Policijski glasnik

ВРОЈ 33

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАПЛ 269

Међутим, ова урвдба сада не важи више, јер је укинута. Да ои уверили г. Ђорђевића, да.је она укинута ми ћемо изнети њену кратку нсторију. Тако, у недостатву закона, који би регулисавали ово питање, донесена је ока уредба, која је у своме чл. 4. одређивала казну од три дана затвора или десет удараца штапом, а за поновљени случај иреступљења, опровођени су кривци већој власти. Кагнителним закоником од 27. маја 1850 године, а имено §-ом 39. који је гласио: »мушко лице, које 'ее ноћу на, лрелу или селу, престунивши правила о том постојеће уредбе нађе, да се казни, први пут затвором до три даеа а други лут и даље обичним или строгим затвором 10 дана« — одржана је ова уредба и појачана казна. Али од појаве кривичног закона од 29. марта 1860. године, она не вреди, јер је казна обухваћена !ј-ом 362 т. 7 а уводКВД« 986 1 ним законом од истога дана — Сов.Дј 244 1 §-ом 2. укинуте све дотадашње »уредбе и закони по казнителним предметима®. Према овоме, нити је имало места, нити је требало износити ову уредбу кад она више не важи, те тако правити пометњу код једне чиете и јасне ствари. Код одељка 4. о затварању механа и каФана г. Ђорђевић је направио малу шалу, кад је предложио да се каФане затварају у 7 сати у вече, јер ако би се то негде усвојило, онда би грешне каФеџије или механџије морале затварати радњу у 7 сати, па ићи у комшилук на вечеру, како ои избегле казну власти. Исто је тако омашка пера, да не рекнемо што друго и оно тврђење г. Ђорђевића, да има механа које не примају иутнике на преноћишта, јер механска уредба не зна за такве механе, пошто она и дозвољава њихово подизање, да у првоме реду подмири потребу преноћишта путника, па тек у другом све остало... У колико се у упуту говори о хватању хајдука ван онога, што .закони прописују, ми налазимо да је то безначајно, јер се за све прилике и места не може служити једним истим средствима, а друго то се код стотине показаних примера не може постићи, ако дотични чиновници немају природнога дара за ово. Све је то више мање индивидуално, а најсигурнији лек то је што већа уцена. Не служи ли нам Караџић као доказ за то ?! На страни 68 своје књиге, пиеац нрепоручује везивање оних. који се спроводе, ма да је оно изрично забрањено чл. 17 правила о притвореницима и осуђеницима код полицијских и општинских власти, која је прописао министар унутрашњих дела под 15. маја 1906. године П№ 10630. Овакву иогрешку није смео учинити писац, јер она може нанети незгоде онима, који би, верујући у знање пишчево, послушали његове савете.

Додирујући, узгред, одељак о народном здрављу, где су марвени лекари по некој необјаШњивој пишчево.ј жељи, помешани са бабицама, ми со заустављамо на правилима о уређењу хлебариица у Београду, за која г. г Во"рђевић вели: да важи за целу Србију са незнатним изузотком. И овде се г. Ђор^евић пребацио, јер ова нравила, нарочито њихов чл. 9. важе само за Иеоград, и могла би послужити као образац за оно, шта треба тражити од хлебара у унутрашњости у погледу чистоће, у колико она то обухватају. Говорећи о Сточним пасошима, писац одмах износи распис — упуство од 20 јуна 1894 год. СВр. '(901., истичући њега као извор из кога је дошао сточни пасош, ма да то не стоји у ствари, нарочито у колико се он јавља као доказ освојини стоке. Сточни насош води свој постанак из закона о издавању уверења лри продаји стоке. од 23. октобра 1871. год. (Полиц, Зборник стр. 325), који н данас ванси. 'Го се, у осталом, јаено види и из расииса министра унутрашњих дела од 9. августа 1891. год. СБр. 5014, којим је дотадашње сточно уверење сиојено са сточним пасошем о коме говори закон о заштпти од сточних зараза у опште. (наставиће се) Димитрије С. КалајџиЂ.

Неманке поцијал-Демократе и реформе кривичног законодавства (СВРШЕТАк) I. — Најглавнија особина, којом се овај програм социјал-демократа одликује, јесте 1вегов широк обим; он обухвата кривично право, кривични поступак. судску о]1ганизацију, науку о казненнм заводима, и у свакоме од ових делокруга додирује битне проблеме, којима се данае баве криминалисте. Програм је, као што се види, веома простран, али не и оригиналан и у свему довол,но прецизан. Ово се у осталом није м-огло ни избећи, с обзиром на брзину којом се цео план третирао и вотирао. Изгледа, да су социјалдемократе хтеле пошто пото да, дискутују о овом питању, да би на тај начин дали доказа, да се озбиљно занимају свима гранама друштвене науке. Нема сумње да ће се о овом питању дискутовати и на будућем социјал-демократоком конгресу. У овоме њиховом делу више се огледа, маниФестација њихових идеја, него ли жеља за постављањем деФинитивне основе практичним реФормама. Нама је немогуће испитати детаљно програм ових реФорама, које су донесене на манхајмском конгреоу, већ ћемо то посматрати са општег гледишта и потрудићемо се да га упоредимо са Француским законодавством. II. — Може се опазити да су најновији закони остварили у многим земљама (нарочито у Француској) мноштво жеља,

које су ман ифестовале социјал-демократе. Примера ради помињемо : условну бсуду, право да оптужени може да има.браниоца у претходиој истрази п условни отпуст. Француск.и је закогтодавац у извесним стварима надмапшо еоцијал - демократе, 1Пто еведочи закон од 12. априла 1906. године. који је утврдио кривично пу.нолетство од осаМпаест. а не од шеснаест година. Шта више укинуо је установе, за које је манхајмски когрес нашао да су Застареле, као на ир. полицијски на.чзор. III. — У овом плану рефорама сбцијалдемократа, можемо уочити другу катего;|и.ју жеља, које још нису остварене позигивним законима у Француској, а које су израж. :не много пре манхајмског конгреса. независно од С1 !аке социјалистичке инсаирације. 'Гако, има већ одавно како криминалисте у Француској захтевају иарочите гарантије за ипдивИдуалне слободе, противу администрације судских власти, а нарочито укидање члана 10. кривичног иоступка. У овом смислу поднесени су многи нредлози. Сваким даном има све више присталица захтев, да се од државне власти одузме монопол иа вршење јавне акције. Француски правници нарочито теже за тим, да у будуће ограниче право значење, које јуриепруденција признаје овоме правилу. Питање о одгорности државе према невино притворенима, или из недостатка доказа ослобо^еиим лицима такође је предмет њиховог старања. Може се чак допустити питање, да не би било корисније унети у законодавство личну и новчану одговорност криминалнихчиновника, који би грешили, приликом вршења званичце дужности. Сви они, који се труде, да огарантују индивидуалну слободу, што она и заслужује. по свој прилици неће бити противни сличном повачењу. IV. — Нећемо ништа говорити о схватању соци.јал-демократа у погледу науке о казненим заводима и о схватању кодиФикације казиеног права, пошто су она изван сваке дискусије у либералним научним срединама. Видели смо да социјалисте траже укидање свију општих Формула и тачно прецизирање одредаба, у казненом. законику. Алп овде се тиче принципа, који се налази у оСновн кривичног права, у који нико не трсба да сумња; то је оама идеја фраицуске револуције; ми ово нарочито наглашујемо. Потребно је, међу тим, признати да извесне школе теже да се од овога удаље. Ово је за жаљење, јер се у њеној примени находи најбоља гарантија индивидуалне слободе. А шта да кажемо о схватању, ио коме казна, поред испаштања осуђеног, има за циљ и поправку ? Није ли ово идеја из које је поникла школа казнених завода? V. — Може се констатовати да је велики део програма социјал-демократа, у погледу крИвичнога правацрпан са страпе, пошто нема никакве директне везе са њиховим соција.шим охватањима. Међутим, за један број реФорама припадањима заслуга; ако их нису потпуно схватили,