Policijski glasnik

ВРОЈ 35

ПОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 285

С КОНГРЕСА ЗА ЗАШТИТУ ДЕЦЕ.

(наставак) У погледу прекорачења граница што се тиче васпитаља и издржавања деце код родитеља или других, реФеренат разликује три конкретна случаја: 1. Неко се не стара за издржавање свога детета ма да има довољно средстава за то. Типички случај је овај: ванбрачни отац. Краће казне затвора, па и саме новчаие казне у овом случају добро дејствују. 2. Неко свесан кривице коју чини, неће да издржава своју децу. Типички су случајеви ови: пијаница, коцкар, ленштина. У овом случају дејствује краћа казна затвора. Не помогне ли то, тада треба тражити лека у дуготрајном принудном раду (АгћеИв.^апд'). Један део зараде тада се употребљава на васпитање деце. 3. Родитељи или стараоци неиосредни су узрок покварености детета и бивају опасни за н>е ов морални живот. Само тешке случајеве треба казнити. Као типички случајеви јављају се разбојништво и стално пијанство. Од таквих људи треба децу просто одузети, јер су они за ма какво васпитање неспособни, а казна нигата не помаже. Још је у овом питању било говора о неморалној литератури, која зло утиче на омладину. Признато је да но ноке неморалне слике могу имати велику уметничку вредност, али су оне убиствене за омладину. С тога је примљено да се казне великим новчаним казнама они, који омладини дају такве ствари. 0 овоме се дуго дебатовало и огромна већина пришла је мишљењу реФерента које је горе исказано. О жвнама као судијама говорио је у овој секцији адвокат Клингшпор и он је у првом реду истакао питање о томе, да све што се тиче заштите деце мора се одузети од управних власти и концентрисати на једном месту у судовима. Јер управне власти имнју пуне руке посла и на другим странама. „Оне се а , рекао је, »често више старају о томе да ли у вароши сви пси имају корпе на њушци, него ли да ли сва деца уживају оно васпитање које је за државни и народни циљ нотребно. Ако се сви послови за децу у држави пренесу у судове, тада треба размислити о томе, да ли би било корисно установити нарочите судове за децу. У том случају треба и жене постављати за чланове дечијих судова, пошто су жене као мајке најприроднији заштитници деце." — Овом је приликом председник сената барон Шенк говорио врло оштро против оних, који бију децу и који телесне казне у злој мери употребљују. Он за њих тражи највеКе осуде, пошто они греше у овом погледу сасвим свесно. Ову оштрину ублажио је проФесор универзитета др. ЛеФлер, који помиње како има случајева код деце кад наставник сва средства исц ше, па најзад мора да приђе телесној казни. Питање је остало нерешено.

0 здостављању деце. РеФерисала је г-ђица Лидија од Волфринга*, председница Песталиријевог друштва у Бечуг. Она је помоћу власти по^ кушала да нађе критеријум за процену дечјега злостављања. Забележила је 51 конкретни случај, који су били пред судијом, Од тога броја деце 44 је ванбрачно, 2 брачно, 2 пасторчад, 3 находчад. У Бечу се роди на годину око 17.000 ванбрачне деце. Од тога броја иоловина умре у првој години Живота. Ако се узме да само четвртина остане у животу, тада Беч има 60.000 ванбрачне деде до 14-те године. Није сад тешко проценити колико је хиљада од те деце изложепо злостављању. У Бечу има специјално неколико организованих друштава која штите децу од злостављања. Па при свем том тешко је увек деци помоћи. Сваки случај власт не сазна. А ако га сазна, она дете одузме од родитеља или стараоца, па га упућује друштву, које с драге воље такво дете прими**). После тога умеша се суд, који обично одобрава поступак полиције и дете остаје код друштва. Ну често се овакве пресуде протежу по читаву годину и задају друштвима велика иосла. Та ствар још није довољно регулисана ни у Бечу ни у Аустро-Угарској. С тога је г-ђица ВолФринг предложила оне тезе: 1. Централизарија судстава и то по местима и по стручности (Сенат и појединачке судије); "2. Централизарије криминалне полиЦије; 3. Образовање централе за судско лекарство; 4. Централизација правозаступпиштва и бранилаштва. Тезе ове примљене су с одобравањем и г-ђица ВолФринг одређенаје да о овом питању реФерише у скупштини. 0 старалаштву . »Да ли је целисходно извесним друштвима, заводима или корпорацијама у чијем се старању дете налази, поверити и старалаштво, и ако је целисходно, под каквим погодбама ?« О овом питању реФерисада су четворица, међу којимаје био и чувени др. Хајнрих Рајхер. Известилац председник земаљскога суда г. Фелнер скренуо је најпре пажњу на то, како је тешко наћи подесна стараоца за сиромашну децу. Сиротиња која се прима таквога старалаштва, нема времена да се брине за своју пупилу, јер мора да трчи за насушним хлебом. За ванбрачну децу то је још много теже и горе. С тога он мисли да се мора завести генерално старалаштво, као што је то случај у Немачкој. *) Г -1)Ица Волфринг чувена јо оа својих хуманитарних послова у Бечу и Немачкој. Она је у литерагури за Филантропију ирло много урадила. Оиом приликом на конгресу истакла се као вредан и предани радник. Изгледа да је она сав свој лшвот иосветила филантропији. По рођењу је Рускиња, али је одрасла у Бечу. **) Лако је тамо помоћи и полицији и општиии у овим пословима, ка^ бечка општина једном Једином друштву за заштиту деце {Кт(1ег8оћиК'егот) даје годишње 100.000 круиа субиеици^е!

Што се тиче завода, друштава и корпорација, известилац је за то, да се на њих може пренети старалаштво, ако они стоје под надзором државне власти. За сирочад и находчад то се по себи разуме. Она би од тога имала само сигурне користи. Напротив за децу ошптинску, коју онштине издржавају, не би.се смело старатељство пренети на општину, пошто се могу овде сударити интереси пупиле с интересима општине. Али сви облицн старалаштва, па били они поједине личности, заводи, друшгва, корпорације, општине или као други, морају стојати иод непосредним надзором старатељсхгога суда. Све ово примљено је без приговора. Једна госпођа говорила је о томе, да треба и женама долустити да могу бити стараоци. Уз то она тражи да се установе нарочити курсеви у којима би се учило како троба вршити старалачке дужности. Још је говорио дуго и врло разложно Кнез Едуар Лихтенштајп, председник друштва за заштиту деце у Бечу. Он на првом месту констатује, да је општа потреба да се закон о старалаштву измени. Зато што је тешко наћи свакој пупили згоднога стараоца, који би свој носао с вољом -и разумевањем радио, диже се све више глас за генерално старалаштво. И он би био за то али под врло строгим и тачно обележеним погодбама. Без поговора старалаштво треба да замени пупили породицу. Чим то не чини, оно не врши своју дужност као што треба, а генерално старалаштво најмање је за то нодесно. С тога је вазда корисније, ако се може да нађе нодесно лице, које ће пупили заменити оца и породицу. После тога иојединачкога старалаштва долази завод и организовано друштво, а тек на треће место генералио старалаштво. Мора ли се њему прибећи, тада га треба саставити од људи и жена, које имају више љубави за децу. Свакојако треба тежити да се члапови за генерално старалаштво из љубави према ствари сами јаве. ГГосле овога прешло се на питање: »Да ли је потребно да се у појединим општинама поставе нарочити органст, који би помагали старалачком судији у вршењу његових дужности?« По овомпитању био јеизвенггај др. Шауер, министарски саветник Он је одмах изјавио да је садање старалаштво недовол.но и несавршено. Нарочито је нагласио како отаратељски судија не може свуда да види шта треба. Њему су помоћници потребни. Њих може дати само општина, било у облику нарочитога старалачкога савета, било у облику одбора за сиротињу. На појединог човека као »повереника« не сме се овде рачунати за то што појединац временом изгуби веру пупиле, а брзо се замори великим радом. С тога су више лица за овај посао потребна. У Немачкој постоји сиротињски савет ("\Уа18епга.1;ћ). Њих има и у Тиролској. Они су се показали гамо као добри. Нема сумње да у ове старалачке одборе или савете треба убрајати учитеље, (.вештенике и друге познате фи-