Policijski glasnik

БРОЈ 10

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 79

»Управитељ школе падешке упутио је акт овоме суду и тражи да ое наплати казна од ђачких родитеља, за иешиљање своје деце у школу. Скреиуо је пажњу суду, да наплату изврши у року, који предвиђа чл. 24. закона о народним школама, иначе ће, вели, одговарати председник. Да би се ова наплата правилио и па време извршила, моли се уредништво за обавештење: да ли у непосредни порез улази и порезна личност, или без овога последњег треба да плаћа мање од 15 динара, па да има места замени новчане.казне затвором, и да ли се ова наплата може вршити екзекуцијом без даље судске пресуде и решења, као и то , треба ли при извршењу водити рачуна о наређењима § 471. грађ. суд. посгупка?« — На ово питање одговарамо: Порез на личност, који се разрезује с главе на главу по 6 динара, по чл. 72. закона о порезу, као и онај 5°/ 0 по истом законском наређењу, по превасходству долази у непосредни порез, као што се то види и из чл. 1. тачке 6. истога закона. Према томе, кад год једно лице плаћа на земљиште или рад, или на ко.ји други иорески објекат толико непосредног пореза, да то сабрано са сумом пореза на личност од 6 динара и оним'5°/ 0 чини мање од 15 динара, њему се онда новчана казна може претворити у казну затвора или рад на општинском послу, у смислу чл. 24. закона о народним школама. Наплата се може вршити егзекуцијом без нове судске пресуде или решења, у смислу § 465. т. 4. грађ. суд. пост., јер се ту извршује просто одлука школског одбора, којом је осуда изречена. При вршењу егзекуције мора се пазити на пропис § 471. грађ. суд. пост. јер кривице ове врсте не долазе у ред оних, о којима говори т. 16. овога законског наређења. II. Суд оиштине в. крчмарске актом својим од 9. Фебруара ове год. пита: 1, „Има ли нраво општински суд, да у смислу чл. 42. закона о таксама извиђа и суди кривице из чл. 36. поменутога закона, кад му исправе поменуте у томе ■шапу дођу до руку службеним послом, и ако нема то право, како и шта треба у том случају радити, и 2, Кад више лица заједно поднесу туж.бу општинском суду за дела из III чагти кривичнога закона, треба ли сваки потписник тужбе да, плати по 2 дин. таксе, или сви скупа треба да плате 2 дин. ношто у закону о таксама нема о томе нигде прецизне одредбе. — Па ово питање одговарамо: 1, Кривице, о којима говори чл. 36. закона о таксама, не могу извиђати и судити општински судови према т. 2. и 3. чл. 42. поменутога закона, него Ке такве пријаве достављати Порееком одељењу, као надлежном, на даљи рад, и 2, IIо правилу, поотављеном код т. 7. таксене тарифе у наиомени, сваки пот-

писник мора да плати засебну таксу, па се ова мора плаћати засебно и за случајеве из III части крив. закона. јер се у осталом, кривице те врсте редовно и јављају ирема свакоме посебно. Од овога се чини изузетак за правна и морална лица. III. Суд општине каменичке, актом својим од 11. пр. м-ца Бр. 259, пита: »Село Доњи Матејевац, било је у саставу ове општине од ослобо^ења па до краја 1903. год., а од тога времена чини одвојену општину. Приликом пописа имовине, вршеног у години 1884. многи су сељапи села Каменице уписали своја имања која се налазе у атару села Д. Матејевца, у књигу Б. села Каменице. Неки од ових сопственика хоће сада да се убаштине, те поводом тога настаје питање: који је суд надлежан да потврди тапију — да ли каменички, пошто су имања заиисана у књигу села Каменице или општина Д. матејевачка, у чијем се атару налази имање? — На ово питање одговарамо: За потврду гапије надлежна је општина Д. матејевачка, у чијем се атару налази имање, као што је објашњено и у бр. 51. и 52. »Полицијског Гласника« за прошлу годину, на питање општине бистричке. Треба редовно читати рубрику »Поуке и обавештења«, па ће онда много пута изостати излишна питања. IV. Суд општине боговинске актом својим од 8. пр. м-ца Бр. 181. пита: »По чл. 2. закона о онштинским кошевима, храну у општински кош улажу све пореске главе. које плаћају ма који вид непосредног пореза, изузимајући слуге. По чл. 3. истога закона, свака иореска глава мора да улолш по 90 кграма у куК У1'У 3 УСуд иита уредништво за об.јашњење: 1, да ли треба ову храну да уложи и учитељ, а тако исто и његова жена кад је и она учитељица, јер оу они засебне пореске главе и плаћају непосредни порез на своју плату; 2, да ли ову храну треба да уложе и свештеници; ? 3, да ли ову храну морају улагати и оне женске, које на своје име имају занисат ма који вид пепосредиог пореза, и 4, Ако лица под бр. 1. и 2. треба да улажу ову храну, шта ће се радити са њом при њиховој селидби ако затраже да им се врати?« — На ово питање одгОварамо : У члану 2. закона о општинским кошевима јасно стоји, да ће храну у општиноке кошевг улагати све пореске главе, ко.је плаћају ма који вид непосредног пореза, изузимајући само слуге.

Према томе, кад учитељи и учитељице (биле ове жене учитеља или не) нису законом ослобођене од овога улагања, а пореске су главе, морају сваки за се улагаги храну у количипи, коју предвиђа чл. 3. поменутога закона. Ово исто важи и за свештенике, као год што важи и за оне женске, које на своје име воде какву радњу или управљају њом. Удате жене, које своје непокретно имање пријављују на своје име, али је муж, уложио свој део хране, не треба да улажу засебно храну, јер по чл. 71. зак. о порезу, оне се не морају одвојено пријављивати. При премештају и сеоби учитеља, свештеника и учитељица. храна им се неће враћати. јер ошг по чл. 9. зак. о кошевима, задобивају нраво на помоћ у општини где се затеку кад настану неродне године и укаже се потреба за позајмицу.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Белгајскаполицијаипси. Употреба паса за чување кућа и имања датира се,' као што је познато, још из најстаријих времена. Користећи се њиховом несумњивом верношћу и великом ревношћу појединци су од њих створили па и данас етварају личну полицију која је, нарочито у пољима, од неоцењене вредности. Зашто се ове њихове добре особине не би могло корисно употребити за чување и одбрану јавне безбедности ? Покушаји, до сада чињени у појединим већим варошима, а нарочито у Белгији, допуштају претпоставку : да ће пси једиог дана постати најдрагоценији и најкориснији помагачи агената полиције сигурности у свакој добро организованој полицији. Белгија је била прва, која је отпочела употребљавати псе и за слул^бу полицијску. Заслуга за ово припада г. Веамлју, комесару иолиције у Гану. Ган је велика варош, испреоецана многобројним каналима и окружена великим баштама, које су од ње сгвориле важан трговачки центар за продају биљака и цвећа. Пољске скитнице пустошили су врло често пространа поља и расаднике који, због своје удаљености од вароши, нису могли бити чувани у довољној мери. Дешавало се, шта више, да су нолицијски органи, ириликом обилалсења ових по г :.а и расадника, били излагани озбиљним ноћним нападима, па и самим убиствима. Да би се ово предупредило, Везмај је организовао нарочиту псећу бригаду, коју су састављали 20 добро дресираних овчарских паса, који врше службу од 10 часова у вече, па до 6 часова изјутра. Свако псето прати по једног агента сигурности за вршење ноћне службе и овом прилоком обилази најмрачније кутиће и испитује, са урођеном му способношћу, да ли какав крадљивац или скитница није прикривен у близини ? Чим би овом приликом што сумњиво открило, по-