Policijski glasnik

СТРАНА 158

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 19

њему препоручили да их он ословљава са »младићи.« Задатак је реФормних школа образовање (РогтаИоп) младића до 16-те године. а реФормних казнионица је циљ иреобрадас-ај.сЈКеЈогтаНоп) младића преко 16 гШина. И образовање и преображај, пак морају се прострети на целог човека па његово тело, разум и карактер. Нас инхересују у првом реду васпитне мере у реФормним казнионицама. У њима извршење казне управљено је на оне, који су сиособни за и.реооражај. Онај који је неспособан за то, чим се као такав примети, без икаквих обзира тера се ако не у какав завод за болеснике, а оно у какав завод старог система одмазде. Дакле за лица сиособна за иоиравку циљна казна ; а заостале одмазда! Тога ради одмах у почетку, као код лекара утврђивање дијагнозе, мора се најтачније испитати ипдивидуалитет сваког појединца. То се чини интервју-има одмах при доласку у завод ког новог лица и ти рааговори чине основу ипдивидуализирању сваког осуђеника. У тим казнионцама на прво место преображава се тело. То се врши снажном храном, купањем, масажом, гимнастиком и наиорним војничким вежбањима. На војнички ред и строгост нарочито се тамо много полаже, јер то пре свега даје жељену прилику,да сеподстакнечастољубље код осу!)еника. Друго, образовању разума служе бар у дивно уређеним великим КеГогта{опев —- многобројни научни и стручни техиички курсеви. К тому долазе и богате библиотеке. Да би осуђеници имали сталне везе са спољним светом служи се зидним објавама, у којима се обзнањују најважвије дневне новости, или новинама, које издају сами осуђеници. Затим долазе периодичне дебатске вечери, у којима треба да се подиже самоконтрола и самопоуздање. У највитие случајева за сам циљ важно је, да се злочинчева воља тако рећи краде, а не ломи. Претежна већина злочинаца има у ствари сасвим слабу вољу, а не одвише јаку, као што по неки мисле. Нанослетку карактер се у првом реду на тај начин васпитава, што се младићима поклања поверење, али се у исто доба излажу и искушењима. При свршетку издржања осуде они се често изводе на заводска имаља, одакле могу лако утећи, лако добити дуван и друге забрањене плодове, а лако се одавати и лености. Њих шаљу и у варош ради ситнијих послова; за те послове, увек се радије препоручују наредбе женског чиновништва у реФормним школама, него ли мушкиња; једном младом џентлмену увек је теже прекршити реч дату жени и побећи. Па тај начин у исто доба се буди и каваљерство, но које раније нико није обраћао пажње. И религији, кав васпитном средству првога реда, дато је пуно право у овим њиховим заводима. Циљу тако дубоког преображаја одгнара и сама организација реФормних казнионица. Ту организацију карактеришу ове три дгере: а) ТТрогресивни систем, б) Иеодрођена осуда и в) Привремени отиуст.

а) Реформие казнионице подигнуте су према класама, као школе. Што је виша класа, то је ближа пуна слобода. Ко достигне највишу .класу, а у љој се добро показао извесно прописано време, може бити предложен заводском надзорпом савету за привремени отпуст (Прогресивни систем). Г1а тај начин, као јак потстицај за самог осуђеника, добар део његове осуде а с том и његова судбина зависи од његовог владања. (сиршиће ое) Миливоје Ј. Петрови-ћ.

ОУДСКЕ ИОТРАГЕ И П01ИЦИЈА Ј^ао нарочита нау^а (наставак) Варијације економског сгања једне земл>е, служе нам такође као .средство за тачно испитивање социјалних узрока криминалитета. Упоређење осцилација економског и кримипалног живота открива нам односе, који постоје измеГ^у криминалитета и квантитета земљорадничке производње, цене животпих намирница, (жита, хлеба, випа и т. д.), радничке наднице и индустријског и трговачког покрета. Упоређујући, н. пр. количину часова рада индустријских и пољских радника, који су потребни за куповину 100 килограма жита, са интензитетом криминалитета, увидећемо лако сагла,сност изме1;у ова два Феномена: са побољшањем економских прилика смањује се општа циФра криминалитета, и обратно. Статистика прОФесија доприноси да расветлимо једну другу страну социјалних узрока злочина, откривајући утицај. који свака професија има на криминалитет. Она нас учи, да свакап])ОФесијапритежава, тако рећи, своју моралну атмоСФеру, која доприноси разви јању извеснихсиецијалних облика криминалитета. Распрострањеност наставе и квалитет васнитања утичу, такође, на криминалитет. Испитивање овог утицаја доказује нам, на нрвом месту, да су били у огромној заблуди сви они који су говорили: отворите једну школу иа ће те затворити један затвор , а на другом, што је много важније, да настава, у место рушења, трансФормише криминалитет и олакшава његове маниФестације. * * * Истраживање индивидуалних узрока криминалитета најделикатније је. Реч је, доиста, о испитивању и објашњењу свега онога, што се налази у органској и психолошкој конституцији индивиду-е, а доприноси експлозији злочина. Данас је несумњиво утврђено, да су акције људске у врло тесном односу са њиховом органском и психолошком конституцијом. Ово је једно од пајлепших открића модерне науке. То је, дакле, индивидуалитет саЉог злочинца, који се испитује и са гледишта органског и са гледишта психолошког у циљу одређивања индивидуалних (биолошких) узрока кри-

миналитета. Антропологија, експериментална психологија, општа патологија и психијатрија доприносе веома много испитивању ових узрока. Органско испитивање злочинчевог персоналитета обухвата испитивање онгатег стања његовог здравља, његов органски развитак, затим све Фпзичке карактере лобање, лица и целог организма, који Се пазивају знацима дегенерације , и који се показују: било у каквом Феномену болесног наслеђа, било у општој неразвијепости организма, било у поремећају индивидуалне еволуције, било, најзад, у ненеправилном Функционисању поједипих органа. Психолошко испитивање злочипца обухвата неколико врста истраживања. Овде, на првом месту, долази физио-психолошко ипштивање индивиду-е, као н. пр. испитивање осетљивости и осталих органских Функција; испитивање интелигенције, разума, осећаја а нарочито моралне свести и, најзад, испитивање сваке маниФестације, која је у стању да објасни психологи.ју индивиду-е, њене естетичке моћи, њен религиозни осећај, њен арго и њено др}кап>е пре, за време, и после злочина. У обим овог ијпитивања злочипчевог персоналитета улазе још и истраживања о физичком и моралном наслеђу родитеља, као и о Фамитијарним нриликама у којима је индивиду-а живела. Ова испитивања индивиду алних узрока криминалитета дала су пајлепше резултате. Захваљујући њима утврдило се, да су болести у опгате, а лудила напосе, много чешћи код злочинаца?> но код незлочинаца, и да ова иста разлика постоји и у погледу Физичке и моралне неосетљивости, патолошког наслеђа и притежања знакова дегеиерације. * * * Природно , је, што се после Ових нових појмова о узроцима криминалитета и о физичком и моралном персоналитету човека злочинца, правно схватањезлочина, теорија одговориости, казнена и репресивна акција јављају у сасвим новом облику. Иознавање спољашњих и унутрашњих узрока криминалитета учи нас, да су за сузбијање криминалитета много боља превентивна но репресивна средства, а познавање физичког и моралног персоналитета злочинчевог доказује нам, опет, да рационални начин поступања са злочинцима мора бити сасвим друкчији од пачина који се данас употребљује. Многобројне су теорије, које су се јавиле као последица нових студија о природи човека злочинца. За многе од њих, злочин је последица епилепсије, неврастеније и поремећаја нервног система; друге га сматрају као последицу социјалних и економских утицаја, док је за треће резултат свију ових узрока, који дејствују једновремено, у разним правцима, и у разким сразмерама. Последња теорија њесумњиво је истинита. Они, који су се упустили у бескрајне дискусије да би сазнали који је најважнији Фактор криминалитета, заборавили