Policijski glasnik

СТРАНА 388

Борба против кримималитета малолетника у Угарској.

Потчињена дуго времена деспотској аристокрацији, а нотом рас.трзана поли■гичким борбама, које отежаваху административну организацију, Угарска није била у могућности, да се израније отпочне занимати заштитом детин.сгва. Тек са компромисом од 1867. год. успела је она, да створи себи сталан и независан положај. Јога у јануару месецу 1871. год. позвао је парламенат министра унутрашњпх дела, да у буџет унесе потребну суму за подизање азила за матере и одбачену децу, али се ово због рђавих Финансијских приликаније могло остварити све до 1898. год., када је донет први закон у овом смислу. Благодети овог закона биле су у толико веће, што у Угарској, у овом времену, не беше приватних друштава са сличним задатком, која би колико толико надокнађавала оскудицу законских мера. У год. 1902., када су ступили у живот закони о заштити деце, од целокупног броја смртних случајева долазило је 50-7б°/ о на децу испод 7 год. Од овога броја пак, умирало је 54 - ?°/ 0 без икакве лекарске помоћи. Скоро овако исто жалосно било је и са дечјим криминалитетом у овој години. Број осуђених малолетника између 10—20 год. износио је 15 - 44°/ 0 , а између 12—10 год 3-14°| 0 . Захваљујући поглавито Коломану Селу, у год. 1901. донета су још два закона о заштити детињства, који су у свему допунили закон од 1898. год. Основна идеја овог угарског законодавства у ■ томе је : да је држпв-а. дуж/на. старати се о сваком детету, за чије 6и издржавање били несиособни родитељи или најближи сродници. Неоспорно је, да су азили, засновани на овом нринципу, из којих излазе деца у 15-ој години, снабдевена потребном проФесијоналном наставом, праве превентивне институције са гледишта криминалитета. Што се тиче деце злочинаца, за њих постоје заводи за поправку и срески затвори. I. Азиди за децу Азили за децу у Угарској организовани су на веома оригиналан начин. Изложени принцип, по коме је држава дужна старати се о сваком детету, за чије би издржавање били неспособни родитељи или најближи сродници, допуњен је једним другим, не мање апсолутним принцииом : иолинија не може ни којим начином интервенисати у нитањима о одузимању деце; о овоме има да се стара, на првом месту, старатељски судија, затим, у хитним случајевима, среске судије и главни лекар азила. Ове административне власти налазе, у осталом, моћне потпоре и у ириватним друштвима, коју потпору, узгред буди речено, примају са захвалношћу, у место да су према овим друштвима неповерљиви и завидљиви, као што је то обичај у другим земљама.

110ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Сваки азил сачињава једну врсту центра, око кога живе деца, раздељена по околним општинама. Забрањено је у принципу, изузев неколико ретких и веома ограничених изузетака, давати мајци новчану потпору за одузето дете. Али кад мати пристане да иде у поље, код сељапа на које је упути управа азила, не само да јој се оставља дете, већ се све чини да би се она привикла новом начину живота. Ово с тога, да би се детету очувала природна храна и нега материна. Захваљујући овом режиму, морталитет дечји згтатно је мањи но што је раније био. Оно што је нарочито оригинално у овом систему, то је, што он тражи ип гервенцију матере, док је други системи одбацују. Једновремепо смештање и матере и детета нова је п оригинална установа у заштити детињства, те је с тога потребно да о њој речемо коју више. Док јавна друштва у Француској, у жељи да што више смање број детоубистава, примају одбачену децу и неупуштајући се у истраживање њихових матера, дотле се у Угарској, иапротив, труде свим могућим средствима да не раставе мајку од детета. Млада мати ступа у азил заједно са својим новорођенчетом. Овом приликом нико је не пита ни за име, ни за порекло, ни за пасош; она је мати, и то је довољно. Пошто је прнстала да ступи у службу на селу, коју јој налази управа азила, даје јој се илата, која одговара њеном раду, а поред тога и нарочито новчана награда. Захвал.ујући дискретности овог режима, детоубиства су врло ретка. Главна приватна друштва, која потпомажу државу у овом послу јесу: в 11рво Будим-пештанско генерално друштво за дечје азиле,« Друштво генерално за заштиту детињства" и »Генерално друштво белог крста за нађену децу." У год. 1903. било је у Угарској 13 јавних азила за напуштену децу, око којих су се групирале 466 колонија са 13-000 деце. Из интересантних и обилних статистичких података, које су публиковали д-р Бела Кун и д-р Ладеј, види се, да је морталитет деце по азилима износио 7-03°/ о за децу, која су била заједно с матерама, а 19'53°/ 0 за осталу децу. II. Заводи за иоправку Угарски заводи за поправку створени су по угледу на немачке заводе ове врсте, те с тога у њима нема оне слободе. каква се налази у швајцарским заводима, али ни оне гвоздене дисцпплине каква је у Француским заводима. Жнвот у унутрашњости угарских завода скоро је Фамилијаран, и ако су споља ограђени и добро затворени. Разлози практичне природе узрок су, да се у њих примају и малолетни осуђеници и морално напуштена деца. Сви п.итомци подељени су на »Фамилије," а подела ова извршена је како према доба старости, тако и према ступњу моралности. У заводу »АзгоА.« који је основан 1884. год. било је у год. 1880. четири Фамилије:

БРОЈ 47

прва — ексиериментална — за новодошавше, друга за рђавс,, трећа за средње и четврта за добро. Подела према доба старости врши се тек онда, пошто се умн.оже чланови » фамилије®. Са напретком у годинама и у моралнпм особпнама, дете је мењалои средину. Ну пошто се брзо увидело, да је разлика између „фамили^а," оастгЈвљених из деце, једнаке и но годииама и по моралним особинама, посве плузорна, напуштен је овај систем и замењен данашњим системом, по коме постоје свега два »Фамилије:« ексиериментална за новодошавше и ирофесијонална. за све остале. После кратког бављења у »Фамилији® ексаерименталној, питомци ггрелазе у »Фамилију« ирофесијоналну , у којој остају до изласка из завода. На овај начин проФесијонални рад јавља се, не као споредни, веК као битни елеменат моралне поправкс. И у погледу саме природе рада учињен је знатан ггапредак. Питомци се не обучавају у обичним занатима: обућарском, столарском, коларском, зидарском, пекарском, књиговезачком, штамггарском и т. д., којих има и сувише у Угарској, већ индустријским радови.ма, који су Маџарима нреко гготребгги за оснпвање националне индусгрије. Немогући од зомљоделаца створити Фабричке раднике, а у жељи да их имају пошто пото, Мзџари су заводе за. поправку претворили у гграве ироФесијоналне школе, и на овај начии постигли двогубу корист. Завод у Кашави, који јо нодигнут 1901. год., снабдевегг је најсавршенијом машинеријом за индустрију коа;е, дрва и текстилних материја. По једном споразуму са министром трговине, овај исги завод увргпћеп је у ред пгкола за вештине и запате, и с тога се њоговим питомцима, по излаоку из завода, издају цертиФикати слободних Фабричкнх радника. Скоро у овом истом смислу трансФормисан је и завод л АвгоА и у времену између 1904 —1905. год.:, а иста ће судбина убрзо ноотићи и остале заводе за поправку у Угарској. Кад је Впљем II. хтео снабдети Немачку ратном флотом , он је, уоскудици морнара, све заводе за поправку малолетника и морално напуштене децо претворио у морнарске школе. По угледу на њега и Маџари данас своје заводе за гтоправку претварају у индустријске радионицо, и на овај начии спремају раднике, помоћу којих ће се једног дана моћи борити иротив стране индустрије. Опширнији подаци о угарским заводима за иоправку, а нарочито о њиховој администратигшој организацији, дужностима чиновника и » шефова фамилија,« могу се наћи у књизи д-р Беле Куна и д-р Ладеја; » Борба иротив криминалитета малолетника у Угарској с( , која је нубликована за време седмог мећупародног, криминалгтог конгреса, који је одржан у БудимПешти августа месеца прошле године. Остаје нам још да поменемо, да су алкохолна пића, па и сам дуван, најстроже забрањеии по угарским заводима за иоправку .