Policijski glasnik

СТРАНА 270 они оу их изразили у ирецинној Форми. Прегледајмо неколико од њих. Ооцијал-демократе оу поводом судске организађије поново истакле идеју, која им је иа орц,у лежала: равноправност мушког и женског пола, право за жену да може заузети положај кривичног судије, оа истим правом као и људи. Као што видимо, ово је овде специјална примена женских доктрина. (Јвде нећемо о њој дискутовати ; али нека нам је допуштено да посумњамо у добре резултате, које би нам донело остварење поменуте идеје. У сваком случају нећемо се устезати, да Формално одбијемо систему, по којој треба постављати судије општим правом гласа, непосредним и једнаким као што је то нредлагао манхајмски конгрес. Цео овет се слаже с тим, да треба одбацити такав систем, створен револуционарним установама. а кога правдају изузетне околности. У ствари, поменута нам сиотема не даје апсолутно никаквих гарантија, да Ке оудија имати услове, које мора имати. а то је способност и беспристраоност, што ми с правом захтевамо од њега. VI. — Могло би се још много што шта рећи о овом широком нрограму социјалдемократа, али имајући у виду опште гледиште на које смо се ставили, задовољићемо се задржавањем на идеји о кажњавању злочина и преступа противу овојине. Морамо признати да смо се преварили. кад смо летимице прешли преко те тачке чрограма. Изгледа нам да је она намењена да удари камен темељац целој сиотеми и да створи нарочити појам о њеној целини. Сасвим је природно да су социјалисте, као неиријатељи својине, могле бити наклоњене захтеву да нестане својине и то би извели на тај начин, што би постепено, више илн мање, избегавали кажњавање атака на својину. Од тога није било ништа. Иемачке су ооцијалисте врло брзо прешл ■ на ово питање; можемо чак рећи да је оно заузело друго место у програму. Треба нарочито уочити њихову умереност, коју оу показали у донесеним одлукама, у погледу овога нитања. Социјал-демократе се, заиста, задовољавају тиме, што траже да ублаже казнимост злочина и пресЈупа противу својине ; али оне задржавају принцип кажњавања деликата ове природе, чак кад би им био узрок немаштина. Нећемо критиковати ову њихову умереност у жељама; чак ћемо шта више приметити да није иокључена могућност, да ће се модерни законодавац сагласити са њима у погледу те партије кривичних законодавства, што је у почетку изгледало номогуће. VII. Из свега овога изводимо закључак, да резолуције манхајмског конгреса нису чисто социЈалистичко дело, и да га је немогуће прилагодити садашњој социјалној организацији. У њима се огледа скуп жеља, које су остварене у извесним земљама, и за које се знало још пре манхајмског конгреоа, незавионо од заузимања социјадистичких.

НОЛИЦ ИЈСКИ ГЛАСНИК Напор немачких социјалиота састоји се у томе, што су те жеље средили и изнели их у виду потпуног плана рефорама кривичног законодавства. Милутин Т. МарковиЂ

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: 1. Суд општине сењске, актом својим од 9. априла ове год. пита: »1. Кад неко лице буде кажњено, на тужбу приватног тужиоца, новчаном казном у корист олштинске касе, за кривицу из тач. 10. §. 395 кривич. закона, па тужиоц доцније оће да -опрости осуђеном казну, може ли се и новчана казна опростити као и казна затвора или не; 2. Може ли се заступник једне општине поравнати оа отптећенима за извршену им крађу стоке, кошница и паљевина пре но што је среска власт процену украдене стоке или паљевине извршила, и без да, су оштећени заклети по закону, накнади штете учињене злонамерном паљевином, или Ке чекати да среока власт прво изврши процену и оштећене закуне, па онда да пристуни поравнању и распореду приреза на пореске главе; и 3. Кад неко лице прода своју земљу, па комшије продатог земљишта неће да потпишу продавцу тапију, а неће ни да на лицу места као комшије присуствују мери а не наводе узрок зашто не^е да се нотпишу већ само веле да неће, а често пута по неки комшија и наведе узрок да му је продавац заузео земљу и кад буде упућен на парницу он не^е да је поведе, онда како се може тапија потврдити без потписа комшија, те да се иста може и код првостепеног суда без примедбе потврдити. -— На ова питања одговарамо: 1. За случајеве из т. 10. § 395. крив. закона, казна се изриче по званичној дужности и без обзира нато, по чијој је достави поведена истрага, и такве пресуде не може задржавати нико од извршења, нити се новчана казна може опростиги; 2. Увек треба сачекати, да надлежна власт утврди поотојање дела и закуне оштећене, па пошто се и процена учини преко вештака,, онда се равнати у смислу чл. 19. закона о накнади штете, да би се избегле судске таксе, јер је овако јача гаранција и за општину и за приватне да је гптета правилно оцењена. У осталом, ако општински нуномоћник има генерално пуномоћство, он се може равнати и пре оцене штете од сгране вештака, али никако пре него што се оштећени закуну. 3. Ни ВисочајиЈим решењем од 13. јула 1850 године 1197., којим је наређено да ће тапије, потврђене судом, имати силу баштинских књига, докле се ове не уведу: ни §. 295, који Јсловљава: шта треба да садржи акт, којим се утврђује пренос једног непокретног имања на другога:

ВРОЈ 33 ни расписима министра унутрашњих дела и правде од I. јуна 1849 1Ш 1200, 14. новембра 1862 г. ГШ 6874., 15. октобра 1868 1'., II,\« 4622 и 12. Фебруара 1883 г. Вр. 745, не тражи се да суседи потписују тапију, него се само тражи да они присуствују премеру, који врше кметови ради утврђивања сопственосги. О овоме премеру кметови морају направит.и заиисник, и позвати суседи да га потпишу. Ако који од суседа не би хтео да потиише запионик због тога, што би тврдио да му је имање заузето. онда ће ое, према ириликама и стању државине, упутити једна или друга страна на суд, да докаже својину, а дотле се тапија неће потврђивати. Ако, пак, неко од суседа неће да потпише записник и ако је био присутан, не износећи никакве разлого за то, онда ће се то утврдити протоколарно у присуству дваграђанина, сходно §. 466 гра!,. суд. пост. и такав записник придружити актима издавања тапије, против чега суоед не може нише правити нримедбе. Овако потврђеној тапији од отране оиштинског суда, неће одрећи потребу ни полицијска власт, ни првостепени Суд. Наравмо, да неће бити на одмет, да суседи потпишу тапију кад год они сами то хоће, али кад неће, онда ваља поступати као што је напред речено, а не оотављати оне, који се убаштињавају или врше пренос имања, доброј вољи и расположењу суседа, јер су врло чести случајеви, да суседи шиканирају, па чак и уцењују издаваче тапија. У опште се погрешно мисли, да продавац сам треба да врши премер и припрема што треба за тапију, а међутим, •гу је улога општинског суда најзначајнија, јер је његово да утврди оопотвеност онога, који тапију тражи. II. Суд општине придворичке у срезу моравичком, актом својим од 12. априла ове године Бр. 527, пита: »Моли се уредништво за објашњење: 1. Кадје један господар продао једноме лицу земљу, а другоме воћњак шљивама засађен, који се граничи оа првом земљом. да. ли онда треба ове шљиво-гране оа истих надведене на туђу земљу скресавати, и да ли плод који са. ових грана на туђу земљу опадне треба господар земље да бере или господар шљива § 282 и 283 реченог закона^ кад су оне засађене још пре 50—60 година, и заотарелошћу стекле право службености, будући су оба имања била у једним рукама? 2. Кад су општински судови по § 0. грађ. суд. поступка, надлежии за суђења о непокретним потраживањима у вредности до 100 динара закључно, онда да ли и тапије потврђене општиноким судовима на земљу од вредности до 100 динара важе а да се не потврђују првостепеним судовима ? 3. Кад у чл. 93. закона о шумама стоји: »ак.о је казна толика да је кривац не.може платити трећином свога имања, онда ћв