Policijski glasnik

ОТРАНА 214

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 26

^рагови борбе: модрице, огреботине, уједиит. д. обично се налазе на рукама, лицу и грудима, али их може бити и на ооталим деловима тела, нарочито на, ногама. Ако „оу на ногама, онда несумљиво доказују, да је убица коленима притискивао жртву. На коленици једног човека, осумњиченог за убиство, нађена је модрица од убоја. Жртва је била изненада нападнута за време одмарања на канабету и ударена ножем у врат. Док јој је убица једном ногом притиокивао груди, дотле се друга нога налазила на ивици канабета. Кад је осумњичени позват да заузме овај исти положај, лако се увидело, да је модрица на коленици потпуно одговарала положају ноге на ивици канабета, т. ј. да је посгала услед удара ноге о ову ивицу. (наотавиће се) Д. Ђ. АлимпиЋ.

ПОУКЕ И УПУТИ

За расправу питања о првенственом праву наплате из депозитних новаца извесног дужника нису надлежне административне власти, већ суд. Но предмету наплате дуга од Д Д., поштара, који се, за рачун разних новерилаца, врши обуставом плате Д . . . Јеврем В. Ђ., г~остиогшчар из II , тражио је, да се њему призна право првенства наплате из обустављеног новца, по томе, што је он први ставио забрану на илату Д , коју он сад прима и од које се обустава врши, а да се из тога права првенства наплате искључи Љ. У. по пресуди, по којој он није ставио забрану на плату Д 11рема оваком једностраном тражењу молиоца Јеврема, Министарство грађевина, решењем од 4. априла 1905. год. ПТ№ 14207., известило га је, да оно сматра да је Љ. У. пречи у праву од њега по томе, што је забрана Љ. У. датирана 1.6. новембра 1900. год., а његова је из ,1904. године. Но жалби Јевремовој, Државни Савет одлуком својом од 2. децембра 1905. године Ј\» 8172. поништио је ово решење Министрово из ових разлога: Нитање о пречем праву наплате из депозита Д Д., поштара, спорне је природе и за расправу овога питања није надлежан Министар грађевина, као административна власт, већ суд (§ 39. грађ. суд. поступка), коме је спорни депозит требало послати ради распореда између пријављених поверилаца. Усвајајући ове примедбе, као обавезне, Министар је решењем од 14. марта 190(3. год. БПТЈМ« 6207, известио молиоца Јеврема, да се он (Министар), као административна влр,ст, не може упуштати у расправу питања о првенству наплате из обустављене суме, већ да је зато падлежна судска власт, која ће то пигање решити онда, када јој Министарство буде послало на распоред наплаћену суму, у смислу § 489. грађ. оуд. поетупка, а то Ке бити онда, када од дужника Д

буду наплаћене све суме по забранама, које он има на својој плати, или кад настане законска немогућност, да се наплата даље од плате врши. Молиоцу Јеврему је оставио право, да првенсгво наплате из наплаћених сума тражи код надлежног суда и пре овога рока, ако се успеху нада. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је да ожалбено Министрово решење не одговара закону, из ових разлога. Одлуком Државног Савета од 2. децембра 1905. год. № 8172, која је донешена по жалби жалиоца Јеврема противу решења Министра грађевина од 4. априла 1,905» год. ПТЛ« 14207. констатовано је: »да је питање о пречем праву наплате, из депозита Д Д., поштара, спорне природе, и да за расправу ових питања није надлежан Министар грађевина, као административна власт, већ суд (§ 39. гр. суд. поступка), коме је спорни депозит требало нослати ради распореда између пријављених поверитеља." Па како је ова саветска одлука обавезна за Министра, према чл. 144. тач. 6. Устава, Министар је требао у свему по њој поступити, и сав до сада прикупљени новац од плате Д иослати надлежном суду ради раопореда између поверитеља, који на њега полажу право, спорећи један другоме првенствено право наплате, а не задржавати депозит док се сва потраживања од плате дужника наплате. Пошто Министар није овако поступио доносећи ожалбено решење, то је Државни Савет одлуком својом од 25. маја 1907. год. ,\» 3707. поништио решење Министрово.

Пре него што се полицијска власт не увери, на основу аутентичних података, да упућено лице на парницу, за доказ извеског права, није парницу повело у остављеном року, не може никакву другу одлуку донети у погледу оспореног права, У 1 904. год. Д. О., адвокат, пуномоћник Тодора Ђ., трговца из Београда. отказао је закуп Тодоровом кирајџији —■ Кати жени Драгића И., каФеџије из Шапца, која је држала кафану Тодорову у Шапцу, у »Преком Шору «. Том приликом начелство округа подринског саслушавгаи стране и прибавивши потребне податке за решење ове ствари, донело је своје решење № 7807. од 2 Маја 1904. год., на основу § 356 в. кривичног закона, којим је наређено Кати, да се у року од једног дана из закупног добра исели; иначе, да ће је начелство силом, власти иселити. Како се Ката није у остављеном року иселила, то ју је начелство иселило, покретност пописало и предало одређеном стараоцу. Иосле овога, Ката се је обратила начелству и молила, да јој се ствари предаду натраг. Д. О., адвокат, пуномоћник Тодоров, изјавио је: да међу нописаним стварима има једика механског, па није дозволио да се означене ствари предаду Кати, већ да се, у смис-лу § 466, грађ. суд. поступка, упу ги слабија сграпа у праву на парницу. На основу ове изјаве и § 466. грађ. суд. поступка, начелство је означену по-

кретност предало одређеном стараоцу из чување, а Тодора, односно његовог пуномоћника Д. О., адвоката, решењем својим од 28. октобра 1904. год. Ј\» 10369. упутило на ларницу, те да путем грађанског спора докаже право сво.јине, с тим, да спор поведе у року од 15. дана, у противном ће сматрати, да је покретноот Катина и ову ће јој предати на слободну управу. Ово је решење, по жалби Тодо^овој, одобрио Минисгар Унутрашњих Дела решењем својим од 12. децембра 1904. год. 1Ш 20219. 10. децембра 1905. год. Ката је поднелз молбу начелству и тражила да јој се ствари непредате предаду, пошто се одузму од стараоца, подносећи начелству уверење шабачког првостепеног суда, из кога се види, да Тодор није спор ни водио — што значи, да јој је признао ираво својине. Кад је овај захтев Катин саопштен Тодору, он се жалиоМинистру Унутрашњих Дела, како му начелство хоће незаконитим путем да одузме покретност каФански једик. Начелство, расмотривши акта овога предмета, као и представке обадве стране, нашло је: да упућена слабија страна, Тодор Т)., није повео спор у остављеном року по решењу начелства Ј\» 10369., и да је то решење постало извршно, те се према томе има и извршити. С тога је, на основу § 466. грађ. суд. посгупка, решењем својим од 10. јануара 1906. г. № 20189)905. г. известило Тодора, да ће своје решење Ј\« 10369. извршити и означену покретност предати Кати на слободну управу. Ово решење начелства, по изја^љеној жалби, одобрио је Министар Унутрашњих Дела овојим решењем од 15. марта 1906. године ПЈ\» 3798. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да решење Министрово не одговара закону из ових разлога: Као што се из акта овога предмета види, властодавац жалитељев повео је спор противу Драгића И., ка®еџ. из Шапца, и жене му Кате, код суда општине шабачке, те да према решењу начелства окр. подринског од 28. октобра 1904. године Ј\« 10369., докаже својину ствари у овом решењу означених. Даље се види, да је суд општине шабачке решењем својим од 30. ма.ја 1905. год. Ј\» 2879., које је извршним постало, одбацио тужбу као ненадлежном суду поднесену, услед чега ,је жалитељ повео спор код надлежног првостепеног шабачког суда, и о овоме, уз подношај уверења судског, известио начелство округа подринског актом од 14. јануара 1906. године Л» 510. Према оваком стању ствари, до окончања поведеног спора код суда, начелство није могло одлучивати решењем Ј\» 201891905. г., да се спорне ствари одузму од стараоца и предаду Каги жени Драгића И., код које су у закупиој каФани нађене. Начелство није могло овако поступити с тога, што, као што се из акта