па ипак се из ове слике мозке лако увидети, да су Маџари успелв за краткО време да се изједначе са западним народима у погледу борбе против криминалитета малолетника, тпто им само може служити на част. Кеуие репИепИаЈге, Бр. 7 10| 1806.

ПОУКЕ И УПУТИ Окружни лосланик може сепримити у окружну снупштину, кад је изгубио пуномоћије, издато му од стране биранког одбора, акс се односним изборним актима утврђује његов избор. Окружна скупштина округа београдског на ирвом свом састанку, држаном 20. септембра 1906. године, по покренутом питању, да ли г. А., који се јавио као окружни посланик за срез космајеки, може бити примљен за посланика, ма да није са собом донео иокружној скупштини предао пуномоћство, донела је одлуку, да се не може да прими за окружног посланика све дотле, док не поднесе пуномоћство ради вериФикације. Начелник окужни поводом представке г. А. да га окружна скупштина није примила за окружног иосланика, јер је, вели, пуномоћство посланичко изгубио, — добавио је сва акта по овој ствари, и нашао, да је одлука окружне скупштине неправилна из ових разлога: 1. што је пуномоћство један Формалан акт, који, поред тога што казује да је лице уњему означено изабрано за окружног посланика, још и легитимира то лице, кад буде иредстало скушнтини. 11а пошто је легитимација претежнија страна у пуномоћству, вериФикациони скупштински одбор из изборних акта уверава се, да ли је то лице записано, кој.е је по записнику бирачк г одбора оглашено за изабрано. 2. што је и вериФикациони одбор и ок ружна скупштииа још прошле године

избор и другова са његове листе огласио за правилан; а прн том, он као пародни представник и позната личпост пе морадоказивати свој идентитет што је ова иста окружна скупштина прошле године на другом свом састанку признала за посланика М. М. и ако овај тада гга ни после није поднео своје пупомоћство ради вериФикације. 4. што је искључепа могућпосг да понова добије своје пуномоћсгво, јер тело, које му га је издало, више не постоји. па према томе, оспоравати му право за иослапика само за то, што је изгубио пуномоћство, апсурдност би била. Стога јеокружни начелник ову одлуку, као противну закону, на оспову чл. 14. закона о уређењу округа и срсзова, задржао од извршења и енровео предмет Министру Упутрашњих Дела на даљи законски поступак. Министар Унутрашњих Дела нашао је, да је решење окружног начелника, којим је ова одлука задрж.ана од извршења, на закону осиовано, јер се не могу одрицатн права окружног посланика само због тога, што је пуномоћство изгубио, кад се извештајем вериФикационог одбора и иначе утврђује, да је ои за окружног иосланика изабран, — па је с тога нослао овај предмет Државном Савету на оцену и решење. Државни Савет, расмотривши овај предмет, нашао је. да одлука окружне скупштине ие одговара закону пз ових разлога: Занисником бирачког одбора за срез космајски тврди се, да је листа г. А. добила највећи број гласова, и свима изабратим посланицима са исте листе бирачки одбор издао и пуномоћства. Затим, и вериФикациони одбор, налазећи да је избор, не само ових посланика у кос.мајском срезу. већ у целом београдском округу, правилан, још у прошлогодишњем сазиву Окружне Скупштине предложио је Скуиштини, да се избор свих посланика као правилан оснажи. Ну, окружна скупштина донела је одлуку : да се г. А. не мол-:.е примити за окружног посланика само за то, што није поднео пуномоћство ради верИФпцирања, за које он тврди да га је изгубио, па му јс према томе оспорила право за посланика. Ово је неумесно, кад се заиисником бпрачког одбора и извештајем вериФикационог одбора, а и иначе изборним актима утг.рђује, да је г. А. за носланика изабран. С тога је Државни Савет, на основу чл. 14. законао уре^ењу округа и срсзова, решио, да се помепута одлука окружпе скупштине понпшти. Од1ук .а Државног Савета од 6. октобра 1906. године. Вр. 6660.

Окружне Скупштине могу у свој буџет уносити и друге издатке сем оних, предвиђених у чл. 133. закона о уређењу округа и срезова. Окружна скупштина округа смедеревског, на свом састанку од 22. септем-

бра 1906. године, усвојила је предлог окружног одбора и донела одлуку: да се Л. II. Н.. посланику и председнику окружног одбора, одредп и у окружни буџет за идућу 1907. годину упесе додатак од 600 дипара иа име путовања по округу службепим послом. Окружни начелник нашао је, да је ова одлука иротивна чл. 111. закона о урећењу округа и срезова. по коме. окружни одбор само кад потреба буде захтевала ради нрегледа може пз своје средине одређиватиједног или више чланова са иаградом, која им је законо.м тачно одређсна. С тога је решењем својим од 22. септембра 1906. године Вр. 119 одлуку окружпе скупштине зад^жао од пзвршења. Министар Унутрашњих Дела усвајајући ове разлоге окружног начелника, па основу чл. 14. закона о уређењу округа п срезова послао је предмет иа решење Државно.м Савету. Државни Савет ноништио је ово решење окружног начелника, налазећи да не одговара закону са ових разлога: 1. што окружиој скушптини нпкаквим законским прописом није забрањ:но, да не може. поред оиих издатака предииђених у чл. 133. закона о у|>е!,ењу округа и орезова, уносити у буџет и друге пздатке, за које нађе, да су потребни. 2. што је позивање у решењу на пропис чл. 111. закона о уре!,ењу округа и срезова неумесно, јер се поменути пропис не односи на овај случај. Одлука Државног Савета од 6. октобра 1906. године Вр. 6667.

Један случај из чл. 86. закона о општинама. Одбор општине жарковачке па сво.м састанку од 16. јула 1906. године донео је одлуку : да се механа општинска, постојећа на Чукарпцп, са свима њеиим принадлежностнМа, путе.м јавне лицитације изда под трогодишњи закуп. Одре1)Спог дана на лицитацији учсствовало је дванаест лица. Том приликом највећу цену, 18.036-65 динара дао је СераФим Ристић, механџија. Лицитација је држана 13. августа 1906. године. Доциије, 17. истог месеца, Наум Ђорђевић, механџија, упутио јс молбу суду и одбору општинском, па нудећи исту суму, молио је, да се закуп механе општппске уступп н.ему, а не СераФиму. Одбор општински на састапку од истог дана дана донеее одлуку : да се закупуступи Науму, а не СераФнму, пошто овај нпјс ни полонгио кауцију ни испунио услове о закупу, те тим хтео да наведе општину на трошак. Председник суда и одбора пије се сложио с овим мшпљење.м, налазсћи, да се закуп пе може уступити Науму кад он пије ни био на лицитацијп. Противу ове одлуке општинеког одбора, С.ерафим је изјавио жалбу пачолнику среза врачарског. и у п>ој навсо: 1. што не стојп разлог, да није положио кауцију за ову лицптацију, јер се