Policijski glasnik

ВРОЈ 49

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 395

менту произвођења почетног члана каузалног низа чији је завршни члан кривичио дело 3 ) слободан. Позитивно кривично право почива у главеом на овој индетерминистичкој доктрини кривичне одговорности и урачуњивости, оно тражи да је душевно стање свесног субјекта у време вршења кривичног дела било такво, да тиме није његова слободна воља, т које такво дело треба да потиче, била спречена, и само у том случају оно налази да је преступник крив т. ј. одговоран за учињено дело (разуме се претпоставивши, да је оно изведено с предумишљајем, намером или из нехата). Међу тим и ако позитивно кривично право принципијелно тражи слободу воље као подлогу урачуњивости, ипак у понеким својим одредбама оно се не управља по њој и тиме признаје, да је сама индетерминистичка доктрина урачуњивости недовољна да буде подЛогом кривичее урачуњивости. Ми ћемо доцније, кад будемо давали позитивну одредбу кривичне урачуњивости, изнети један од типичних случајева ове врсте. (наставиће се)

ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (НАСТАВАк) Није, довољно, да законодавац предвиди само оне основе и узроке са којих се неко не може узети за вештака, —• са којих, тако рећи, иследник или судија има вештака по самом закону као неспособног да искључи. 0 тим основима је говорено раније иод I. Сем тих основа има још и много других, који, кад се нађу код вештака, изазивају оправдану сумњу у његову потпуну непристрасност и незаинтересованост. Ти основи произилазе из многобројних одеоса у коме се вештак може налазити или према кривичном делу или према странкама. Интерес је истраге, да вештачење врши лице, у чију се ни спрему ни исправност, ни непристрасност ни у колико не може посумњати, и, чим се нађу основи који изазивају оправдану сумњу у све ово, одмах се мора допустити странкама да траже одбачај таквог вештака, а за иследника или суд настаје дужност, да таквог вештака замени другим, разуме се под условом, да су наведени основи доведени бар до вероватноће. Овда се у свему има да ради аналого случају кад се тражи одбачај судије. Ово је сасвим и оправдано. јер се увек може постићи, да вештачење врши лице у чију се ни спрему ни незаинтересованост не сумња. То се може постићи на тај начин, што се сумњив вештак може скоро увек заме ■ нити другим, Странке могу доказивати како основе, који показују недовољну спрему вештака, н. пр. ако се докаже, да је вештак, који је у питању, раније у сличним случајевима правио грубе грешке, — тако и основе, који непристрасност вештака. доводе у сумњу, н. пр. ако се докаже да је изабрани вештак непријатељ оптуженог. Као год што законодавац није могао набројати основе са којих се судија има да одбаци, тако се исто не даду набројати ни основи са којих се треба вештак да одбаци, јер су ти основи, који беспристрасност вештака доводе у сумњу, многобројни. Сем тога, ти су основи такви, да се могу познати и видети тек у поједином случају. Ту, дакле, није толико у питању јавни интерес, колико интерес странака које немају вере у беспристрасност вештака. Несум3 ) Види о томе Листов «11.ећгћисћ с1б8 с1еи4бсћеп 81гаГгеећ18» 1 5-4е АиП.. 1905, § 37. стр. 164, (српски превод § 37 стр. 17 а) где се решава пптаље о одговорности за дела коЈа се називају »Ас1ктев Нћегае т саива* (зеи аћ НћегШет ге1ае).

њиво је, дакле, да странке и по нашем поступку могу тражити одбачај вештака, само ако су у стању показати основе који њихову спрему или беспристрасност у сумњу доводе. Странке могу тражити одбачај вештака како у генералној тако и у специјалној истрази, али оне по нашем поступку то своје право не могу остварити онако, као што га могу остварити странке по немачком и аустријском кривичном поступку, и то стога, што наш законик нигде ие наређује, да се странке имају известити о избору вештака пре него је вештачење предузето. У нас се вештачење у генералној истрази врши без присуства странака па стога за иследшша и не постоји законсва дужност, да их извести о избору вештака. Странке у многим случајевима и не знају за извршено вештачење; али у случајевима, у којима ма на који начин сазнају да ће се оно вршити и ко ће га врпшти, могу иследнику поднети захтев којим траже одбачај вештака. Исго тако могу поступити странке и у случају, кад вештачење наређује суд у специјалној истрази, јер и он их не извештава о избору вештака. Има, међу тим, случајева у којима или обадве или једна од странака мора присусгвовати вештачењу, и у таквом случају странка може увек пре започетог вештачења тражити одбачај вештака. Ако странке траже искључење вештака са узрока, побројаних у §§ 43, 91. 92 и 114, иследник и суд, пошто је нашао да наведени изрок стоји, дужан је изабраног вештака да замени другим. Ако су, мећутим, странке за одбачај навеле какав други основ, који је у стању да доведе у сумњу беспристрасност вештака то ће од оцене иследника или суда зависити, хоће ли се вештак одбацити или не. Не тражи се, да основ за одбачај буде потпуно доказан, већ је довољно да буде доведен само и до вероватноће. Због тога, што се странке у нас не извештавају о избору вештака, оне имају права доказивати основе за одбачај вештака и после извршееог вештачења и то поглавито на главном претресу. Ако странке докажу осиов за одбачај, вештачко мишљење се не сме употребити као доказ. У другом одељку § 61 крив. пост. налази се један нарочити законски основ са кога вештак може бити искључен. Ту је решено једно дуго дискутовано и контроверзно пигање; да ли се лекар, који је умрлога лечио, може узети за вештака при вршењу секције, кад се појави сумња да је смрт последица каквог кривичног дела. Противу лекара, који је умрлога пред смрт лечио може постојаги оправдана бојазан, да ће бити пристрасан, ако би он имао да оцени узрок смрти. Пристрасност може долазити отуда, што је лекар при лечењу учинио погрешку. коју он неће да каже, или, унапред уверен у узрок смрти, може он приликом секције из непажње пропустити да види какву важну околност. И у науци и у законодавствима ово је питање решено тако, да се лекар, који је умрлога пред смрт лечио, не може узети за вештака при секцији. Али, како тај лекар често може дати врло корисна обавештења, па и целу историју болести, законодавци наређују, да такав лекар само присуствује секцији и то у циљу давања обавештења. Да је и наш законодавац овако решио ово питање, види се из текста другог одељка § 61 који гласи: »где је год могуће треба при томе (при секцији) да присуствује и лекар који је болесника пред смрт лечио. к Али се ова забрана нема разумети., апсолутно, т. ј. да се лекар, који је умрлог пред смрт лечио, има у свима случајевима искључити као вештак. То се види отуда, што наш законодавац није ову забрану изречно предвидео, као што .је то учинио немачки у § 87, већ само прећутно; и друго, што би често услед оскудице у лекарима вршење секције било скопчано о