Policijski glasnik

ОТРАНА 282

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

ВРОЈ 35

нађена), у орезу голубачком 2, у срезу моравском 2 (I пронађена). у срезу зајечарском 2, у срезу косаничком 2 (1 пронађена), у срезу пожешком 2 (1 пронађена), и по 1 усрезовима: посавском окр. београдског (пронађена)', колубарском окр. ваљевског (пронађена), космајском, ваљевском (иронађена), лесковачком, масуричком, крагујевачком (пронађена), брзопаланачком, жупском, расинском, копаоничком, ресавском (пронађена), бањском, поцерском, мачванском, рађевском, звишком, орашком, јасеничком окр. смедеревског, тимочком, бољевачком, добричком (пронађена), прокупачком, драгачевском (пронађена,), жичком н уварошима: Крагујевцу (п[)онађена) и Иожарсвцу. Вредност свих ових крађа износи око 18.500 динара. Злонамерних поништајатуђих ствари било је: у срезу тамнавском 5, у срезу .јабланичком 3 (2 пронађене\ у срезу ирокупачком 3 (I ирона^ен), у срезу колубарском окр. ваљевског 2, у срезу неготинском 2, у срезу параћинском 2 (оба пронађена), у срезу звишком 2 (1 пронађен), у срезу подунавском 2 (I прона^ен), и по 1 у срезовима: иосавском окр. ваљевског, врачарском, лепеничком, јасеничком окр. крагујевачког, алексииачком, и бољевачком. Вредност уништених ствари износи око 3.800 динара. Поред изложених дела у току месеца јуна извршено је још у Орбији и 21 самоубиство^ и то: у срезу заглавском 2, V вароши Београду 2, и по 1 у срезовима: колубарском окр. београдског, грочанском,ваљевском, раоинском, параћинском, темнићском, левачком, бањском, лужничком, хомољском, моравском окр. пожаревачког, орашком, златиборском, ариљском, драгачевском, и у варошима: Крагујевцу и Омедереву.

Ова самоубиства извршена су: вешањем 1ватреним оружјем 3, оштрим оружјем 2 и тровап,ем 1, а узроци њиховом извршењу леже: у болести за 12 случајева, у душевном растројству за 2, у рђа,вом г)ома/гвм животу за 2, у страху од казне за 1, у иијанству за 1, и у љубомори за I. За остало случајеве узроци су непознати.

Покушаји самоубистава извршени оу: по 1 у срезовима : трстеннчком (оштрим ору^ем из непознатог узрока), беличком (вешањем, услед болести), тимочком (оштрим оруђем, услед р^авог домаћег живота), и студеничком (оштрим ору1,ем, услед душевног растројства).\ Општи преглед до сада изложених дела овакав је:

X ф н

О К Р У 3 II

«3

м

н

о

5!

с$ рз

н

стЗ'

о

и

а

и

н

о

и

<Х>

О

М

: л !' о м , М ° 3 " 1 ® ; Н

с О 11 5 *'1 5 м 2 >> )§ н | § а С г? I 00 3

о 3 « ^ !>•

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 13

Округ београдски ■ • » ваљовски • • • » врањски • • • • » крагујевачки • • » крајински • • • » крушовачки » моравски • ■ • » нишки • • » • » ииротски • • • » подрински • • • » ноЈкаревачки » руднички • • » смедеревски • • » тимочки • • • • » топлички • • • » ужички • • • • » чачански • • • Управа града Београда

Свега:

34

31

11

4 15 24 136 28

21

Унут

Из канцеларије Антропометријско - Полицијског Одељења Министарства рашњих Дела, 27. јула 1907. год. АВ јј . 956. у Београду.

и неко може потпуно оити пуштен само тада, ако не поотоји ниједан ,део те целине, у противном наступа ослобођење из недостатка те целине. Међутим, кад је за одлуку меродавно судијско уверење, онда је могуће само двоје: или је судија уверен или није уверен, а треће је немогуће, те стога не можп ни да наступа случај да се неко ослобођава из недостатка доказа. И ако се на основу неиотпуног доказа не може изрећи осуда, ипак то не значи да јс он без икакве вредности. Ненотпун доказ је по законику изузетно довољан у свима случајевима, у којима није у питању казнени захтев државе, већ нека процесна права и дужиости. За доношење решења процесне природе у току кривичноправног спора, законик не тражи највећи степен извесности, т. ј. потпун доказ, већ со задовољава и с вероватноћом или још и мањим степеном вероватноће. Тако је за доношење извесних одлука довол^но само подозрење или како то закоиик каже »ако има довољно основа подозрења". Тако н. пр. решење о стављању под суд донеће се ако има »довољно основа подозрења противу оптуженог« § 161 к. з.; иследа власт подићи ће тужбу »ако је кривица довољно доказана« § 158; решење о започињању кривичне истраге и о притвору донеће се »противу кога основи подозрења поотоје* •— § § 117, 130; претрес стана извршиће ое

СТРУННИ ДЕ0 ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (нАСТАВАк) И за наш Кривични Поступак, као и за ове туђинске оа законском теоријом доказа, ова је подела доказа од великог значаја. Он је у § § 223—239 тачно прописао услове, који морају бичи испуњени па да се узме да јо дат потпун доказ, независно од тога да ли је судија и без тих услова уверен у виност или невиност оптуженог. Дал>е, наш законик изречно говори о »непотиуним доказима®. што се види из § § 236, 238, а нарочито из § 123 у коме набраја тзв. иолудоказе. Казна се и по нашем законику може изрећм само на основу потпуног доказа — § 340. а ако је резултат поступања непотпун доказ, то се на осиову њега не може изрећи роепа ех^гаогсНпапа, као казна за подозрење. Али на осиову непотпуног доказа у нао не наступа потпуно ослобођење оптуженог, већ само ослобођење из недостатка доказа — § 242, што у осталом одговара законској теорији доказа, ко.ја схвата иотпун доказ као математичку целину, која се даје делити,