Policijski glasnik

СТРАНА 388

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

да отклони штету од свога ближњега, иредвиђају се таки случајеви и у грађанском законику. По §§ 628, 808. при крају и 809, може се неко умешати у туђе послове у циљу отклањања штете. 47 ) Нађе ли се притежалац зешљишта, гонећи или хватајући у штети затечену животињу, у такој ситуацији, да му од ње прети опасност по живот, ои је тек онда може убити, кад види, да му другога спаса (на пр. бегством) нема. На сваки начин, да се у оваким тренуцима не може од иритежаоца (или трећега лица) тражити, да хладно расуђује, да ли је опасност, која му од животиња прети, баш толика, да је ради спаса свога мора убити. Мора се узети у обзир и онај страх и узбуђење, које човеком влада кад се на пр. нађе пред разјареном животињом. С друге пак стране притежаоцу није допуштено, да при првом неуспеху ири истеривању или хватању животиње ову убије. Констатује ли се, да је убијање животиње, затечене у штети, било овравдано, онда власник њен не може од притежаоца тражити накнаду за убијену животињу. Међу тим он је и у овом случају дужан накнадити животињом причињену штету, ако до њега има кривице, што је она у штету ушла — § 815. грађ. зак. 48 ) 4. Сасвим је природно, да притежалац земљишта ухваћену у штети животињу задржи код себе како ради тога, да се за накнаду учињене штете наплати тако и стога, да на тај начин дозна ко је власник животиње. За то § 817. грађ. зак. прописује: »Ухваћена у штети животиња остаје у залози за накнаду 4 *), коју је дужан онај, чија је животиња, за осам дана учинити. Ако се не поравнају дужни су ствар суду јавити. Оштећени није дужан животињу из залоге пре издати док му се или накнада не учини или сигуриост довољна не постави. (с (Види другу талку § 1321. и § 1322. аустријског грађанског закона). а; Као што је већ горе под бр. 2. казано, право на накнаду штете причињене животињом, па према томе и право залоге на животињи, која је у штети ухваћена, припада не само власнику оштећенога земљишта, већ и ономе, ко за свој рачун ужива земљиште, на коме је животиња у штети ухваћена, а исто тако и онај, чији је телесни интегритет. нападом животиње повређен (на пр. онај, кога је туђ пас ујео), б. Да би се животиња могла као залога задржати нотребно је: и ) да је животиња збиља штету причинила (на пр. гажењем усева, попашом истих или на други начин). Није дакле довољно, да неко затекне туђу животињу на своме земљишту, па да је овлашћен задржати је. Приликом тражења накнаде мора оштећени доказати, да му је и колику му је штету ухваћена животиња причинила. Међу тим оштећени није дужан доказивати, да је услед кривице (зле намере или небрижљивости) притежаоца животиње при чувању исте ова штету нанела, већ се то претпоставља, и притежалац, ако хоће да се одговорности ослободи, мора да докаже, да до њега и његових млађих нема кривице у чувању животиње, која је штету нанела. На прбтив, ако оштећени тражи накнаду било од притежаоца животиње било од трећих лица

По чл. 18. зак. о чувању пољских имања пољски чувар је дужан у штети затечену стоку отерати у општински обор. 48 ) У чл. 18. ал. 3. зак. о чувању пољских имања прописује се: »Коју стоку пољски чувар не би могао да истера из добра властан је убити је. Ово је нарочито дозвољено код штеточине пернате животиње и код свиње.* Нема сумње да и власник земљишта и остала заинтересована лица, како у пољу тако и у вароши, могу у штети затечену животињу убити, ако је не би могли, без велике опасности по живот и тело и без велике штете по усеве, истерати или ухватитп. 49 ) Впди и чл. 9. зак. о чувању пољских имања.

на основу тога, што је дотични животињу на оштећенога или на његово добро натерао или надражио, онда ову околност мора он — оштећени — доказати. Р) Оштећено лице 50 ) има права задржати стоку као залогу само онда, ако ју је у штети ухватио — дакле док се она на оштећеном земљишту налази. Ипак му се иризнаје право, да животињу, која са оштећеног земљишта нагне бежати, вија и ван овога, и кад је ухвати, може је као залогу задржати. Наравно да му, и кад не задржи или не ухвати животињу, остаје право да наканаду штете од притежаоца животиње тражи, само што онда нема заложно право на животињи за обезбеду потраживања накнаде. В. Животињама оштећено лице сме онолико комада као залогу задржати, колико је потребно ради обезбеђења потраживања накнаде штете и евентуалних трошкова 61 ). На тој стоци стиче он сва права заложног повериоца 52 ), али прима на себе и све дужности истог, ако стоку код себе задржи или другоме за свој рачун на чување преда (§§ 317., 318. и др. грађ. зак.). Међутим како заложно право на ухваћеној животињи постоји у циљу обезбеђења потраживања накнаде штете, то је онда оштећеии дужан исту издати, чим.му се да довољна безбедност у другим стварима, или му се тражена накнада исплати (§ 817. при крају и чл.' 19. зак. о чувању пољских имања алинеја 4.). г. Кад је у питању домаћа стока, задржана као залога, онда је оштећени дужан за осам дана од дана кад му је општински суд саопштио да је животиња у штети ухваћена, повести парницу код надлежног суда 53 ) за накнаду штете. Ако у том року не тужи за накнаду штете, вратиће се ухваћена стока своме сопственику, пошто се наплати казна, трошак ока издржавања и остале таксе (чл. 19. алинеја 3. зак. о чувању пољских има). Разлог је овом пропису у томе, да притежалац стоке не би дуго остао без употребе исте. Међутим и ако оштећени у овом случају губи заложно право на штеточини животињи. ипак он не губи своје право потраживања накнаде штете. Оно застарева ио оиштим прописима (§ 939. грађ. зак.). Али све ово што је казано за стоку, која учини штету на пољском имању, важи и за остале животиње, кад се у штети ухвате. Ако на пр. мајмун одбегне своме сопственику, па причини коме у вароши штету, мораће оштећени у року од осам дана од кад је за штету сазнао, повести парницу код надлежног суда, ако хоће да сачува своје заложно ираво. У аустријском законику то је јасно, а и наш законик хтео је то исто казати у § 817. 54 ). Ка1ло 1е^18 том кратком року за остварења потраживања накнаде штете

50 ) Такође и пољски чувар : чл. 18. зак. о чувању пољеких имања. 51 Ј Чл. 19. зак. о чувању пољских имања ал. 5: »Ако је вредност ухваћене стоке већа него вредност казне, штете и трошкова, општински суд задржаће онолики број стоке у обору, колики ће бити довољан, да та потраживања ооигура, а осталу стоку вратиће сопственику." 5г ) И ранг овога заложнога права претходи свима другим првенственим правима, која би, евентуално, на ухваћеној животиљи постојала. 53 ) У чл. 25. зак. о чувању пољских имања прописује се: ®3а накнаду штете од 20 до 200 дин. судиће општински суд, а за штете од веће вредности судиће изборни суд.* А у чл. 26 : »Односно изјаве жалаба важе прописи грађан. судског поступка као и односно начина суђења." 1 5Ј ) Као што је већ речено наш је законодавац од § 1321, аустријског грађан. зак. начинио наше §§ 816. и 817. При томе је изврнуо извесан ред рочи из аустријског параграфа. Овај § 1321. гласи: »Ко на своме земљишту туђу стоку затече, није због Јтога још властан убити је. Он је може потребном силом истерати, или ако је стока штету нанала, задржати као залогу толико комада колико је ради накнаде штете довољно. Ипак се он мора (дакле оштећени) за осам дана са власником наравнати, или дати тужбу судији, у противном случају мора задржату стоку вратити.*