Policijski glasnik

СТРАНА 24

I [ОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 3

19. пр. м-ца отишда од куће и више ое није вратила тражи кварт варогаки актом Г>р. 290. Она је отара 19 година, виоока, плава, оувоњава; на оеби ноои црно одело. Проиађену треба унутити поменутом кварту. Животу, сина Миленка Радоваиовића, из Цаланке, ђака, тражи кварт ирачароки актом Бр. 107. Живота је јога 3. ов. м-ца отишао из Београда и до оада ое није вратио. Ко буде знао шта о Животи нека јави пвменугом кварту.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА - II ако је трговина са бвлим робљем забра]|>сиа у целом овету јога претпрогалога столећа, она <;е ипак у најкултурнијем делу света, Европи, одржава и дан даши у иродаји женскињ а. Нарочита је та трговина оа женскињем развијена код нас на Иотоку у опште, па и у Орбији, преко које ое највећи део девојака са Лапада лиФерује за оријенталоке проститутске заводе. Енергичним и огатрим мерама београдокаје полиција успела да у овоме домашају спречи ову с.рамну трговину оа људским месом, пошто је више оваквих (( трговаца в послала на дуже нреме с оне страно катанца.

нице, али њихов приговор као да српске власти томе иду на руку апоолутно је неоснован. У том погледу београдска полиција стоји на једном потпуно исправном хуманом становишту. Она не само што је спречила у своме домагаају сваку трговину са девојкама, често пута и на ведику штету својих поданика, који оу девојко откупљивали из аустро-угарских проститутских радљи и ио њиховом их приотанку амо доводили, већ се труди свима оилама да и само провођење опречи, гато јој чеото пута и испада за руком. Ако би пак било кривице до којих вдаоти за ово одвођење за исток, онда то никако нису српске влаоти, већ влаоти оне земље, одакле ое те девојке воде, које доцуштају одвођење и омогућавају агенте са нотребним путним иоправама. И ако је нашим п. граничним властима, нарочито од како оу укинути пасоши, контрода у овом правцу врло тешка, оне ипак често и те стране „трговце 8 хватају, кажњанају и предају аустро-угарским властима, а девојке спасавају. То је познато и овдагањем аустро-угарском консулату а и земунској нолицији. 11 ономад, пре иеколико дана, комесар београдоке железничке полиције спречио јо један такав Ј покугаај.

П 0 Т Е Р Е Адам Макуљевић — Миленковић, земљоделац из Рудне Главе, 6. ов. м-ца побегао је од куће, пошго су претресом нађоне код њега крадене ствари Димитрија Јовановића, из Кдокочевца. Одбегли крадљивац стар је 42 год., висок, у лицу црн, малих црних бркова, брија се, на палцу деоне руке нема пола нокта; од одела имао је : црн канут, црне чакшире, а на гдави шубару. Адам је 1898. год. осуђиван за крађу. Нека га ове подицијске и опгатинске вдасти потраже и у случају пронадаска спроведу стражарно начелнику среза иоречког. Непознати крадљивци ноћу измођу 18. и 19. пр. м-ца обили су дућан Јашара Бадића и ШериФа Османовића, телала из Ииша, и покрали ове отвари: два пара подовних штофаних панталона, један половап војнички копоран од чохе, један пар ноловних мугаких кожних цииела, један пар цицаних гаћа, једну мушку цицану когауљу, један пар лакованих чизама, и један гатоФани зимски капут. Нека све нодицијске и опгатинске власти потраже крадљинце и крадене ствари и о резултату трагања известе начедсгво округа нигаког с позивом на акт Бр. 2541 3Ј900. Непознати крадљивац на путу између Вод. Плане и Маркова украо је 5 0 наподеона једном путнику. Оштећени сумња на једно лице које је заједно са њим било у вагону, а које јо старо 22 до 25 годипа, виооко, у лицу пдаво, у сељачком одеду. Како је то лице сигурно иеки од познатих нагаих коцкара, то нека све власти потраже крадљивца и у случају проналаска 0 томе известе начелника среза орашког с позивом на депешу Бр. 37 9. Непознати крадљивац ноћу између 5. и 6. ов. м-ца обио је врата на бакадској радњи Саве Марића бакалииа из Боограда, угаао уиутра, обио астадску фијоку и однео: у наподеонима око 300 динара, међу којима је био и 1 дукат и један руски иовац од 15 рубаља, и у банкама, оребру и никду око 400 динара. Нека ове полицијске и опгатинске влаоти потраже крадљиВца и у случају проналаска стражарно га сцроведу кварту савамалском с позивом на акт Бр. 178.

Али она није била у стању да епречи и сваки спровод девојака са запада за Софију , Оолун, Цариград и т. д., јер су страни агенти ове трговино тесто били непознати за пограиичне полицијске органе, а при том су игали врдо обазриво и увек са уредним исправама, по којима се вођено робље — жеискиња — представља као жена, сестра и т. д., те им се чеото пута није могдо доскочити. Због тога таквог транзитног подожаја нагае земл.е у погледу на ову «трговину" и апсодутне немогућиоОти да се сваки случај провођења спречи, неки бечки и иештаноки дистови нокугаади су нретнрогаде године у јодно нреме као по команди, да српске вдасти, а особито београдску подицију, представе као помагаче ове трговине. Иоменути листови били су у праву кад еу устали противу продаје девојака, јер оу жртве у највише случајева било аустро-угарске пода-

Неки Херман Фридман, из Будим-Пеште обмануо је Густику Тено, шеснаесто-годигање девојче из Галиције, које је у Нешти служило, и понео га у Цариград у проститутску радњу. Дево.јче ]е било здраво и наочито, те би Херман добро ћарио — бар чистих сто наполеона — само да га комесар није приметио и од воза задржао. Херман је за ово дело кажњен и но том предат земунској подицији, но погато ће он може бити покугаати да на којој другој тачци вргаи превоз своје (( робе», то му износимо фотограФију и позивамо све иограпичне власти, да на овог будим-пештаноког агента трговинс с белим робљем обрате пажњу, као и у опгате на појаве оне врсте. ж. Л.

СКРЕЂЕ СЕ ПАЖЊА Јован Милековић , земљоделац из Крупаје, отишао ]е пре извесног времена оа циганима у цил,у прошње па ое пи до данас није кући вратио, нити се зна гата ]е с њим бидо. Јован је отар 40 година, средњег отаса, у дицу смеђ, црних бркова, једно му је око затворено а у другоме му је зеница бела и на њега не види. Ако ко о њему што зна, моли се да о томе извелти начелство округа нишког с позивом на акт Бр. 4. ИСПРАВКА У ирошлом броју »Полиц. Гласника« (од 7. ов. мес.) а у чланку 1'. Ж. Перића: »Утицај судија на јавни морал к поткрала се ова ногрешка: оштампано ј-е дит р1егитцие М, а треба: ^иоА р1егит^ие !11\ Молимо читаоце да ову иснравку имају на уму.

Штамла ^раљ. Срп. Државна Штампаркја

уредиик, пушан Ј>. јвлимаић