Policijski glasnik

БРОЈ 3

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ОТРАНА 23

б. Да ли треба земљораднику оставити благодјејање на које му даје права пом. § 471. гра1). пост. суд. на онолико пор. глава приликом извршења пресуде, — колико сада има, или колико је имао у време задужења. в. Да, ли је по § 928. грађ. закона под д. овај дуг штедионични застарео кад је било задужење у горе пом. годинама а дужиик тужен у 1888, 1889. 1890, и другим после ових година. г. Како стоје после пресуде, којом је осуђена општина на плаћање, дужници унравини или општински. д. Ако дужници сто.је спрам осу1 ( ене општине као њени, то онда може ли их опШтина тужити за дуг, пре но што буде платила за њих дуг Управи или пошто исплати, јер је по правилима Управа отворила партију дуговања — рачуна општинског под њеним именом. Моли се уредништво да обавештење изволе што пре отштампати у листу.« — На ово питање одговарамо: Пошто је зајам узет иа јемство општине, па га главгш дужници нису могли плати, то је, наравно, дужност плаћања прешла на општину као јемца, и она тај дуг мора платити. Онштина има права да све те дужнике тужи за дуг у смислу § 833. грађ. законика, пошто осуда ио тужбш Управе Фондова важи само према ово.ј. Како се општина п[>ома овим дужниницима није ничим обезбедила у време задужеп.а, те би наплату могла тражити .једино на основу судске нресуде, коју тек има да добије, онда би се при извршењу гледало колико дужници имају имања по $ 471. грађ. суд. поступка сада, с обзиром на број иореских глава у задрузи који је данас, јер је одредба § 471. грађ. суд. пост. као економско-политичка мера, и донесена да заштити земљорадника у доба извршења осуде, у колико то ранијом залогом није онемогућено. Ошитина може тужити за дуг све оне, за чији је рачун већ задужена од стране Управе Фондова, јер је нретпоставка да она тај дуг мора платити. Не стоји застарелост интереса из § 928. гра1). зак. јер је право на ову наплату обезбеђено снецијалним законом о давању новаца под интерес из окружних штедионица, а у осталом општина се тиме није ни бранила у законом року. П. Суд општине копривничке, актом свој им од 7. децомбра пр. год. Бр. 1462, пита: »Решењем неготинског првостеп. суда од 24. априла 1903. год. № 4744. одре1)ен је суд општине копривничке да расправи опор о својини земљишта по тужби Стојадина и Петра Радојевића и осталих из Салаша, противу општине салашке. Суд је овај пресудом својом од 31. јануара 1904. год. № 264. осудио општину салашку на плаћање трошкова и да земљиште уступи у својину тужиоцима. Па жалбу пуномоћника општине салашке првостепени неготински суд одлуком својом од 9. октобра 1904. год. № 15986.

поништио јепресуду овог судапод Бр.264. из разлога што ио овом предмету није дао своју Ј)еч и државни правобранилац, и суд је овај актом овојим од 6. новембра 1904. год. Бр. 1860, сва акта овог спорапослао државном правобраниоцу на расматрање. Државни правобранилац актом својим од 16. новембра 1904. год. Бр. 3716. огласио је да су за, расправу рвакових спорова иокључиво надлежни првостепени судови, према чему да суд овај по званичној дужности а на основу § 94. грађ. суд. пост. решењем одбаци тужбу тужиоца као пепадлежном суду поднегнена; — већ да се тужиоци са уредном тужбом обрате првостепеном суду као надлежпом. Како овај суд није расправљао овај спор као надлежан, већ као одређен, а при одре !)Ивању о надлежности судова меродаван је првостепени суд, то је пресудом својом од 7. децембра 1905. год. Бр. 1510. осудио општину салашку на плаћање учињених трошкова и да земљиште уступи приватним тужиоцима,. Против ове п|)есуде парничари нису изјавили жалбу, већ је иста постала извршна услед чега су добили и пресуде у препису. Суд је овај, сва акта овог спора са пресудом, акт.ом својим од 25. маја 1906. год. ,\» 662. послао среској власти с молбом да изврши пресуду над општином салашком. Начелник среза крајинског нИје се упуштао у извршење горње пресуде под Бр. 3716. на је актом овојим од 27. ма,;ја 1901). год. № 4504. вратио сва акта овог предмета овом суду, са нар.еђењем, да суд овај постуии по наређењу државног иравобраниоца. С тога суд учтиво моли уредништво да у свом наредиом броју Полицијског ГласНика да об .јашњење: 1. Да ли ,је пресуда овој суда под Бр. 151.0. извршна или не; и 2. Како да овај суд постуни у оваком случају. — Па ово пигање одговарамо: По Височајшој уредби од 7. марта 1858. год. ВЛ» 254, тачке 1. »у свима случајевима, кад иоједини поведу с > оиштином иарницу о кџквом комаду чисте или под шумом налазеће се зежље," судови не смеју решавати парницу, докле о томе не известе државног правобраниоца, наравно у тој цељи, да он заштити општинске интересе, било да су ови угрожени од тужиоца, било да их напуштају сами представници општински. Кад је и у ово.ј ствари државни иравобранилац оспорио надлежпост тога суда у смислу т. в. § 27. грађ. суд. поступка, онда је тај суд био дужан да претходно расправи то питање о надлежности. Али, кад је он без обзира на ово изрекао пресуду, онда је ову • требао саопштити и државном правобраниоцу, у смислу поменуте уредбе и расписа г. Министра Финанси .ја од 23. .јула 1870. године АБр. 492:1. (Полицијски Зборник стр. 1039), како би он, као надлежан могао. употребити правна средства.

Кад суд није, овако урадио, онда његова пресуда није извршна, јер није саопштена свима парничним странама, па, је срески начелник са свим умесно није ни извршио. Нека, дакле, суд одмах пошље пресуду државном правобраниоцу на саопштење, па ће се ствар развијати даље како закони наређују. 1II. Суд општине ратенске, актом својим од 22. децембра пр. год. Бр, 1314, пита: »Ова политичка општина припада врпској школској општини, у којој школи грађани ове општине своју децу гпколују. Одбор основие врпске школе на свом IV. састанку решењем својим од 18. новембра ове год. Бр. 99. казнио је на основу чјг . 24. закотта о народним школама шест 1,а'чких родител>а са по пет дииара за 25 ђачких изостанака, и сад управитељ школе актом својим од 1. овог месеца, Бр. 99. тражи да суд ове општине горњу наплату изврши, пошто Су они из ове општине. Кад је ово решење донето, ђачки родитељи ту нису били, нит.и су пак раннје оаслушавани зашто своју децу нису.у школу шиљали — да ли због болести или неке друге спрече. Па како је јасио пре^виђенО чл. 11. Устава да нико ие буде Осуђен док не буде надлеж,но саслушан или законим начиНом позван да се брани, то се моли то уредттиштво за објашнење: 1. Да ли је радња одбора школоког односно његоио решен.е рд 18. новембра ове год. Бр. 99. законита, пошто 1,ачкп родитељи нису саслушани, и 2. А к(ј није на закону оснбвано да ли се ова казна, тгошто је већ изречена, мора наплатити или не, Папошто је у 3 'акону о тгародним школаАта написато: ако се ова казна тте наплати у року за 1. мовец датга платиће је председник општино, то вас суд учтиво моли да што ггре одговорите ов.ом суду. (( — 11а, ово питање одговарамо: Истбветн.о питање учинио је био су'д општине вранићске, и на њега је дат одговор у бр. 25. »Полицијског Гластгика« за годину 1905. Према томе види се, дапоједини органн општински не прате пажљиво. обавештења, која се дају, џего се обраћа.ју. кад им је што нејасно без обзира да ли је то раније објашњено или не. Осуда овакова може да се врати одбору, те да он задовољи захтеве чл. 11. Устава.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈА.ВЕ ТРАИЕ С Е Мику Илића, каменоресца из Београда, окривљеног за утају, тражи кварт савамалски актом Бр. 4. Пронађеног треба спровести номенутом кварту. Катарину, ћерку ЈооиФа Маденци, служител»а аусгр. угарског иосланс/Тва, која је још