Policijski glasnik

ВРОЈ 45

СТРАНА 363

0 0ДГ0Б0РН00ТИ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ. (НАСТАВАК) Газда може стајати у приватно - правним односима са трећим лицима или на основу лравних послова или на основу законских прописа или услед недозвољених дела. При испуњењу својих уговорних и законских дужносги према трећим лицима газда може употребити и свога слугу, и, наравно, газда онда одговара, ако слуга не испуни дужност како треба, те штета за другу страну наступи (на пр. газда поитље слугу да код кирајџије нешто оправи, па овај рђаво изврши, услед чега кирајџија буде оштећен (§§ 717 и 616 грађ. зак.). Све ово вреди и онда, кад су у служби код газде исправне слуге. Према томе очигледно на ове случајеве није помишљао законодавац, кад је у другој тач. § 810 статуирао изузетак од правила да за туђа дела нико није дужан одговарати. Али замислимо овај случај: 1) газда је послао свога слугу (на пр. мајстор свога калфу) да код Петра изврши оправку браве КалФа то учини, али при томе украде штогод из Петрове куће. Хоће ли мајстор за накнаду штете одговарати? Је ли за њега крађа његовога калФе туђе дело ? Очигледно да јесте, али ако је мајстор знао да му је калФа скитница, злочинац или неваљалац, онда ће он и за туђе (калФино) дело одговарати за накнаду штете. Газда дакле одговара своме сауговорачу за штету, коју овоме нанесе од газде аослати службеник ири вршењу уговорног иосла ако је газда знао, да је службеник скитница, неваљалац или злочинац. (1). Замислимо сада овај случај: 2) Предузимач Н. зида Петру неку грађевину. КалФе предузимачеве не пазе при зидању и добацивању цигље, те испусте једну циглу и повреде кога мимопролазника. Хоће ли повређени моћи тражити накнаду штете од предузимача? Је ли дотични штетни поступак калФи за предузимача туђе дело ? Очигледно да јесте, и предузимач повређеноме не би одговарао према тач. 1. § 810. Али ако је предузимач знао, да су дотичне његове калФе скитнице, неваљалци или злочинци, онда ће он за штету одговарати. Газда дакле одговара и трећим лицима (онима са којима не стоји у уговорном односу) за штету, коју овима нанесу газдини службеници вршећи од газде наложени ил посао, — ако је газда знао, да су му службеници скитнице, нев&љалци или злочинци (2). 35 ) Из свега овога излази, да газда не одговара за штету из оних ноступака своје послуге, па ма каква она била, које она учини не вршећи од газде наложени посао. Из уноређења нашег § 810. грађ. зак. са одговарајућим наређењима аустр. граћан. законика видеће се, да је наш за35 ) И у овоме погледу наш грађан. законик потребује реформе. Као што се из излагања у тексту види, газда ие одговара за своје млађе, ако су ови исправни људи, кад они коме својим поступком причине штету, било сауговорачу газдином приликом вршења уговорног посла (осим ако сам уговорени посао рђаво изврше, јер онда се сматра да је тај посао сам газда. извршио, и, наравно, пошто то није туђ посао за газду, него његов сопствени, газда одговара) било трећим лицима при вршењу од газде наложеног посла. Само кад оштећени докаже у оваким случајевима, да је газда држао у служби млађе знајући да су они скитнице, неваљалци или злочинци, може од газде накнаду штете захтевати. Умесно је пак наређење § 831 немач. грађ. зак. у погледу овога питања: «Ко другога употреби за извршење некога посла, одговоран је за накнаду штету, коју тај други коме приликом извршења посла противиравно нанесе. Одговорност за накнаду не наступа, ако господар посла при избору одређеног за посао лица пази на оно, на шта ее у саобраћају обраћа пажња, као ни онда ако господар посла обраћа потребну у саобраћају пажњу на набавку справа и управљање послом, у колико њему лежи у дужности набављање справа или извођење посла. Исто тако господар посла не одговара ни онда, ако би штета постала и у случају, да је он потребну пажњу употребио <,: .... Овај законски пропис важи у погледу одговорности газдине за своје млађе према лицима, са којима газда не стоји у уговорним односима. За одговорност газдину за своје млађе према лицима, са којима газда стоји у уговорном одношају меродаван је § 278 : »Дужник одговара за кривицу свога законскога заступника и лица, којима се он (дужник) служи ради исиуњења своје обвезе, у истом обиму као и за своју сопствену кривицу <,с ....

конодавац од два §§—а аустр. за.коника (1313 и 1314) начинио наш § 810. Али и при овом крпежу, наш је законодавац одступио од ирописа аустријског законика. Тако друга тачка нашег § 810. треба да одговара аустријском § 1314, али као што се из превода овога законскога прописа види, друга тачка нашег § 810. не одговара у свему § 1314. аустриј. законика, јер овај гласи: »Ко прими у службу неко лице без сведочанства, или какву личност, опасну услед њених телесних или душевних својстава, са знањем у служби задржи, или каквом познатом злочинцу даде уточигата, онда он одговара домаћину и укућанима за накнаду штете, проузроковану опаспим својствима ових лица.« Пастаје питање како стоји с одговориошћу газдином у случајевима, које предвиђа овај пропис аустр. законика? Аустријски законодавац замишља овде случај, да у некој кућн више станова има, па неки кирајџија има у служби лица, означена у § 1314. Што се тиче решења овога питања по нашем законику можемо и овај случај решпти по аналогији § 810. грађ. зак. Тиме што је један кирајџија примио са знањем у службу на пр. душевно болесно лице или лице са опасном заразном болешћу, он се налази као газда тога лица у сличном положају. у коме се налази газда слуге, за кога се зна да је скитница, злочинац и неваљалац. У случајевима горе означеним под 1 и 2 одговараће газда и душевно и телесно болесног слуге оиако исто, као и газда слуге, који ;је злочинац, скитнпца или неваљалац. Међу тим ваља имати на уму, да су службеници са својствима побројаним у §§ 810. нашег и 1814. аустр. грађанског законика иријемом у службу и добијањем уточишта код свога газде дошли у могућност да стуие у ближу везу са осталим кирајџијама у истој кући и да на тај начин добију прилику да изврше оштећење. Пријемом таквих слугу газда њихов учинио је и сам кривицу, јер је изложио остале кирајџије опасностима, које од својстава његових слугу долазе. За то је и он тим кирајџијама и одговоран за штету, коју они учине (§§ 800. и 804.), и то не само за ону, о којој је било речи горе под 1 и 2, већ и онда кад слуга нанесе коме кирајџији или укућанину штету, не вршећи никакав посао за свога газду (на пр. по овоме би газда одговарао за накнаду штете, ако са знањем прими одбеглог душевног болесника у службу, па овај, рецимо, у наступу избије и повреди кога укућанина). 36 ) в) Који се службеник може као скитница, неваљалац или злочинац сматрати? Пре свега онај, који је за дела из користољубља (крађе, утаје, преваре, протурања лажног новца, разбојништво, јатаковање и др.) био кажњаван било судским било полицијским властима. Али исто тако и онај, који је осуђиван због повреде тела, осим ако су виши мотиви били узрок делу (на пр. неко је осуђен због телесне повреде, коју је учинио из освете или као прекорачење праведне нужне одбране). На послетку као што је већ под а.) напоменуто, може неки службеник бити скитница или злочинац, а да за своја дела није био осуђиван (на пр. за то што се није могло доказати да је он учинилац). Ако се пак докаже да га је газда знао као таквог, онда ће он, под горе изложеним условима, за њ одговарати, и ако службеник због свог рђавог владања није био осуђиван. (наотавиће ое) Д-р Драг. АранђеловиЂ. 36 ) У свима овим случајевима под а и б, где се помиње газда и принципал, подразумевају се и иравпа лица, кад се налазе нрема својим млађим у улози газде или принципала. Кад врше послове приватно-правног карактера или кад дођу у неки приватно-правни одношај, онда се у погледу њихове грађанске одговорности има са њима поступити као и са физичким лицима. Опширније о одговорноти правних лица види у мојој расправи »О одговорности државе и чиновника*.