Policijski glasnik

СТРАНА 396

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

П1'ОЈ

тешкоћама. Ова забрана не треба да буде апсолутна још и стога, што лекар, који је умрлог пред смрт лечио, не мора увек бити сумњив. Све то има да зависи од оцене иследника и суда. Странке, ако налазе да је такав лекар сумњив, тражиће искључење, које увек треба наредити, кад се само може наћи замена. Ако је замена скопчапа с тешкоћама, иследник или суд наредиће искључење само онда, кад нађу да су основи за сумњу доведени до вероватноће. Кад лекар, који је умрлог лечио, само присуствује секцији и дајс обавештења, онда се он налази у улози сведока, за кога и вреде све одредбе о сведоцима. III. Мора ли изабрани вештак да се прими дужности вештака и да изврши вештачењн? Ни раније, па још и данас, ни наука ни законодавства нису потпуно сложна у решењу овога питања. По једнима, као: МШегтауег, Р1апћ и 2асћагга.е , одговор на ово питање зависи од тога, да ли је вештак од државе стално постављен да врши вештачење или не. Па ако је вештак стално постављен, онда се. он не може ослободити већ ое мора примити дужности вештака. Ако пак вештак није стално постављен, онда они тврде, да се он нс може принудити на вештачење. Они, дакле, као и Вггћтеуег, држе да за вештак- не ностоји општа грађаиска дужност да се приме вештачења, као што је случај са сведоцима. Држава, веле они, може створити за грађане дужност, да послуже циљевима кривичног правосуђа само оеда, кад то изискује нарочита потреба. Таква потреба несумњиво постоји кад су у питању сведоци, те је стога и оправдано што је створена дужност за сваког грађанина, да сведочи о свима важним чињеницама које је опазио, јер један сведок не може бити замењен другим. С вештацима, међутим, ствар стоји сасвим друкче. Чињенице о којима вештаци треба да даду своје мишљење садашње су и увек ће се лако наћи људи са спремом која је потребна за давање мишљења. Вештаци, дакле, нису незамењиви као све доци. Сем тога, вештачење је често скопчано с великим трудом, временом па и опасностима ; вештак даје миШљење на основу своје стручне спреме, до које је он нарочитим трудом дошао, што све није случај код сведока, те стога и не треба постављати општу грађанеку дужност за вештачење, већ њу установити само за извесна лица. (наотавиће се) Д-р 5ож. В. МарковиЂ.

0 0ДГ0В0РН00ТИ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ, (НАСТАВАК) 2. Накнада штете код телесних повреда обухвата по § 820. у првоме реду »трошак сав за лечење и лекове.® 57 ) Г1овређени дакле има права да се, с обзиром на обвезу учиниоца и на његово имовно стање, повери ради лечења и скупљем лекару (на пр. неком хирургу), ако се иада да ће тиме сигурније успоставити пређашње стање свога здравља. Сав тај трошак — лекарску награду и издате суме за лекове, завоје и т. сл. дужан, је учинилац да накнади. Иаравно повређени не може тражити накнаду оних издатака, које није чинио у поштеној намери, да своје здравље поврати, већ тога ради, да би што већу накнаду натоварио на свога противника. На пр. повређени, и ако има одличног лекара у своме месту, В. и чл. 2. зак. о накнади штете услед повреде при железничком саобраћају.

потегне чак у десето место код другог лекара. С друге пак стране не може ни учинилац тражити, да повређени, при избору лекара и набавци лекова, води нарочита рачуна о томе, да лечење, у интересу учиниоца, што јевтиније испадне. 58 ) Судија ће, по оцени свију околности, оценити: шта је повређени све требао као поштен човек да ради, те да до свога изгубљеног здравља дође ? Учинилац је дужан да накнади и оне издатке, који су потребни ради замењивања изгубљених природних телесних делова: на пр. за вештачку ногу, руку, за колица ради кретања онакаженог и т. сл. Ако се је пак повређени поверавао ради лечења нестручним људима (бабама, врачарама, траварима, разним шарлатанима у лечењу, којих нарочито много има за лечење венеричних и неизлечимих болести), па би се због тога болест погоршала и доцнији трошкови око лечења повећали, онда, ако због таког поступка има кривице до повређеног , извесан део тих трошкова, по оцени суда, има оам повређени да сноси према § 805. грађанског законика. Не буде ли кривице до оштећеног (на пр. он је био услед повреде пао у несвесно стање, а његова га родбина преда неком шарлатану на лечење, који му повреду« погорша), онда учинилац мора све трошкове око лечења накнадити , али он може тражити сразмерну накнаду од оних, који су криви, што су се трошкови око лечења увећали. У наш законик није унесен § 1328 аустријског грађан. законика, који се налази под рубриком о повредама тела и који гласи: »Ко заведе какво женско лице и о њиме роди дете, плаћа трошкове око порођаја и бабиња, и испуњаваће и оотале очинске дужности, одређене у трећој глави првога дела. У казненом је законику изложено, у којим се случајевима завођење у исто доба кажњава и као злочинство или преступљење. Питање је како у овом погледу стоји по нашем грађанском законику ? По § 130 грађ. зак. не сме се истраживати ко је отац ванбрачном детету, па према томе, не може се ни против завођача неке женске подићи тужда за накнаду трошкова око порођаја заведене женоке. Али ако је према женској извршено кривично дело одводења (§§188и 18'Јказн. зак.) или силовањ- 1 (§ 161 казн. зак.), па би се она породила, а време затрудњења нодударало би се с временом одвођења односно силовања, онда је доказивање ванбрачнога патернитета допуштено. Докаже ли се пак за извесно лице да је учинилац споменутих кривичних дела и да је отац ванбрачног детета одведене или силоване женске, онда он поред дужности издржавања детета (§ 131 грађ. зак.), има ванбрачној мајци да накнади, с обзиром на § 800 и 820 грађ. зак., не само трошак око порођаја и бабина, већ и сву штету коју би она услед порођаја претрпела; по моме мишљењу имало би у оваквом случају места аналогој примени § 820 грађ. зак. Али и кад не би услед извршеног полног сношаја приликом одводења или силовања наступио порођај, ипак би кривац био дужан с обзиром на §§ 800 и 822 да накнади тој женској глави сву штету, коју би она услед дотичних кривичних дела претрпела (на пр. накнаду за то, што јој је, услед деФлорисања, отежана пристојна удаја). То исто важи и за учиниоце кривичних дела из § § 201 и 205. казн. зак. 3. Даље: телесно повређени има права тражити накнаду заслуге, коју је услед повреде изгубио, као и оне, које ће се у напредак лишавати, На пр. повређени је као мајстор закључио низ послова, при којима би извесне суме зарадио, али услед повреде није могао да их сврши. Ту изгубљену зараду дужан је учинилац повреде да накнади. Што се тиче накнаде оне зараде, коју повређени од дана повреде губи, не 58 ) Влди и § 2. Б. бр. 3. ове расправе.