Policijski glasnik

ВРОЈ 1

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

Тако дакле док ова казна постоји, да кажемо коју реч о томе како њу треба по нашем законику примењивати. Сагласно општој тенденцији да се примена смртне казне сведе на што мањи број кажњивих дела и наш казнени закон ограничио је њену примену само на мали број злочина. То су ови злочини : велеиздаја из §§ 83, 84. и 87, убиство хотично с предумишљајем § 155, убиство родитеља или предка § 157, квалиФиковано убиство из § 159, разбојништво са убиством, § 240, и њему подобна квалиФикована крађа са убиством, § 238, као и злочинство учињено у хајдуковању § 245, крив, закона, и квалиФикована паљевина § 298. Дакле у главном и код нас се казни смрћу по правилу хотично убиство с предумишљајем, и велеиздајничко предузеће под извесним отежавајућим околностима. При примени ове казне суд је увек дужан да цени двоје: а) Да ли се кривица оптуженикова, за коју му се може досудити смртна казна, несумњиво доказује на закони начин и то путем непосреднога доказа, признањем (§ 225. крив. пост.) или сведоџбама сведока очевидца (§ 229. крив. пост.), и б) Да ли оптужени има две или више олакшавајућих околности (§ 60. каз. зак.) и има ли каквих отежавајућих околности (§ 60. каз. зак,). Односпо услова из § 243. крив. пост. напоменућемо само то да је он унет у закон о кривичном поступку на сваки начин само из бојазни да се не би десила погрешка у правосуђу и когод невин био на смрт осуђен, па и ако би се ова грешка доцније открила, не би имало никакве вредности, ако би смртна казна над невино осуђеним била извргаена. Немамо ништа противу ове обазривости законодавца, ма да ово није примљено код других културних држава. Ну, ми ћемо у главном овде да говоримо о примени прописа §§ 60. и 66. каз. закона. Узмимо прво један прост случај. Оптужени је учинио дело из § 155. каз. зак. и има признање и добро владање, олакгаавне околности тачке 4. и 7. § 69. каз. зак. а отежаваних околности нема. Шта ће суд радити ? Примениће § 60. каз. зак. и оптуженога место смртне казне осудити на робију. (свршиће се) М. С. ЂуричиЋ, члан касац. суда

КОНАН ДОЈЛ И НАУЧНА ПОЛИЦИЈА У XX. ВЕ^У. Ог Ј. Вегсћег УВОД Једна од жалосних карактеристика нагае епохе јесте страховито напредовање криминалитета. Ако пажљиво проучимо граФичке таблице криминалне статистике, састављене у судско медицинском Факултету под управом г. Лакасања, опа-

зићемо лако да овај напредак не иде паралелно за различите облике криминалитета, Док се, с једне стране, скуп свију злочина, аротив имовине смањује осетно у времену од 1825. до 1900. год., и од 4400 спушта на 1100, а број злочина иротив личности , у истом периоду времена, силази од 1500 на 1000. дотле се, с друге стране, број преступа страховито увећава. У 1825. год, било их је 40.000, а у год. 1895. број овај достигао је ци®ру од 200.000. Истина је, да је од овог времена па до 1900. год. број овај постепено опадао, и да сада није већи од 165.000. Једновремено са овим страховитим увећавањем броја преступника увећао се нагло и број непронађенпх злочина. У времену од 1831. до 1835. год. број непронађених злочина износио је 12.000, а у другој петогодишњој периоди, од 1896. до 1900. год. број овај достигао је циФру од 92.065. С једне стране, дакле, видимо да се број преступа страховито увећава, а с друге, опет, да друштво постаје све неепособније да се брани од поступака злочинаца, из дана у дан све вештијих, савршенијих, па чак и интелигентнијих. Варварски криминалитет, својствен примитивним расама и лак за сузбијање, уступа место медерном криминалитету, својственом цивилизованим земљама. Дивљачки и простачки злочин уступа место злочину модерном, раФинисаном и научно организованом; крадљивце по великим друмовима заменили су варалице и кесароши. На место бруталности, дошли су лукавство и превара ; витезе са огртачима и мачевима заменилп су витези индустрије. Пред оваквим стањем ствари, крајем прошлог века почиње да се организује, под утицајем Вертилонових генијалиих открића, један потпуно нов систем одбЈ >ане, који је доцније иазват научном аолицијом. Израз овај изгледа многима, а нарочито Отоленгијевим противницима у Италији, веома претенциозан; други, опет, налазе да је иетачан. И доиста, ако се овај израз и може применити за полицијске методе, живе слике и антропометрију, изгледа нам нетачан кад је реч о означењу осталих средстава којима се служи полицијски вештак. Ради овога боље је назвати ове методе ирименом науке у иолицијским и судским истрагама. Овај назив био би много тачнији и јаснији. а мање претенциозан; једина му је незгода што је мало дужи. Једино са овог разлога ми ћемо у овом раду и даље употребљавати израз научна иолиција, али само у смнслу који смо изложили. Ма колико да је млада, научна полиција већ има међу својим представницима људе са великим научним гласом. Пошто се правосуђе нарочито медицини обраћа за помоћ, то и научна полиција има за основу примену лекарске науке. Као што је то већ казао г. Лакасањ, медицина помоћу специјалних студија допушта често чиновнику да дође до истине. Нарочито судска медицина доприноси одржању јавног здравља и успбху правосуђа; за последњу улогу резервисано је име медидицинска. иолиција. Зашто да се лекарска. наука не стави у службу законодавца и

чиновника ? Зашто да наука не притекне у помоћ полицији, у свима. оним приликама, у којима се позитивни и прецизни резултати могу добити само научним путем ? Научна је полиција. дакле, врло блиска судској медицини, и донекле од ње зависи. Није ли криминална антропологија директна кћи судске медицине ? Ако се запитамо шта треба разумети под имеиом антропологије, видећемо дапрецизни смисао ове речи обухвата све што се односи на тело и дух злочннаца у њиховој аиатомији, физиологији и психологији. Али има јога доста сродног материјала, који треба уврстнти у домену криминалне антропологије, ако се ствар нзближе посматра. Често је граница неодређена, те се с тога у ову домену морају уврстити и оне личности, које на први поглед, изгледају да немају никакве везе са криминалном антропологијом. На овај начин она обухвата питања чисто правна, биолошка и социологака. Њен обим, услед овога. налази се веома проширен, а једновремено с њим и обим научне полиције. Блиски односи између судске медицине и полиције нису увек били посматрани на исти начин од писаца. Недавно је проФесор Пинар Ртагс1) у предговору Јадних доктора Луцијана Наса изјавио ово: »Није ли исто тако потребно истаћи што јаче — да би је што пре нестало улогу. коју истражни судија може да захтева или је често захтева од лекара вештака? Какваје Формула којом истражни оудија позива зекара на. рад ? Ево је: »Ми прокуратор, позивамо д-р X да изнађе и испита све знаке злочина или преступа. С( Па овај начин судски лекар треба да постаие обичан полицијски агент за истражне чиновнике.® Јадни доктори. велимо и ми, драги колега Све што смо казали доказује, да ми ову ствар саовим другаче схватамо: нико. у ствари, не захтева од лекара да постане полицијски агент, јер то иније његова улога. али је питање: хоће ли лекар обешчастити свој позив ако снабде полицију обавештењима, заснованим на његовим специјалним научним знањима? На ово питање најбоље ћемо одговорити цитирањем ових речи професора Лакасања: »Медицина се не занима само испитивањем и лечењем људских болести ; она јога може бити кориснија стављајући своје специјално знање у службу организације и функционисања социјалног тела. Услед овога законодавци, истражни чиновници и јавни администратори траже од ње савета за израду или примену закона, као и за одржање јавног здравља. На овај начин судска медицина потпомаже јавно здравље и правосуђе. Ова веза између правосуђа и медицине често је тако тесна, да се судске одлуке заснивају на лекарским констатацијама.« Поменим.о завргаујући, као и г. Лакасањ, »да ћемо бити награђени за наше напоре ако будемо умели расветлити и истаћи важност помоћи, коју лекарска проФесија пружа Функционисању право-